Sudeći po Ginisovoj knjizi rekorda, najviši koeficijent inteligencije koji je zabeležen kod neke žene rezultat je dobro poznatog imena.
Merilin vos Savant postigla je mnogo u svojoj dugoj karijeri, ali je svet uglavnom pamti kao – najpametniju ženu svih vremena.
Američka kolumnistkinja kao je rođena da bude posebna. Njeno ime na rođenju bilo je Merilin Mah, a ćerka je Džozefa Maha i Marine vos Savant, a veruje da svaka žena treba da zadrži svoje devojačko prezime, i to žene majčino, a sinovi očevo.
Zbog toga je počela da koristi prezime njene majke, a interesantno je da se reč "savant", kojom se opisuje učena osoba, pojavljuje dvaput u njenoj porodici. Prezime njene bake bilo je Savant, a prezime njenog deke Vos Savant.
Merilin, inače, ima italijansko, čehoslovačko, nemačko i austrijsko poreklo, a potiče od čuvenog austrijskog fizičara i filozofa Ernsta Maha.
U svakom slučaju, studirala je filozofiju na Univerzitetu "Vašington" u Sent Luisu, ali je odustala nakon dve godine kako bi radila u porodičnoj firmi. Potom se osamdesetih preselila u Njujork kako bi pokušala da izgradi karijeru u pisanju.
U međuvremenu se proslavila kada ju je Ginisova knjiga rekorda svrstala u listu ljudi s najvišim IQ-om na planeti, a na njoj je bila od 1985. do 1989, a 1988. godine je ušla u "Dvoranu slavnih Ginisove knjige rekorda".
NE PROPUSTITE
Njena inteligencija testirana je od mladosti pomoću dve vrste testova. Jedan je bio Stenford-Bineov test inteligencije, koji se fokusira na verbalne sposobnosti, a drugi Heflinov Mega test. Kao "čudo od deteta", postigla je izuzetno visoke rezultate na svim testiranjima kojima se podvrgla, a njen IQ iznosi čak 228.
Rasprave o tačnosti ovih merenja bile su sve češće i glasnije, pa je "Ginisova knjiga rekorda" 1990. ukinula kategoriju "Najviši koeficijent inteligencije", što Merilin vos Savant čini poslednjom osobom za koju se zna da je držala ovaj rekord.
Međutim, uprkos tome koliko je posebna, Merilin ističe da je roditelji nikada nisu tretirali drugačije u odnosu na ostalu svoju decu.
– Čitava ideja je bila da budem nezavisna, da zarađujem za život i niko mi, zapravo, nije posvećivao mnogo pažnje – istakla je jednom prilikom. – Uglavnom zato što sam bila devojčica.
Ipak, ona je pokazala koliko žene mogu u vreme kada se nije verovalo da su one u stanju da svojom inteligencijama postignu nešto posebno. Štaviše, čuven je Merilinin intervju u emisiji Dejvida Letermana u kojoj je on na pomalo posprdan način pristupio temi njene inteligencije. Očigledno nije verovao da je pred njim genije, uz naizgled šaljive komentare da misli da je pametniji od nje i da ona "nije najpametnija osoba na svetu".
"Pitajte Merilin"
Uz to što je bila izuzetna u nauci i, posebno, matematici, izdvajala se po svom daru za pisanje, što je dovelo do njene čuvene kolumne "Pitajte Merilin" u magazinu "Parade".
Čitaoci su joj postavljali razna pitanja u vezi s naukom, zagonetkama, logičkim zadacima, a ona im je odgovarala posvećeno i na vrlo interesantan način, čime je stekla svetsku slavu.
U svojoj kolumni je rešila mnogo zagonetki, a najviše pažnje privukao je tzv. problem Montija Hola.
"Pretpostavimo da igrate nagradnu igru ili se takmičite u kvizu u kome vam je dato da birate između troje vrata. Iza jednih je automobil, a iza ostalih su koze. Vi odaberete, recimo, vrata broj 1, a voditelj kviza, koji zna šta se krije iza drugih vrata, otvori, na primer, vrata broj 3 i iza njih zatekne kozu. Zatim vam on kaže: 'Da li želite da ipak izaberete vrata broj 2? Da li hoćete da se predomislite?'", glasio je zadatak.
Merilin je u svojoj kolumni odgovorila da bi trebalo da se predomislimo.
– Prva vrata imaju 1/3 šanse za pobedu, ali druga vrata imaju 2/3 šanse – odgovorila je ona i pokrenula niz javnih reakcija i burnu debatu koja se proširila i na akademske krugove.
NE PROPUSTITE
"Parade" je dobio više od 10.000 pisama čitalaca koji su u najvećem broju slučajeva vređali i omalovažavali Merilin vos Savant, dovodeći u pitanju njenu inteligenciju. Mnogi stručnjaci su kasnije obrazložili zbog čega njen odgovor ima smisla i čak joj se javno izvinili, ali još uvek postoji manja grupa koja insistira na tome da je ona pogrešila.
Njena kolumna, inače, postoji i danas, ali se Merilin trudi da se kloni svetlosti reflektora i živi daleko od javnosti.
Rano je pronašla ljubav svog života
Od 1987. u braku je s Robertom Džarvikom, čuvenim američkim naučnikom, istraživačem i preduzetnikom koji je poznat po ulozi u razvoju Džarvik-7 veštačkog srca.
Par zajedno ima dvoje dece: Meri i Denisa, koje je sa suprugom odgajala u Njujorku, gde živi i danas.
BONUS VIDEO
Stručnjaci o zloupotrebi veštačke inteligencije
NE PROPUSTITE
