Jedna od žena koje su se borile u srpskoj vojsci u Velikom ratu je Rizna Radović, koja je izdržala nezamislivo na frontu.
Iako se češće priča o vojskovođama koje su učestvovale u Prvom svetskom ratu, to nije bilo samo vreme muške hrabrosti na frontu već su i žene imale važnu, često ključnu ulogu.
Mnoge su radile kao medicinske sestre i kurirke i pokazale izuzetnu hrabrost i požrtvovanost. Bilo je, međutim, i onih koje su u uniformi, rame uz rame s muškarcima, nosile pušku i borile se na frontu, a mnoge su odlikovane za svoje junaštvo.
Najpoznatija borkinja u Prvom svetskom ratu u srpskim redovima je heroina Milunka Savić, ali ona nije jedina koja je kao dobrovoljka ušla u rat. Za svoju zemlju su s puškom u ruci borile i Sofija Jovanović, Mara Petrović, Lenka Rabasović, Živana Terzić, Slavka Tomić, Ljubica Čakarević, a danas se sećamo Rizne Radović, koja je platila visoku cenu svoje hrabrosti.
Detinjstvo u strahu
Rizna Radović rođena je u Krpimeju, kod Podujeva, 1900. ili 1901. godine, a tačan datum njenog dolaska na svet nije poznat.
Rasla je pored Laba kao i sva deca tog vremena, a već sa osam godina je doživela jednu od najvećih životnih trauma. Njenog mlađeg brata i nju je napao momak za kog izvori kažu da je bio "arbanaski bandit", a Rizna se sukobila s njim u samoodbrani i – ubila ga.
Zbog straha od krvne osvete, porodica je pobegla iz ovog kraja i preselila se u Prekopuce kod Prokuplja, gde su živeli kada je počeo Prvi svetski rat.
Ipak, početak rata je protekao, koliko je moguće, mirno za Radoviće, sve do 1917. godine, kada su Riznine roditelje i brata bugarski vojnici odveli u zarobljeništvo. Nikad se nisu vratili kući.
NE PROPUSTITE
Rizna je tada odlučila da se priključi srpskoj vojsci, a najpre se pridružila četi Koste Vojinovića. Tamo su je prozvani Stojan Komita, a učestvovala je u mnogim borbama s Austrijancima i Bugarima. Zbog junaštva koje je pokazala prilikom oslobođenja Blaca unapređena je u čin desetara.
Borila se od januara do maja 1917, a u jednoj borbi protiv bugarske vojske je ranjena u levu nogu, nakon čega su je mučili tako što su je uboli bajonetom 15 puta. Do oslobođenja je bila u okupacionom zatvoru i bolnici, a do kraja rata joj je amputirana noga i paralisana ruka zbog uboda bajonetom.
Rizna Radović posle rata
Učestvovala je u Topličkom ustanku, a zbog zasluga ju je odlikovao lično maršal Franše d’Epere Francuskim ratnim krstom sa palmama. Dobila je i dve domaće armijske pohvale, kao i pet hektara oranica nadomak Subotice.
Kralj Aleksandar je po završetku Velikog rata dobrovoljcima dodeljivao zemlju u dobrovoljačkoj koloniji Čavolj, pa je tako i Rizna dobila zemlju u blizini današnje Kelebije.
Uprkos tome što je posle rata ostala invalid, obrađivala je zemlju sama.
Kako se navodi u knjizi "Heroine Srbije - Vekovnik", Dragana M. Miloševića, Rizna je uvek nosila mušku odeću, bila je ošišana na kratku, "mušku" frizuru i pričala o sebi u muškom rodu.
Iako je bila mlada, izmučena posle rata ipak nije doživela pozne godine.
Umrla je već 1939, a kako nije imala potomstvo i rodbinu, imanje je ostavila susedima.
Sahranjena je uz najveće vojne počasti na groblju "Dudova šuma“ u Subotici.
BONUS VIDEO
Simbol primirja u Prvom svetskom ratu
NE PROPUSTITE
