Irena Blagojević svira flautu od devete godine, a pevanje je dugo doživljavala kao svoju drugu ljubav koja se odvijala u senci flautističke karijere. U petnaestoj godini pobedila je na takmičenju Talenti dolaze, a u 3K duru stigla je do velikog finala. Kao pobednik Večeri mladih nada na Beogradskom proleću 2000. učestvuje na festivalu Slavenski bazar u Kijevu gde, takođe, osvaja prvu nagradu, a iste godine i nagradu za interpretaciju na Evrofestivalu u Makedoniji. Irena godinama učestvuje u klupskom muzičkom životu Beograda nastupajući sa bendovima, a 2010. objavila je album Jutro bez ljubavi. Tokom protekle godine nastupala je na tri najprestižnija mesta u Beogradu: Domu omladine, Sava centru i Avalskom tornju, a koncerte je održavala i na međunarodnim festivalima.
Story: Kako ste se odlučili za džez, a ne za neku komercijalniju muziku?
- Džez je najlepša i najinspirativnija vrsta muzike jer zahteva znanje i kreativnost. Odluku sam donela nakon dugogodišnjeg bavljenja muzikom i sa željom da se izrazim u nečemu što mi najviše odgovara. Na albumu Jutro bez ljubavi kombinovani su elementi pop, soul i džez muzike, tako da je on istovremeno i umetnički i komercijalan. Uživam u tome da većem broju ljudi prikažem džez kao veoma prijatnu vrstu muzike.
Story: Šta cenite na domaćoj muzičkoj sceni?
- Cenim svakoga ko je svojim talentom, idejama i radom uspeo da se izdvoji i donese nešto kvalitetno. Nažalost, toga je malo. Verujem da ima mnogo talentovanih, a malo ostvarenih osoba jer je korak između veliki, a mnogi nemaju snage za taj put, pogotovo kada je reč o kvalitetnoj muzici. Umetnici gube veru, a s njima i sama publika. Volela bih da kažem kako mi se mnogo toga dopada na našoj sceni, ali nije tako, neki čudni ljudi bave se muzikom, što je tužno, a ponekad vređa inteligenciju.
Story: Vaša prva ljubav jeste flauta. Planirate li da ponovo snimite ili nastupate kao flautistkinja?
- Diplomirala sam na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i radila kao profesor flaute. Školovanje je najznačajniji period mog života jer sam naučila mnogo toga. Vežbanje instrumenta, koncerti, nastupi, putovanja bili su odmalena moj način života. Osvojila sam brojne nagrade, ali nakon završenog fakulteta, htela sam da probam i naučim nešto novo i eto me ovde. Na albumu Jutro bez ljubavi svirala sam flautu, ali planiram da je upotrebljavam još više u novim pesmama, a moguće da ću snimiti i neki instrumental.
Story: Kako uklapate profesionalni i privatni život, s obzirom na to da imate osmogodišnje dete?
- Sina Relju učila sam da voli muziku i ona je važan deo njegovog života, tako da on razume moje posvećenje i ljubav prema muzici, a i sam već pola godine pohađa školu Master blaster za pop i rok muziku. Svira bubnjeve i vrlo je talentovan. Nadam se da će za koju godinu zasvirati i sa mamom. Kada je baš mnogo posla i dođe do nekakvog raskoraka između profesionalnog i privatnog, na scenu stupaju bake i deke.
Story: Šta spremate u budućnosti?
- Nakon albuma Jutro bez ljubavi, održala sam koncerte u Domu omladine i Sava centru na otvaranju Summertime jazz festivala, koncert ispod Avalskog tornja, kao i mnoge druge nastupe na džez festivalima i u klubovima. Uskoro ulazim u studio da otpevam nekoliko pesama sa albuma na engleskom jeziku, a spemam i novi singl za početak proleća.
Story: Gde publika može da vas čuje uživo?
- U beogradskom džez klubu Ptica, Ilegali, Maloj Toskani... A biće i iznenađenja za moju publiku na svirkama.
