Na pola svog životnog puta, pre sedamnaest godina, pevačica Jelena Karleuša zakoračila je na estradnu scenu potpuno samouverena da je to put na kojem će ostvariti svoj san. I sve što se do dana današnjeg desilo uglavnom je išlo u prilog njenoj viziji da ne odustaje. Često osporavana i neshvaćena, ipak je verovala da će je jedinstvenost uvek dovoditi do uspeha. Trenutno su stranice njene knjige otvorene na poglavlju u kojem se beleže odlične reakcije publike na njen novi album Diva i pripreme za porodičnu selidbu u Tursku. Između redova provlači se po koji medijski skandal. Ni na dan kada puni 34 godine, u Jeleninom životu ništa nije drugačije. Opet je mnogo povoda za brojna objašnjenja, a nakon svega treba nastaviti dalje kao da se ništa nije desilo, okrenuti novi list...
Story: Možete li da kažete kako se za rođendan uvek osećate drugačije?
- Nikada nisam rado slavila rođendane. Presedan je bio onaj prošlogodišnji, a i to se desilo na nagovor prijatelja. Još kao mala, mrzela sam čestitke, zahvaljivanja na poklonima koje nisam želela, i tortu koju sam morala da jedem iako iz dna duše mrzim slatko. Ima li šta gore od trenutka kad vam uz gomilu rođendanskih fraza svi živi izvlače uši?! Moja želja za rođendan bila je uvek ista: da se torta prevrne da mama prevari goste kako imam temperaturu, a da oni ostave poklone i odu. Jedino su te želje ostale neispunjene. Inače, rođendane ne doživljavam kao nešto bitno, niti kao nešto što ukazuje na starenje. Više volim da dajem poklone jer mi to mi pričinjava zadovoljstvo.
Story: Po jednoj američkoj studiji žene se u 34. godini osećaju najseksepilnije. Kako biste to prokomentarisali iz lične vizure?
- Sada sam u pravom skladu i ravnoteži između duha i tela. Kao žena, sazrevanjem sam dobila ono što mlađima od mene nedostaje, a to su unutrašnje zadovoljstvo i mir. Nemam nijednu boru, nemam strije, celulit, višak kilograma... Te činjenice, sa mudrošću koju sada posedujem, koristim kao ubojito oružje u svom poslu, ali i u životu. Zadovoljna, srećna i ostvarena žena lepa je i sebi i drugima. Ona tada isijava, zrači i neodoljiva je. Kada se pogledam u ogledalo, vidim uspešnu, samouverenu i negovanu ženu koja nepogrešivo zna šta je cilj, gde ide, šta želi, a šta ne. Nema ničeg seksepilnijeg od toga. Smatram da sada izgledam mnogo bolje, pa ako ne i mlađe nego pre deset godina.
Story: Plaši li vas prolaznost života, činjenica da je konačan i da će svemu jednom doći kraj?
- Sve je to život, a smrt je sastavni deo našeg kruga koji moramo proći. Uvek sam smatrala da nema šanse da osoba kao što sam ja doživi duboku starost, ali i da umrem sutra, umrla bih sa širokim osmehom kao žena koja je ispunila sve svoje snove. I ovo što sam do sada proživela, dovoljno je za tri života. Živela sam ove 34 godine burno, punim plućima, hrabro i pošteno. Borila sam se i izborila za sreću koju sada osećam. Majka sam dvoje dece, znači da sam svoje gene u potpunosti reprodukovala. Živeću kroz Atinu i Niku. Osetila sam svu čaroliju života, osetila sam pravu ljubav, bol, strah, tugu, smejala sam se i plakala, borila sam se kao lav, i tek planiram sve to da proživljavam. Kada dođe vreme da se zavesa spusti, pokloniću se uz aplauz. Za to se borim. Ostaviti trag u vremenu, nije li to poenta? Ljubav, nije li to poenta? Gledati svoju decu kako rastu, nije li to magija i čudo? Hrabrost da se proživi život samo onako kako želim, to je moj smisao. Moja pluća su puna života, ali na kraj gledam kao na nešto normalno i prirodno. Bez ikakvog straha. Na kraju krajeva, već sam u jednom tvitu napisala: Život niko od nas neće preživeti!
Story: S obzirom na to da tačno pola vašeg života čini vaša karijera koju veoma pažljivo vodite, možete li da kažete kako ste definitivno izabrali pravu profesiju za sebe?
- Već sa dve godine znala sam šta želim da budem. Bila sam čvrsto uverena u zvezdani uspeh i, verujte, ljudi oko mene nikada nisu sumnjali u moje reči. Vera u sebe je ključ uspeha. Neko se jednostavno rodi sa zvezdom na čelu i nema te sile koja može da spreči tu zvezdu da sija. Za veliki uspeh potreban je prvenstveno talenat jer bez toga niko ne može da traje. Potreban je mukotrpni rad i trud, velika borbenost, hrabrost i odlučnost. Ako se svemu tome doda malo sreće i puno čarobne prašine, dobijate veliki uspeh.
Story: Da li je lakše postati popularan ili ostati popularan? Šta je vaše oružje u borbi za opstanak na vrhu?
- Svako može biti popularan na pet minuta. Umetnost je biti na vrhu decenijama. Za to moraš biti posebnog kova, to ne može svako, samo odabrani. Meni se dešava ono što je za druge samo ideal, a to je da nemam pad u karijeri, nemam loš album, imam sve više fanova. Posle 17 godina u ovom poslu, moj album je najtiražniji u ovoj zemlji, u momentu kada mnoge velike zvezde doživljavaju velike padove, propale albume, singlove... Publika je slična gledaocima u gladijatorskoj areni, a mi na sceni smo zaista pravi gladijatori. Vlada bespoštedna borba. Uspeva mi da iz svake borbe izađem kao pobednik i uvek iznova i iznova zadovoljim publiku. Ovo je krvav i surov posao, publici brzo dosadite ako se ne menjate, pa onda žele vašu krv. Nekadašnji pobednici, za koje je publika navijala, doživljavaju da isti taj narod kliče kada gube bitku. Nema tu emocija, sve je samo zabava za masu. Publika voli borce, i to je možda jedan od razloga što ovoliko trajem. Nastane delirijum svaki put kada ustanem iz prašine.
Story: Jedna lepa izreka kaže da sve teži ravnoteži. Da li je onda protivteža sveg vašeg uspeha to što se ponekad čini da morate ozbiljno da branite svoje stavove, svoju privatnost i intimu u javnosti?
- Niko nije napadan, vređan i omalovažavan kao ja u ovoj zemlji. Osporavaju me po svakom osnovu, a onda ne mogu sebi da objasne kako imam najveće tiraže albuma, zašto rasprodajem tiraže novina, zašto trajem tako dugo, kako se desilo da imam stotine i stotine hiljada fanova! Drugačija sam, ne uklapam se, ne igram po taktu. Mnogi me mrze samo zato što je trend napadati me. Navikla sam na činjenicu da ima mnogo loših ljudi, i ja ih negde u sebi žalim i razumem. Jedino gde nemam nimalo pardona jeste kada mi neko dira porodicu. E tada shvate da su se zakačili sa pogrešnom osobom. Došla sam u fazu kada ne moram ništa i mogu sve, meni niko u poslu ne treba, ja sam potrebna svima. Ne dozvoljavam nikom da diktira pravila, namećem svoja. Biti Jelena Karleuša na Balkanu veoma je hrabar poduhvat, samoubilački, ali i veliki. Na vrhu vidim samo sebe, a ako mi potope brod, mnoge ću uz mnogo borbe povući sa sobom. Takva sam.
Story: Smatrate li da neko ko ima status zvezde s vremena na vreme, zarad zabave publike, mora da podigne i zavese svoje privatne scene?
- Druge ne bih komentarisala. Lično, ja ne moram ništa. Činim to spontano, s vremena na vreme, jer moji fanovi vole da vide i drugu stranu mog života, mene kao majku i suprugu, ženu od krvi i mesa.
Story: Izjavili ste da svih 17 godina, koliko traje vaša karijera, trpite pritiske određene medijske grupacije i antikampanje protiv vas. Koja neistinita priča ili uvreda vam je najteže pala?
- Kada biste pročitali sve što se za ovih 17 godina napisalo i izjavilo o meni, došli biste do zaključka da sam preživela pravi medijski linč, kao nijedna druga javna ličnost sa ovih prostora. Drugi su na tapetu povremeno, ja sam na nišanu stalno. Sve te neistine o meni, i sva ta antikampanja, mogle bi da se pretoče u jednu tužbu koju bih poslala Sudu za ljudska prava u Strazburu. Meni su prava na život i rad tako mnogo puta narušena. Ako sam javna ličnost, nisam boks vreća. Ako moram da navedem nekoliko najstrašnijih primera napisanih neistina, ne mogu da ne pomenem, i to sa gnušanjem, bajku da sam uhvaćena na zadnjem sedištu džipa u preljubi sa telohraniteljem. Zatim neistine da sam sva izoperisana, neistine o mom braku, i tako u nedogled. Sada sam rekla DOSTA. Odlučila sam da se obračunam sa svima koji su napravili najstrašnije predrasude o meni u javnosti.
Story: Kako reagujete na neistinu? Na prvu loptu, ili pustite da se strasti malo slegnu?
- Reagujem kao ranjeni lav, a tada su lavovi najopasniji, zar ne? Tad ne razmišljam.
Story: Nedavno se u medijima digla prašina oko toga kako je vaša majka Divna u rijaliti šou-programu Akademija debelih navodno svojim komentarima govorila u prilog tome da je protiv vašeg braka, što ste vi na vašem Twitter profilu oštro osudili. Zašto bi neko imao potrebu da vam unosi nemir u kuću na takav način?
- Moja majka je najbolji svedok divnog i skladnog braka između Duška i mene. Taj prilog je vešto izmontiran i mnogi delovi nedostaju. Sa njom sam razgovarala i rekla mi je kako se samo trapavo izrazila o Dušku. Divna obožava Duška. Džabe su šakali likovali, ali na to sam navikla. Ljudi treba da shvate da moj život nije njihov i da počnu da se bave sobom.
Story: Jeste li ikada ranije osetili da neko zaista želi da vam ugrozi brak koristeći medije?
- Nema tog medija, tih zlih ljudi i te mržnje, koja može da bude jača od Duškove i moje ljubavi, poverenja i istine. Zato se ne brinem. A pokušaji su svakodnevni.
Story: S druge strane, vi ste javno prepričali telefonski razgovor sa svojim suprugom na kraju kojeg vam je on spustio slušalicu? Zašto ste imali potrebu to da uradite?
- To sam napisala u veoma šaljivom i satiričnom tonu. Te vrste varnica normalna su stvar u svakom braku. Duško i ja se nikada ozbiljno nismo posvađali. Naša ćutnja traje čitavih pet minuta.
Story: Da li je njegova burna reakcija bila iznenađenje za vas ili ume da se ponovi s vremena na vreme?
- On je najsmireniji i najodmereniji čovek kog sam upoznala. Miran je, tih, povučen i sušta smo suprotnost. Mnogo toga što ja radim za njega je šokantno. To naravno nema veze sa našim emocijama.
Story: Kako će vaš porodični život izgledati kada Duško ode u Ankaru?
- Duško je već u Ankari i trenutno traži kuću u koju ćemo se porodično useliti. Jedva čekam da otputujem tamo sa decom. Mi smo navikli da živimo kao nomadi, iz jedne evropske zemlje, u drugu. I ovo je verovatno još jedna od stanica.
Story: Kako objašnjavate ćerkama onaj deo vaše profesije koji ima veze sa eksponiranjem u medijima, a koji one možda na neki svoj način razumeju?
- Ponosim se time što obe sa ushićenjem odreaguju kad me vide na televiziji ili u novinama, a puno mi je srce kada traže da im puštam svoje pesme, a onda besomučno, satima igraju nasred dnevne sobe.
Story: Kakve poruke u globalu nose vaše pesme? Imate li potrebu da njima edukujete, zabavite, osvestite, promenite svet...
- Čitava jedna armija mladih ljudi u mojim pesmama pronalazi snagu, motiv za borbu i osmeh. Moje pesme deo su mene i moje ličnosti koja inspiriše mnoge mlade da ne posustaju. Tekstovi mojih pesama uglavnom govore o jakim i samouverenim ženama koje su dominantne u odnosu na muškarce i ne posustaju pred preprekama. Nisam poznata po žalopojkama, čak i kada pevam svoje potresne ljubavne balade. Za one koji me vole, moje pesme su čitava jedna filozofija. Bunar sam iz kog crpe snagu.
Story: Snimili ste spot za pesmu Krimi rad. Sta je dalje na redu?
- Ponosna sam na prvi spot, a za koji dan izlazi i drugi za pesmu So. Malo sam promenila redosled snimanja, tako da će treći spot biti za pesmu Savršen zločin. Zatim snimam spot za Sodomu i Gomoru. Te četiri pesme ujedno su možda i najveći hitovi na albumu, mada je neverovatna činjenica da su se sve pesme na albumu izdvojile kao hitovi. Time malo ko može da se pohvali.
Story: Gde je vaša granica sramežljivosti? Ako uzmemo u obzir da je linija između umetnosti i vulgarnosti tanka, ali i stvar individualnog doživljaja, kako odrediti da li je fotografija vašeg polunagog tela iz spota za pesmu So umetnost ili nešto drugo?
- Za mene žensko telo, u svoj svojoj lepoti, ne može da bude vulgarno. Vulgarnim ga čine prljave misli onih koji gledaju. Sve što radim, pa i te fotografije, radim sa ukusom i ozbiljnom umetničkom notom. Iako te slike nisu akt, smatram akt najlepšim vidom umetnosti.
Story: U vašem slučaju umetnost jeste posao. Šta biste naveli kao svoju poslovnu viziju?
- Vizija moje dalje karijere vrlo je jasna. Želim da ostvarim san i napravim nezapamćeni spektakl na Ušću u junu naredne godine. Motiv mi je pomeranje granica, motiv su mi fanovi koji jedino u meni sa ovih prostora vide nekog ko može da dovede svet u Srbiju. To sam već jednom pokazala u Areni. Sada su mi porasli apetiti.
Story: Da li biste mogli da zamislite svakodnevicu bez Twittera i Facebooka. Osećate li da vam konstantna komunikacija te vrste oduzima dragoceno vreme?
- Moj uticaj na društvenim mrežama je ogroman i ja ga koristim isključivo u marketinške svrhe. Tim neposrednim kontaktom sa mnom, ljudi konačno mogu da vide i osete pravu ličnost iza ove moje show bizz maske.
Story: Imate li prijateljice s kojima odlazite na kafu i postoji li deo dana, nedelje ili meseca u kojem se ne osećate kao zvezda?
- Svakako. Privatno sam sasvim normalna osoba koja obožava druženje, kupovinu, reke... Ipak, najviše uživam u igri sa Atinom i Nikom. Svakodnevno ih vozim u školicu, kod logopeda, idemo na kej, u igraonice, kupujemo haljinice i cipelice koje one izaberu... One su sva moja sreća, one su moje sve.
Story: Kako napreduju pripreme humanitarnog koncerta koji želite da organizujete za devojčicu obolelu od tumora?
- Opština koja je trebalo da organizuje taj koncert odustala je od toga s obrazloženjem da nemaju mogućnosti da to realizuju. Sada sam u kontaktu sa ocem obolele devojčice koji je preuzeo organizaciju koncerta na sebe. Mislim da je u pregovorima sa Sava centrom. Učiniću sve da popularnost iskoristim kako bih pomagala, pogotovo deci. To je i neko moje viđenje budućnosti. To me ispunjava i čini me srećnom.
Jasmina Antonijević
