Bila je izuzetno inteligentna i obrazovana, a na privatnom planu nije imala sreće.
Na današnji dan 19. decembra obeležavamo 149 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, žene čiji su doprinosi nauci i životna priča podjednako fascinantni.
Rođena 1875. godine u Titelu, Mileva je bila prva žena koja je upisala studije fizike na čuvenom Politehničkom institutu u Cirihu i jedno od retkih ženskih imena u svetu nauke svog doba.
Njeno ime danas se pominje s poštovanjem, ali i uz dozu misterije: da li je Mileva, zapravo, bila tiha sila iza nekih najvećih otkrića Alberta Ajnštajna?
NE PROPUSTITE
Milevin uspon u svetu nauke
Mileva je od detinjstva pokazivala izuzetnu inteligenciju i ljubav prema nauci. Nakon osnovne škole, pohađala je gimnaziju u Novom Sadu, a zatim i u Šapcu, gde je maturirala kao jedna od najboljih učenica.
Njena želja za znanjem odvela ju je na prestižne škole širom Evrope, uključujući studije matematike i fizike u Cirihu, gde je bila jedina žena u svojoj klasi.
U Cirihu je upoznala Alberta Ajnštajna, sa kojim je ubrzo započela romansu. Njihova veza bila je intelektualno partnerstvo, svedoče brojne prepiske u kojima je Mileva diskutovala o naučnim temama sa istim žarom kao i Albert.
Partnerstvo u nauci i životu
Albert i Mileva venčali su se 1903. godine, nakon burne veze i ljubavi koja je rezultirala i tragičnim gubitkom njihovog prvog deteta, ćerke Lizerl.
Uprkos porodičnim tragedijama, njihovo partnerstvo naizgled je cvetalo. Mileva je Albertu bila ne samo supruga, već i koleginica u nauci.
Istoričari i biografi dugo su spekulisali o Milevinoj ulozi u razvoju Ajnštajnovih revolucionarnih teorija.
U pismima koje je Albert slao Milevi, postoje fraze poput "naš rad" i "naše teorije", što sugeriše da su zajedno radili na nekim ključnim idejama koje su promenile fiziku. Teorija relativiteta, fotoelektrični efekat i Braunovo kretanje možda ne bi izgledali isto bez Milevinog matematičkog genija.
Da li su Ajnšatjnovi doprinosi zapravo bili Milevini?
Jedan od najkontroverznijih aspekata Milevinog života jeste pitanje koliko je njenih ideja zapravo pripisano Albertu.
Iako nema direktnih dokaza koji potvrđuju da je Mileva bila koautor čuvenih radova iz 1905. godine – godine koju istoričari nazivaju Ajnštajnovom mirakulum godinom – mnogi smatraju da je njen doprinos bio ključan.
Priče o njenom doprinosu dodatno su podgrejane činjenicom da je Albert nakon razvoda 1919. godine Milevi ustupio ceo novčani deo Nobelove nagrade koju je dobio 1921. godine. Mnogi se pitaju da li je to bio deo dogovora kojim je Mileva zadržala tišinu?
Albertova priznanja i Milevin pad
Albert je o Milevi govorio sa poštovanjem tokom početka njihovog braka, opisujući je kao "pravi intelektualni um".
Međutim, kako je njegova karijera rasla, njihov brak je zapao u krizu. Mileva se borila s depresijom i teretom porodičnog života, dok je Albert, prema svedočenjima, postajao sve distanciraniji i hladniji.
Pretpostavlja se da je 1912. Albert započeo aferu sa svojom rođakom Elzom Ajnštajn Lovental sa kojom je redovno razmenjivao pisma. U jednoj od tih prepiski, svoju suprugu Milevu nazvao je "neprijateljskim stvorenjen bez humora"
– Svoju ženu tretiram kao službenicu koju ne mogu da otpustim. Imam svoju spavaću sobu i izbegavam da budem sam sa njom – surovo je napisao u jednoj od tih poruka.
Ovaj brak završio se razvodom, a Mileva je ostala da brine o njihovim sinovima, Hansu Albertu i Eduardu, od kojih je drugi patio od mentalne bolesti. Njeno zdravlje i finansijska situacija su se pogoršavali, ali Mileva je do kraja života ostala posvećena svojoj deci.
Mileva Marić danas: simbol snage i genijalnosti
Milevina priča fascinira i inspiriše, posebno žene koje se bave naukom. Iako nije dobila formalno priznanje za svoj rad, njen doprinos nauci i Ajnštajnovoj karijeri ne može se zanemariti.
Ona je bila žena ispred svog vremena, čiji talenat i posvećenost služe kao podsetnik na važnost jednakosti u naučnom svetu.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Ajnštajn je bio sujetan, Mileva ga je učinila poznatim
NE PROPUSTITE
