Pristala je da se uda za rođaka pod 3 uslova: Neobična životna priča pevačice koju su prozvali BLISKOISTOČNOM PRINCEZOM

Pevačica, glumica, špijunka, žena koja je prkosila normama i ostala upamćena decenijama, princeza Asmahan bila je sve samo ne obična lepotica

Nije mnogo žena s Bliskog istoka uspelo da se probije na svetsku scenu i izgradi veliku karijeru, a posebno je to bio izazov sredinom 20. veka. Međutim, jednoj je pošlo za rukom postigne ogromne uspehe, a bila je toliko obožavana da su je zvali princezom.

U pitanju je Asmahan, žena neobične životne priče, kojoj je je pevanje bilo samo deo bogate biografije.

Rođena je kao Amal al Atraš 25. novembra 1918, na brodu tokom puta iz Grčke do Libana, kao dete Druza iz Sirije i Libana. Njen otac bio je guverner Demirdžija u poslednjim danima Otomanske imperije, posle čega je s trudnom suprugom otišao iz zemlje, a Amal se rodila usput.

Budući da su njeni roditelji Fahd i Aleja poticali iz različitih sredina, ona je učila mnogo o različitim kulturama, a rano je imala priliku da upozna i mnogo više.

Amal, čije ime znači "nada", preselila se s porodicom u Kairo nakon nekoliko godina života u Džaval al Druzu i kratkog boravka u Bejrutu i Haifi. Posle gerilskog napada Adama Handžara 1922, usledilo je bombardovanje od strane francuskih snaga, u kom je pogođena i kuća Al Atraševih, zbog kog su bili prinuđeni da odu u izbeglištvo, a izbor je pao na Kairo.

U Egiptu je porodica živela skromno, a Amalina majka radila kao pralja i krojačica kako bi prehranila decu.

Kao veoma mala devojčica, Amal je počela pokazuje dar za muziku i pesmu. Svirala je žičani muzički instrument ud i pevala tako da su je svi slušali kao hipnotisani, a njen talenat je prvi put primećen zanimljivom igro slučaja. Naime, njen brat Farid svirao je o pred velikim egipatskim kompozitorom Daudom Hosnijem, Amal je pevala, a muzičar ju je u jednom trenutku pitao da mu ponovo otpeva istu pesmu. Kako je kasnije priznao, nekada davno je imao učenicu identičnog glasa koja je umrla mlada. Zvala se – Asmahan.

Amal je tada odlučila da će ubuduće ovo ime koristiti kao svoje umetničko, a ovo je bili poznanstvo koje joj je otvorilo vrata muzičkog sveta.

Smešila joj se velika karijera, a već sa 14 godina je potpisala prvi ugovor i snimila pesmu "Ya Nari Fouadi" ("Vatra mog srca"). Uspesi su počeli da se nižu, Asmahan je bila sve zapaženija, a njeni nastupi su bili veoma posećeni. Veliki ugled koji je vrlo mlada uživala omogućio joj je da održi koncert u Operi u Kairu, a smešila joj se blistava budućnost.

 

Ipak, Al Atraševi nisu bili toliko srećni što je Amal krenula za svojim srcem i ušla u svet muzike. Verovali su da je za njihovu porodicu sramota što je ona postala pevačica i nisu lako prihvatali to koliko se ona uklopila u heterogenu egipatsku društvenu scenu. Insistirali su da se Amal vrati u Siriju da bi se udala, a njen rođak Hasan al Atraš došao je da joj dovede dalje članove porodice koji su želeli da im postane žena. Međutim, čim ju je ugledao, promenio je mišljenje – želeo ju je samo za sebe.

Iako se ženio već pet puta, rešio je da povede Asmahan sa sobom nazad u Siriju, a ona je otišla, udala se i tako prekinula karijeru. Kako navode izvori, pristala je da se uda za Hasana pod nekoliko uslova: da stanuju u Damasku, da zime provode u Kairu i da ne očekuje od nje da nosi hidžab.

Venčali su se 1933. i uskoro je Asmahan rodila ćerku Kameliju, ali je uskoro počela da pati za svojim starim životom i muzikom, pa se razvela 1939. i vratila u Kairo.

Potom je bila u kratkom braku s režiserom Ahmedom Badrakanom, samo da bi se 1941. ponovo udala za Hasana. Kada su drugi put bili venčani, dvaput je pokušala da izvrši samoubistvo, a pisalo se da je to radila samo da bi dobila mogućnost da se opet razvede.

Poslednji put se udala za režisera Ahmeda Salema, navodno kako bi lakše mogla da se vrati u Egipat.

Njena braća više još se nisu mešala u život jer su imali svoje probleme, budući da su se kockali i postali zavisni od alkohola. U potpunosti su izgubili kontrolu nas Asmahaninim životom, pa je ona bila slobodna da radi šta želi, a pored trojice muževa imala je još nekoliko ljubavi.

S obzirom na takvu životnu priču, reklo bi se da je Asmahan živela dugo, ali je zapravo poginula kada je imala samo 26 godina. U julu 1944, automobil u kom se pevačica vozila s prijateljicom upao je u kanal kraj puta, a obe su se udavile na zadnjem sedištu, dok je vozač uspeo da se izvuče iz vozila.

Iako na prvi pogled deluje kao strašna, ali samo još jedna saobraćajna nesreća, smrt Asmahan do danas okružuju mnoge teorije zavere, sumnje i tračevi. Naime, u prošlosti su britanske obaveštajne službe često tiho optuživane da su se rešile Asmahan, za koju se spekulisalo da je radila za njih.

 

Prema nekim tvrdnjama, pričalo se da pevačica radi za Britance kao špijun tokom Drugog svetskog rata. Navodno je odlučila da se sastane s nemačkim agentima, njeni britanski saradnici su saznali za to i ona je – kažnjena. Međutim, pričalo se i obrnuto, odnosno da ju je ubio nemački Gestapo jer je pomagala Britaniji.

U skladu s njenim željama, Asmahan je sahranjena u svom voljenom Egiptu.

 

BONUS VIDEO

Napravite frizuru kao princeza