Jedna od najpopularnijih glumica mlađe generacije Mirka Vasiljević (21) u januaru se vraća na daske koje život znače predstavom Aladinova čarobna lampa u Pozorištu Boško Buha i to samo tri meseca nakon što je 28. oktobra na svet donela preslatkog sina Andreja. Zvezda serije Miris kiše na Balkanu porodila se u bolnici u francuskom gradu Bordou, a porođaju je prisustvovao i njen verenik, fudbaler Vujadin Savić (21). Posle dve godine snažne ljubavi, partneri će sa bebom prvi put doći u Srbiju, a u ekskluzivnom intervjuu za Story Mirka prvi put iznosi detalje iz svoje privatnosti i otkriva koliko joj je rođenje deteta promenilo život.
Story: Od vašeg porođaja prošlo je mesec i po dana. Jeste li se sasvim oporavili?
- Svesna sam svoje uloge i svega što mi se dešavalo, ali nisam to doživela kao nešto neobično, niti kao stres ili šok. Nisam se opterećivala, niti sam bila u strahu od porođaja, znajući da je priroda učinila da kao žena to mogu da iznesem i srećom sve je prošlo bez komplikacija. Nisam imala od čega da se oporavljam jer mi se desilo ono što sam želela. Nisam imala negativno iskustvo sa trudnoćom i porođajem jer nije bilo razloga za strah. Jedino što je drugačije u odnosu na raniji period mog života jeste to što ne mislim više samo o sebi, već je tu neko ko je prioritetan.
Story: Kakva trudnica ste bili?
- Redovno sam išla na lekarske kontrole i bila sam zahvalna Bogu što je sve u najboljem mogućem redu. Nisam bila bolesna nego mi se dešavala jedna mnogo lepa životna stvar i u skladu sa tim sam se i ponašala. Osluškivala sam svoj organizam i radila sam sve što mi prija. Inače ne pijem alkohol, ne pušim, a jela sam ono za čim sam imala potrebu. Trudim se da se zdravo hranim, prvenstveno zbog sebe, a to je ono što je neophodno i za novi život. Radila sam do šestog meseca, pomagala u kućnim poslovima, spremala ručkove, prala, peglala veš... I primirila sam se tek u osmom, devetom mesecu. Moji bližnji se nisu žalili na mene i čak su mi ponekad govorili: Priseti se da si u drugom stanju.
Story: Jeste li se bojali da će se vaše telo deformisati?
- Nisam ni razmišljala o debljini, poremećajima na koži i strijama jer je to nebitno naspram osećaja da ste dobili dete. Da zbog viška kilograma ili strija ne odlučim da rodim dete? To po mom mišljenju nije pravo razmišljanje. Danas je medicina izuzetno napredovala, postoje laseri, kreme i još ekstremnije stvari za ulepšavanje ukoliko ženi to smeta, a ja sam u sedmom mesecu počela da koristim kreme koje sprečavaju pucanje kože. Vodila sam računa o ishrani tako što nisam jela palačinke i testa u jedanaest uveče samo zato što sam trudna. Moj režim ishrane je zdrav, pre svega zarad budućnosti, jer sada imam dete kome ću zauvek biti potrebna, a jednog dana moraću da budem vitalna i kako bih pričuvala svoje unuke i priticala u pomoć svojoj deci kad to bude potrebno. (Smeh)
Story: Jeste li se porodili prirodnim putem ili carskim rezom?
- Od trenutka kada sam saznala da sam u drugom stanju želela sam da se porodim prirodnim putem, osim u slučaju mogućih komplikacija. Ali pošto je sve bilo u redu, nisam pila vitamine, niti sam morala da ležim i odmaram. Do šestog meseca igrala sam u predstavama i nije bilo ničeg što bi predstavljalo smetnju da se porodim prirodnim putem, a i sve žene u mojoj porodici tako su donele svoju decu na svet. Pošto imam brata koji je mlađi od mene jedanaest godina, raspitivala sam se za novitete u odnosu na period kad se on rodio, kako bih saznala da li postoji način da se ženi olakša postporođajni period ili kako postupati sa bebinim pupkom.... Želela sam da budem dobro informisana i da postupam kako treba ne bi li se i beba i ja osećali najbolje.
Story: Da li ste se dvoumili oko dojenja bebe?
- Što je stariji, imaće dohranu i piće više vode, ali ja sam zagovornik hranjenja bebe prirodnim putem, ako žena nije fiziološki sprečena da to čini. Veštačka hrana nije tako loša, ali mislim da mu majčino mleko trenutno mnogo pomaže za jačanje imuniteta. Naročito je zdravo ono mleko prvih nekoliko dana nakon porođaja. Mislim da je za moju bebu bolje da je hranim prirodnim putem koliko god je to potrebno nego da imam dobar dekolte koji danas svaka žena može da napravi raznim steznicima, brusthalterima, estetskim intervencijama...
Story: Jeste li, kada ste ostali u drugom stanju, imali nedoumice budući da ste i vi i vaš verenik dosta mladi?
- Ne. Smatram da je to ne može da se planira jer za trudnoću treba da se poklopi više kockica, počevši od zdravlja pa preko božje volje i sreće jer je dete zaista božji dar. S druge strane, ne može tek tako ni da se desi trudnoća jer svi mi znamo kako izgleda proces stvaranja jednog malog života. Želela sam dete i smatrala sam da za njegovo odgajanje imam normalne uslove. Smatram da je prva trudnoća i prvo takvo iskustvo bez obzira na to u kojoj godini se ženi desila. Moj brat je rođen u sedmom mesecu i sa njim sam provodila dvadeset i četiri časa kada se rodio, ali ne mogu da kažem da isto postupam sa svojim detetom jer sam sad ipak majka. Svaka žena ima bojazan zbog tog iskustva, a ja sam se trudila da slušam savete svoje majke i svoje tetke sa kojima sve delim, a tu su bile i njihove prijateljice...
Story: Smatrate li da je za zasnivanje porodice potrebna životna zrelost i veliko iskustvo?
- Vrlo sam otvorena osoba i volim da slušam savete drugih ljudi, naročito kada je reč o nečemu što ne poznajem, a to je u ovom slučaju iskustvo trudnoće i majčinstva. Mnogo sam pričala sa majkom i sa tetkom, i smatram da dete nije igračka sa kojom se igrate kada vam je zanimljivo i odbacujete je kad vam je dosadno. Ono je tu i zavisi od mene u svakom smislu te reči i zato sam mu stoprocentno posvećena. I ceo život ću mu biti posvećena samo što ću, naravno, imati i svoj posao i druge obaveze jer nisam ni prva ni poslednja majka. Možda ne potpuno, ali mislim da sam bila spremna za ulogu majke. Nadala sam se da ću, kada se moj sin rodi, znati da se izborim sa svim lepim i ružnim stvarima koje odgajanje dece nosi.
Story: Smatrate li da je vašoj spremnosti za majčinsku ulogu doprinelo i to što ste ranije sazreli jer ste počeli da radite još kao tinejdžerka?
- Kada sam upisala fakultet i jurila sa predstava na predavanja, majka me je pitala zašto to radim kad mi nije neophodno toliko predstava i zašto se pored fakulteta ne posvetim putovanjima i drugim stvarima koje relaksiraju. Zamerala mi je što nemam slobodno vreme kao klasični tinejdžeri. Odgovorila sam joj: Ne umem da živim takvim životom, ovo je moj život i krst koji nosim zbog svog posla. Želela sam da se što pre navikavam na način života koji vode odrasli i da ga učinim lepim jer je on samo jedan i neponovljiv. Umem da funkcionišem jedino kad sam zauzeta i odgovorna prema nečemu. Sa trinaest godina snimila sam film Mi nismo anđeli 2 posle kog sam imala sreću da se nađem na pravom mestu u pravo vreme i da se nižu serije kao što je Ljubav, navika, panika ili brojne predstave i jednostavno sam to zavolela. Mogla sam posle Anđela da prestanem da glumim i da ne idem po kastinzima, da ne odvajam svoje raspuste za snimanja i da idem sa školskim drugarima ili porodicom na letovanje. Ipak, odlučila sam da se bavim glumom jer me to usrećuje. Vremenom sam stekla mogućnost da imam još jedan život pored sebe i poželela to. Nisam preko noći odlučila da postanem majka. Dobro sam razmislila o tome i u četiri zida pitala samu sebe da li ja to iskreno želim i hoću li uspeti da se snađem. Zbog svojih godina imam ja propusta u životu i verovatno ću ih i dalje imati, ali znam da ću uspeti da se izborim sa krucijalnim životnim stvarima. Ne znači da će zato što sam u dvadeset i prvoj dobila dete ono biti nevaspitano i nekulturno, da ga neću izvesti na pravi put i da će moj život prestati. Sve je moguće ako ste toga svesni i ako želite i imate dobru organizaciju.
Story: Da li je Vujadin prisustvovao porođaju?
- Kada je o mojoj trudnoći reč, o svemu sam se konsultovala sa svojim životnim saputnikom. Pitala sam ga da li želi ili ne da prisustvuje porođaju, i njegov odgovor je bio da želi da bude uz mene i u trenutku kada beba zaplače. Rekla sam mu: Ne smeta mi, oboje smo srećni i zadovoljni i nikoga tim činom ne dovodimo u problem. Čim sam se porodila, Andrej je imao ekskluzivnu priliku da sa telefona svog oca čuje navijačku pesmu Crvene zvezde čiji stihovi glase: Od rođenja mog, nije prošlo bez imena tvog, ni dan ni godina, Zvezdo crvena. Ta pesma je ujedno simbol njegovog rođenja jer je unuk legendarnog fudbalera Dušana - Duleta Savić. Posle četiri dana beba i ja smo izašli iz bolnice pošto je Andrej bio dobro po pitanju kilaže, zdravlja i svega ostalog. Beba iz dana u dan sve više napreduje, a Vujadin je tu gotovo svakodnevno, kad god mu poslovne obaveze dozvole. Trudimo se da što više budemo zajedno i da uživamo u čarima roditeljstva. Slični smo milionima drugih ljudi koji imaju decu, ali naravno da je naše dete nama najbitnije.
Story: Da li ste posle porođaja imali česte promene raspoloženja i postporođajnu depresiju?
- Jedini problem koji trenutno imam jeste to što sam hronično umorna jer znatno manje spavam. Budim se na svaka tri sata da nahranim Andreja. Ali nisam nervozna, ljuta, ni tužna jer mi se dešavaju prelepe stvari i nemam razloga da budem negativna. Mogu da se oslonim na neke ljude iz svoje okoline, ali to ne želim. Bolje mi je da manje i spavam jer samo sada proživljavam dragocene trenutke koji su neponovljivi pošto sinčić nikada više neće biti toliko mali.
Story: Na koga Andrej liči?
- Ne zna se još na koga liči zato što je baš mali. Nikada nisam ni znala da ocenim na koga nečije dete liči, a Andrej se menja iz dana u dan i jedino mi se čini da će mu oči ostati plave na mene.
Story: Koje ljudske kvalitete biste voleli da Andrej usvoji od svog oca?
- To biste morali njega da pitate, a ja bih volela da Andrej bude svoj i da dosta radi na sebi.
Story: A koju biste vašu osobinu voleli da poseduje?
- Imam dosta mana i nekoliko vrlina tako da bih volela da nasledi moju upornost, istrajnost i veru u sebe. Ne želim da dete bude moja niti kopija mog emotivnog partnera. Vaspitaću ga onako kako je mene vaspitavala moja porodica, a to je da bude čovek koji ne čini drugima zlo, ne bavi se tuđim životom, da osluškuju sebe, sve radi iz srca i stoji iza onoga što radi.
Story: Šta se u vašem i Vujadinovom odnosu promenilo nakon što ste dobili dete?
- Mi smo želeli bebu i smatrali smo da možemo da se izborimo sa roditeljstvom i za sada se, koliko-toliko dobro borimo, a to pokazuje i Andrej jer stalno napreduje i sve je jači. Ako Bog da zdravlja, nadam se da se neće sve završiti samo na jednom detetu već da ćemo imati još dece.
Story: Ima li čin veridbe koji se desio početkom 2011. godine za vas posebnu simboliku?
- Otkako znam za sebe, pre braka sledi veridba, tako da ne izmišljam ništa novo. Mi smo to ispoštovali, pre donošenja odluke o venčanju.
Story: Da li je dolazak sina na svet ubrzao vaše planove o venčanju?
- Ne opterećujemo se time jer smo sigurni da nam taj papir neće promeniti život. Ali i Vujadinova i moja porodica su religiozne i smatramo da vezu treba da ozvaničimo crkvenim brakom, a da li će to biti sada ili za godinu, dve, tri, to je samo do nas. Nama zbog nekih formalnih stvari to i odgovara i sigurno će se desiti, ali ne znači da moramo da se venčamo danas ili do kraja sledeće godine. Zajedno smo i to je najbitnije, a venčanje se najverovatnije neće desiti baš brzo. (Smeh)
Story: Je li vam to što niste venčani u zakonskom smislu, otežava boravak u Francuskoj?
- Volim svoju zemlju, gde sam rođena i odrasla i sve lepe stvari osim rođenja deteta desile su mi se u Beogradu. Međutim, smatram da su detetu podjednako potrebni i otac i majka i da nijedno od nas ne bi trebalo da bude samo u tome. Razlog zbog kog sam se porodila u Francuskoj jeste to što želim da Andrej bude i u oca i uz majku skoro svih dvadeset četiri časa.
Story: Razume li Vujadin izazove vaše profesije i da li bi imao nešto protiv toga da se skinete na filmu ili da se ljubite sa partnerima na sceni?
- U mojoj prodici su odavno razumeli odabir moje profesije i roditelji i tetka su oduvek bili tu da me podrže. Tu su za glumce normalne stvari. Želela sam da me onaj za koga smatram da može da me prati kroz život i kojeg ću ja moći da pratim ne sputava ni u čemu kao ni ja njega, a pogotovo ne u onome što ja volim i što me ispunjava u poslovnom smislu. Vujadin i ja razgovaramo dosta o mojoj i njegovoj profesiji, ali se ne mešamo jedno drugom u izbor angažmana.
Story: Smetaju li vam Vujadinove obožavateljke?
- Nemam problem ako druga strana ne reaguje na to. Volim da ljudi primete i komentarišu nekoga ko je moj izbor bilo da je reč o prijatelju ili emotivnom partneru. Okružena sam kvalitetnim ljudima i ne smeta mi što neko želi da stupi u kontakt sa njim. Na drugoj strani je da ostane privržen i veran svojoj porodici. Srećna sam i zadovoljna kada ljudi komentarišu, primećuju ili prilaze mom izabraniku jer to znači da vredi i da imam pravu osobu uz sebe, a na njemu je kako će da reaguje. Ako reaguje onako kako ja smatram da ne treba, porazgovaraćemo o tome i odlučiti šta ćemo i kako dalje. Ako samo porazgovara sa nekom osobom, protiv toga nemam ništa. Zašto neka devojka ne bi smela da priđe mom partneru? Nisam ja ničiji gazda niti vlasnik.
Story: Ima li ljubomore među vama?
- Nema ni sa moje ni sa njegove strane. Ponavljam, drago mi je da ga ljudi primećuju, da žele da se upoznaju sa njim jer to znači da je dobar sportista.
Story: Da li su vaši roditelji Mirko i Mira i Vujadinovi Marina Rajević-Savić i Dule Savić na prvi pogled zavoleli svog unuka?
- Uvek se svi vesele novom životu, a takav je slučaj bio i kod nas, naročito zato što smo mi mladi i naši roditelji su mladi i oduševljeni su prvim unučetom. Svakodnevno kontaktiramo po sto puta, a oni se raspituju šta je Andrej uradio, kako se menja i kako reaguje. Željno iščekuju naš povratak u Beograd, baš kao i mi jer dosta ljudi iz naše najbliže familije nije moglo da ga vidi zbog obaveza ili razdaljine. Mama uskoro dolazi ponovo kod nas i zajedno se vraćamo u Beograd.
Story: Najavili ste da se vraćate već u januaru u Pozorište Boško Buha?
- Neke predstave u Akademiji 28 morala sam da prepustim svojim dragim kolegama i drago mi je što sam sa većinom kolega u odličnim odnosima i hvala im što su tu da priteknu u pomoć. Zbog snimanja serije i filma Miris kiše na Balkanu nisam bili u prilici da budem često na predstavama u Beogradu jer reditelj Ljubiša Samardžić insistira na profesionalizmu i konstantnom prisustvu na setu. Volim pozorište i divno mi je da igram u njemu. Ljudi iz pozorišta dozvolili su mi da budem odsutna oktobar, novembar i decembar i dogovorili smo se da im od januara budem na raspolaganju kad god je to potrebno, tako da se nadam i očekujem da se od početka sledeće godine vratim na pozorišne daske.
Story: Kakvu ulogu priželjkujete? Da li ste prerasli fazu devojčice i lepotice u serijama, pozorištu?
- Glumački posao zavisi od reditelja i producenata koji nude uloge. Zna se da sam bila u drugom stanju i da sam nedavno rodila dete tako da za sada nisam imala ponude jer je bilo nemoguće da glumim. Ne znam ko i kada će me u budućnosti zvati, ali se nadam da ću dobijati ponude. Želim ozbiljne i karakterne uloge, ali bih volela da u pozorištu i dalje igram veštice, zloće ili babaroge jer smatram da ne treba da budem lepa u kadru, niti ono što sam u privatnom životu.
Story: Treća ste godina Fakulteta literature i komunikacije. Uspevate li da uskladite studentski sa privatnim i poslovnim životom?
- Moj smer je literatura i komunikacija. Imam veliku sreću što je prodekan mog fakulteta, profesor Novica Milić, studentima koji studiraju na daljinu maksimalno olakšao studiranje tako da utorkom i četvrtkom pratim predavanja preko skajpa i mejlom komuniciram sa profesorima. Nisam zapostavila fakultet, tako da beba i ja zajedno možemo sve da naučimo jer ja često naglas čitam nešto što treba da odgovaram. Bolesno sma ambiciozna pa volim da dobijam najviše ocene, a to implicira i duže posvećivanje ispitima. Možda ću sada tu ambicioznost smanjiti pa ću se zadovoljiti i ponekom osmicom i devetkom, a ne samo desetkama.
Story: Kako to da se niste odlučili za FDU?
- FDU je kvalitetan fakultet i glumcima, i sa i bez iskustva, može mnogo da pruži jer na njemu rade odlični pedagozi. Mnogo toga tamo može da se nauči ali je najbolja praksa. Pre upisa išla sam na FDU na konsultacije, ali taj fakultet prve dve godine zahteva stalno prisustvovanje predavanjima. U tom momentu već sam imala dogovorenu ulogu u filmu Pare li život sa Mimom i Milanom Karadžićem i nikada se nije dogodilo da izneverim datu reč. Film se snimao čak i u vreme prijemnog ispita na FDU i ja sam odlučila da odem na snimanje u Crnu Goru gde sam stekla novo iskustvo jer mi je u seriji oca igrao maestralni Mladen Nelević, dok je Andrija Milošević igrao mog emotivnog partnera. Nisam odustala od FDU i mogu da ga upišem i kasnije jer to ne zavisi od godina. Volela bih da prođem to iskustvo jer bi mi bilo dobrodošlo.
Nikola Rumenić
