Uprkos tome što već više od jedne decenije ne živi u Beogradu, proslavljena srpka glumica Branka Katić (41) i danas važi za jednu od naših najomiljenijih glumačkih zvezda. Jedna od malobrojnih umetnica kojoj je pošlo za rukom da izgradi uspešnu karijeru najpre u Engleskoj, gde je godinama živela, a potom i u Americi, jednako je ispunjena i u privatnom životu kraj supruga, reditelja Džulijana Farina sa kojim je dobila naslednike Luija (8) i Džoa (6). Ali iako živi svakodnevicu nalik onima koje najčešće gledamo u američkim filmovima, Branka tvrdi da je ostala skromna i da ni danas ne mašta o tome da postane holivudska zvezda. Harizmatična umetnica koja je nedavno nominovana za najbolju srpsku glumicu na Gorki list MTV Movie Awards koji se održava 5. juna, u iskrenom intervjuu za Story otkriva kako je podnela smrt dvoje bliskih prijatelja, objašnjava kako se nosi sa bolom i naizgled bezizlaznim situacijama i priznaje da joj je veoma teško da se ne izgubi kada je zagrljajima obaspu njena tri omiljena musketara.
Story: Koliko vam je život u Kaliforniji promenio shvatanja? Šta vam je doneo i da li vam je nešto oduzeo?
- Život u Los Anđelesu je kao jedan dugi sunčani dan i tako mi izgleda poslednjih šest godina koje smo tu proveli. Malo šta je promenio jer nisam zaljubljenik u kalifornijski način života. Definitivno bih više volela da živim u nekom urbanijem okruženju, a nedostaje mi i ulična vreva Beograda i Londona. Dobra strana života ovde je opsednutost zdravom hranom i vežbanjem. Po preporuci Mire Furlan krenula sam na jogu koja mi prija i daje mi energiju i mir.
Story: Poznato je da se holivudske dive na sve načine trude da spreče starenje, a mnoge od njih se zbog toga podvrgavaju plastičnoj hirurgiji. Kako ste vi uspeli da zadržite mladolik izgled?
- Moja mama ima lep ten i verujem da sam ga nasledila od nje. Od kada imam decu, spavam mnogo više nego pre. U dobrom odmoru, zdravoj hrani i unošenju dovoljno tečnosti je ta velika tajna mladolikosti. Nisam ljubitelj hirurških metoda jer svako lice i svaka bora priča neku priču.
Story: Postoji li neki porok kome ste se bar i nakratko odali?
- In vino veritas ili u prevodu U vinu je istina. Sa cigaretama se još borim, zvanično sam ostavila duvan, ali na svakih nekoliko dana sam na mukama i nikako da me mine želja. Nije lako prestati jer je to gadna navika, ali niko to ne zna bolje od naših ljudi.
Story: Nedavno ste izgubili dva bliska prijatelja. Kako ste se nosili sa bolom nakon ogromnog gubitka?
- Još sam zadivljena snagom duha koju su nam pokazali. A nedostajaće mi zauvek, nema tu leka. Trudim se da ih se setim i kada mi je najlepše, da te lepe trenutke podelim sa njima makar samo u svom srcu.
Story: Na koji način se suočavate sa naizgled bezizlaznim situacijama?
- Nikada im ne prepustim svoju sreću. Verujem da nema bezizlaznih situacija, svi problemi su samo izazovi koji su tu da nas suoče i nauče nečem novom. I kada sve prođe i kada se svega samo sećamo, koliko se puta nasmejemo sebi i panici koja nas je u trenucima krize obuzimala. Svaka muka prođe...
Story: Da li ste teški na suzama?
- Laka sam na suzama kada im dođe vreme. Nisam tip koji trpi i sve nosi u sebi. Ono što na vreme ne kažete preraste u neku strasnu neman i muči vas još više. Verujem da uvek glasno valja reći šta vas muči ili šta vam u tuđem ponašanju ne prija, ali uvek na lep način da nas drugi bolje čuju.
Story: Na koji način vaspitavate svoje sinove? Da li su njih dvojica sličniji vama ili vašem suprugu?
- Trudimo se da budemo strpljivi i da ih lepo saslušamo. Biti dobar roditelj nije uvek lako. Učimo ih da imaju lepe manire, da uvek budu iskreni i pošteni. I Lui i Džo imaju odličan smisao za humor i to me veseli jer verujem da je dobar humor jedno od boljih oružja u životu. Šalimo se po kući na koga li su lepi, a na koga pametni.
Story: Jesu li po prirodi mirni, ili su nestašni dečaci?
- Da li vam izgledam kao mama mirnih dečaka? Rodila sam bandite, a njihova neustrašivost me i raduje i plaši.
Story: Da li vam je teško da izlazite na kraj s trojicom muškaraca?
- Teško mi je da se u toj šumi zagrljaja i poljubaca potpuno ne izgubim.
Story: Planirate li skorašnji dolazak u Beograd ili možda preseljenje sa porodicom?
- Dolazim u avgustu zbog posla i već se radujem. Čula sam da je predstava Trst u Ateljeu 212 fenomenalna i jedva čekam da je pogledam.
Story: Koliko vam nakon svih ovih godina uspešne karijere i dalje znače nagrade s obzirom na to da ste nominovani za najbolju glumicu na predstojećoj dodeli prvih Gorki list MTV Movie Awards?
- Uvek mi je drago kada publika i kritika imaju pozitivnu reakciju na neku od mojih uloga. Veoma mi je milo što sam u konkurenciji sa glumicama sa prostora nekadašnje Jugoslavije. To me podseća na stara dobra vremena.
Story: Laska li vam što domaća publika sa nestrpljenjem iščekuje svaki vaš projekat bilo na maternjem ili engleskom jeziku?
- Naravno, i drago mi je da imam da im ponudim poneku novu ulogu. Upravo sam u Londonu završila snimanje drame koja se zove Porota, a koju je napisao Piter Morgan. Uživala sam u dobrom društvu sjajnih engleskih glumaca, poput Džuli Volters i Ronalda Pikapa.
Story: Nedostaje li vam pozorište?
- Nedostaje mi rad u pozorištu, ali zato često idem da gledam predstave. Nedavno sam u Londonu odgledala tri, divila sam se engleskoj dikciji i preciznosti, a čeznula za srpskom strašću. Nigde mi glumci ne diraju dušu kao kod nas.
Story: Sarađivali ste sa velikim rediteljskim i glumačkim imenima svetske scene, ali još se pamti snimanje sa Džonijem Depom na kojem vam mnogi zavide. Kako ga pamtite sa seta?
- Sjajan glumac, beskrajno šarmantan i duhovit tip. Ono čim me je naročito očarao jeste skromnost.
Story: S obzirom na vaš impozantan rad, možete li sebe da nazovete holivudskom zvezdom?
- Ne, niti o tome maštam.
Story: Kada ste prvi put otišli iz Srbije zbog posla, jeste li mogli da zamislite da je vaš odlazak konačan ili ste se prepustili izazovu?
- Nisam mogla ni da pretpostavim kakav će moj put biti. Samo sam verovala da radim svoj prvi posao u Engleskoj.
Story: Koliko vam je značila podrška roditelja i sestre? U kakvom ste danas odnosu sa sestrom pošto ne živite u istim gradovima?
- Moja porodica je uvek bila uz mene. Tata Sveta se malo bunio protiv mog izbora glume kao životne profesije, a kasnije smo saznali da je bio član amaterskog pozorišta. Sa mamom i sestrom sam veoma bliska. Moji najmiliji su uvek bili spremni da mi nesebično pomognu na čemu sam im beskrajno zahvalna.
Story: Po čemu pamtite svoj prvi stan u inostranstvu, prvi kasting za posao i prvi angažman u seriji Entourage?
- Moj prvi krov nad glavom u Londonu bio je dom Sonje Frenklin kod koje je veliki broj beogradske omladine uvek nailazio na toplu dobrodošlicu. Sonja je poput dobre srpske vile godinama pomagala sve kojima je pomoć bila potrebna. U kuću me primila tokom bombardovanja, a da me pre toga nije ni poznavala. Ulogu u seriji Entourage dobila sam bez audicije što me je činilo još nervoznijom. Reditelj, pisac I producent prepirali su se posle svakog dubla, a ja sam naravno mislila kako sam uzrok rasprave. Na sreću nisam bila u pravu, bila je to samo moja nesigurnost i projekcija iste. Dilema im je bila kada otkriti glavni zaplet epizode.
Moni Marković
