Ko je partner Irine Vukotić? DOBRO ga znamo, veoma je uspešan i priznat, a javno je govorio o svojoj najvećoj tragediji

Irina Vukotić uživa u srećnoj emotivnoj vezi sa poznatim i priznatim doktorom.

Voditeljka i urednica Irina Vukotić već godinama je jedno od najpoznatijih televizijskih lica u našoj zemlji.  Svoj ljubavni i privatni život nikada nije eksponirala, a retka stvar o njoj koja se zna jeste da je iz braka s rijaliti učesnikom Savom Radovićem dobila ćerku Iskru.

 

Pre nekoliko meseci pisalo se o njenom ljubavnom životu, te da je našla novog partnera, doktora Radmila Jankovića, ali oni tada o romansi javno nisu govorili.

 

Ipak, Irina je sada, povodom njegovog rođendana, objavila fotografiju s odmora na Kubi i jasno je da su doktor i ona srećan par.

 

— Milion razloga za sreću i osmehe ti želim. Budi mi najsrećniji na svetu — čestitala je Irina 50. rođendan svom partneru.

 

Radmilo Janković je doktor medicinskih nauka, anesteziolog, profesor Medicinskog fakulteta u Nišu šef je Katedre za urgentnu medicinu, rukovodilac nastave anesteziologije i reanimatologije...

 

Njegovi profesionalni uspesi su veliki, a često smo mogli da ga gledamo u svojstvu gosta emisija tokom pandemije virusa korona.

 

 

Ipak, jedan slučaj u karijeri nikada neće moći da zaboravi, a u pitanju je bila smrt njegovog oca, koju nije mogao da izbegne.

 

Borba za očev život

 

— Toliko toga sam postigao, toliko života spasao, ali rođenog oca nisam mogao da spasem. Umro je ovde, kod mene na Klinici za anesteziju, od korone. Borio se 11 dana na respiratoru — ispričao je dr Radmilo Janković u ispovesti za Kurir.

 

— Došao je taj prokleti jun, gde sam i lično osetio tragediju zvanu korona. Brat se prvi zarazio. Bio je na Infektivnoj klinici, vrlo teška klinička slika. Majka je dobro prošla, simptomi samo jedan dan. Ali, otac je u teškom stanju smešten na našu kliniku, a nije bio hronični bolesnik. Moji ljudi su dan i noć bili s njim. Ja sam tu bio samo sin, ne lekar. Hipoksija mu je već uveliko uticala na mozak. Skidao je masku, teško ga je bilo kontrolisati. Počeo je da raste kreatinin, bubrezi da otkazuju, gasne analize sve lošije. Došlo je vreme za respirator. Uzeo sam telefon, okrenuo majku, dao mu je da se čuju. Pa brata, pa unuke, da ih sve čuje poslednji put. I ja sam poslednji put razgovarao s njim. „Ne mogu više, vozi me u Leskovac“, rekao mi je. Bilo mi je teško da mu kažem: „Ne može“, a još teže: „Važi“, znajući da ću ga slagati. Trudiš se da budeš što topliji prema njemu, a ne znaš šta da kažeš. Strašno.

 

— Sledi respirator. U jednom momentu smo se čak bili i ponadali. Kolege su dva puta pokušavale ga odvoje. U jednom trenutku je i disao, ali nisu mogli da ga dozovu. Nije otvarao oči. Zvali su me da ja probam. Držao sam ga za ruku. Pričao sam mu, ali nisam znao da li me čuje. Viknuo sam: „Tata!“ Otvorio je oči na sekund. I to je bio poslednji put. Stanje se ubrzo pogoršalo. Bratu sam napisao: „Ćale nije dobro.“ Tad je i njemu postalo jasno. I rekao sam mu da majka to ne može prihvatiti od mene - da ga ja lečim i ne mogu ništa da učinim. A bilo je bitno da i nju spremimo, da ne bude odjednom: „Umro je.“ Ona je do poslednjeg trenutka mislila da će se izvući jer je i u januaru imao upalu pluća. Ovde smo ga lečili, jedva je ostao živ.

 

— Bio je petak uveče. Sedeo sam na terasi stana i čekao poziv. Koleginica, koja je pokušala da ga reanimira, zove: „Izgubili smo ga.“ Kraj. Posle 11 dana borbe na respiratoru. Prvo sam okrenuo čoveka koji svira saksofon. Bez „Ne klepeći nanulama“ moj otac ne ide na onaj svet. Na Preobraženje smo mu dali 40 dana. Nadam se da ga je Bog primio — zaključio je on za Kurir.

 

Bonus video

Doktor Radmilo Janković kakvog dosad nismo videli