Njena nedavno održana turneja Dobrodošao u klub punila je redom sve dvorane, a može se itekako reći da će se o njoj još jako dugo pisati. No, povodom ovog intervjua za Büro 24/7, većim delom žensku redakciju, zanimala je jedna druga strana priče - ona otvorena, životna, nežna i romantična. Kakva Severina Vučković zapravo i jeste. Severina je otkrila šta je može izbaciti iz takta i što bi prvo napravila kada ne bi bila poznata javnosti...
Koje emocije proživljavate pre izlaska na scenu? Šta Vam sve prolazi kroz glavu kada vidite prepunu dvoranu?
Govoriti s distancom nakon odrađenog koncerta, u stvari uopštee govoriti o emocijama, o bilo kojim emocijama, pa tako i o onim pre koncerta, već ih devalvirate, a mislim da nije opisivo... Kad bih pričala što radimo pre koncerta, zvučalo bi vam sve vrlo racionalno, profesionalno i rutinski, međutim da bi se postiglo takvo stanje iza toga su godine i godine vežbanja, pipkanja po određenim temama, razni promašaji, pitanja što mi je ovo trebalo, koncerata po raznim pozornicama, strepnji jeste li dobri, da li ćete se svideti, kome ćete se svideti, kako je zvučalo... preispitivanje. Ne samo moje, nego i svih koji su radili ovu turneju, svako u svom fahu. Pre izlaska mi je važno zajedništvo i da se svi skupa uhvatimo za ruke, što će vam zvučati malo frikovski, razmišljajući o tome sa strane... ali kad vas ima jako puno na sceni važno je da, dok se držimo za ruke, naša energija i želje da sve bude u redu i veselo, obavezno dolaze do ljudi koji su ispred nas... I to se jako oseti. Da li se ta emocija zove ljubav, da usrećimo sebe i druge... ne znam. Kažem, neopisivo... A kad vidim da sam u tome uspela kroz ozarena i sretna lica s pametnim okicama u publici, onda je moj smisao postojanja opravdan. Volim da volim ljude i volim da me vole. Ima li lepšeg osećaja?
Radili ste s velikanima poput Gorana Bregovića, a na poslednjoj turneji s Tomažem Pandurom. S kime biste voleli da sarađujete u budućnosti?
S onima s kojima sam se zamišljala kako radim u svojim skrivenim uglovima, s njima sam i radila. To su bile prekrasne i odlične saradnje iz kojih sam puno naučila, ali vrednije od toga što smo postali saradnici jeste to da sam u njima stekla prijatelje za ceo život. Radila sam i s ljudima za koje pre nikad nisam čula, ali su na mene ostavili veliki utisak, kako umetnički tako i ljudski. Upoznala sam kreatora Marka Mitanovskog, video umetnika Dorijana Kolundžiju, koreografa Anžea Škrubea... Nekako mi se čini da sada proživljavam neku renesansu u ovome čim se bavim, u ovome što istinski jesam. Ko će biti sledeći meni poznati ili meni još nepoznati umetnici s kojima ću sarađivati ne znam, ali ne bih se libila da potpuno okrenem ploču i krenem putem kojim još nisam koračala. S ovim iskustvom znala bih da s tim ljudima koji veruju u lepotu magije na sceni neću pogrešiti i prepustila bih im se bez imalo razmišljanja - jer sve nas koji verujemo da su neka naša čuda ostvariva, pokreće ljubav i vera u lepo, u lepši svijet.
Kada ste postali svesni svoje energije i talenta, koji i nakon toliko godina karijere oduševljavaju mase?
Nisam još svesna, imam nekih trenutaka te svesti koji mi dođu više kao blicevi, ponekad traju i malko duže, ali dovoljno su skromni da ne odletim u potpunu sigurnost. Čini mi se da bi se samoj sebi takva svesna i sigurna prestala sviđati i da bi odmah ostarila. Jer to vodi u neku uljuljkanost i prestajanje ispitivanja samog sebe, a to ne bi smelo da se dogodi nekome ko je kreativan, jer može nesvesno umetničko-klinički umreti. Bože hvala na nepotpunoj svesnosti i na nesigurnosti koje te teraju da i dalje radiš.
Što smatrate presudnim za uspeh koji ste postigli?
Mislim upravo to. Nisam nikad bila sigurna je li dobro to što radim, ali sam potpuno u datim periodima verovala u to što radim, da radim svim srcem. Ima stvari koje su bile bez veze, pokazalo je vreme, ali tu zaista dolazi ona Ko radi taj i greši, a ko puno radi, verojatno greši još i više. Ali, to je život, to je tako i zato mi se to i nakon toliko godina još uvek neizmerno sviđa. Iako moj uspeh nije uvek bio zavidan, ponekad sam podbacila u tiražima, ponekad u koncertima. Govorim, naravno, o brojkama koje su bile male, ali kako bi se onda znala da se radujem ovim velikim uspesima da mi u životu nije bilo i loše..., a bilo je, bilo mi je loše..., ali bilo je i jako jako dobro i to u velikim količinama.
Kojim se svetskim muzičarima divite?
Svima onima koji su živeli i radili punim plućima, u full gasu, bez obzira, kako sam i ranije rekla, da li im je bilo dobro ili loše. Mislim da su to svi oni o čijim su životima razglabali razni hroničari. Imam ih sad puno na pameti, neki nasumični izbor, mada ću sigurno neku izostaviti – Ela Ficdžerald, Nina Simon, Džoni Mičel do VItni Hjuston, Bjork, Madone, pa i Rijane, Pink, Ejmi, Adel.
Da li je Vam naporno da budete poznata osoba, da li biste voleli jedan dan da budete nepoznati javnosti i hodate ulicom, a da pritom niko ne zna ko ste? Šta biste prvo učinili?
Istrčala iz auta i trčala po kiši Sarajevom... Naravno, to sam proživela, nije bilo nikog na Ferhadiji - milina. Sedila sam i u svoj robi u plićaku na Bačvicama u Splitu s prijateljima oko 5 ujutro u petom mesecu, pre par godina i niko nije ni pomislio ko sjedi u plićaku obučen, sasvim ležerno kao u dnevnom boravku. Pričali smo naravno o važnim temama, potpuno smrznuti, ali moliću lepo, vrlo dostojanstveni. A bila bi to fotografija za 500 kuna, snimio čitatelj, da nas je neko pratio (smeh). To su retki trenuci tu kod nas, vani me niko ne zna pa te detinjarije mogu izvoditi bez problema. Sada malo teže jer imam amajliju od 12 kilograma koju nosim u naručju (smijeh)
Kao osoba koja ima uz sebe stiliste šta Vam je važno po pitanju stila? Šta najviše volite da nosite?
Nemam stiliste, imam samo jednog, ali vrhunskog i vrednog, Petra Trbovića. S njim se dogovaram za stylinge oko spotova, editorijala i koncerata. Odgovara mi senzibilitetom, znanjem, ponašanjem i diskrecijom. Za javna pojavljivanja se oblačim sama iz jednog jedinog razloga - jer krijem i od sebe i od drugih šta sam kupila. Onda se svi iznenade odakle mi, a ja se pravim luda. Volim da nosim sve što me čini srećnom, zadovoljnom i seksi. Pod tim seksi ne podrazumevam sado-mazo opravicu ili neku mini suknju. Za taj osećaj dovoljne su farmerice, i njegova potkošulja i ostaci njegovih prstiju u mojoj kosi... i bez šminke.
Ko su po Vama ikone stila?
Sve one žene, koje si dopuste gore navedene luksuze... a posle se na nekim događajima srede i razvikanim kreacijama prikriju tu sreću njegove majice. Svaka žena koja dok nosi Givenchyjevu ili neku drugu opasnu haljinu ima razlog za nju. Prvi i osnovni razlog je da sebi bude lepa i da taj dan izgleda onako kako ona želi. To je neodoljiv stil.
U čemu se najbolje osećate kod kuće, i šta Vas najbolje može opušta?
Ponekad u običnoj majici, ponekad u nekoj svili ili ekshibicionističkoj spavaćici... Ponekad u staroj omiljenoj trenirci... sa svojim sinom se valjam po podu, krevetu i smemo se... puta razne varijante na tu temu.
Šta Vas može izbaciti iz takta?
Malo toga, ne dopuštam si više gubljenje vremena na traženje dobra tamo gde ga ima jako malo. Možda bih mogla pre reći da ne volim zločeste, osvetoljubive, zavidne, bahate, licemerne ljude... dosta? Ali ne dopuštam tako lako da me njihove osobine izbace iz takta. Volim kad takve ja izbacim iz takta ni ne znajući da im to radim.
