Dramaturg i profesor dramaturgije, pisac, scenarista, muzičar, vajar, a odnedavno deo voditeljske petorke emisije Žene na TV Prva, Maja Volk (52,) posle niza mučnih godina napokon živi svoj život punim plućima, ne dozvoljavajući da bilo šta naruši odnos koji je izgradila sa ćerkama Teodorom (26) i Milenom (24) i sinom Mihailom (21). Ova svestrana dama ne krije da ju je teška borba sa rakom grla pre tri godine, promenila iz korena, ali joj donela i potpuno nove navike koje su je učinile srećnijom. Svoje bogato životno iskustvo i čvrsta uverenja koja je izgradila u najtežim danima, Maja rado prepričava u jednoj od najgledanijih TV emisija, a u intervjuu za Story otkriva na koji način se borila sa tumorom, ali i kako je bolest zamalo uništila njenu porodicu.
Story: U javnim istupima otvoreno govorite o borbi sa rakom grla, a naročito o tome kako ste pre saznanja o bolesti živeli opuštenijim životom. Kako je izgledao trenutak surovog otrežnjenja?
- Uništavala sam sebe misleći da mogu sve i ne obraćajući pažnju na suptilne organe i ćelije koje mi omogućavaju život. Prestala sam da pušim kada sam počela da pevam, ali sam pevala i kad mi je bilo do pevanja i kad nije, i tako cepala grlo. Psihički sam se uništavala jer nisam rešavala probleme, nego sam bežala u posao, u rad, od kuće... Plakala sam nad sobom, a spolja sam prikazivala veseli imidž. A onda sam jednog dana iznenada shvatila da mi je istekao rok trajanja i da će život da se nastavi i bez mene. Sve je nevažno u odnosu na činjenicu da će deca biti bez majke. Ako rak shvatite kao opomenu, onda imate šansu, ali nemate je ako se okrenete samosažaljenju.
Story: Na koji način ste se se izborili sa bolešću?
- Rak i jeste podsvesna želja za smrću. Sigurno sam htela da umrem, a moje telo mi je to i omogućilo. Više nisam htela da se borim za život. Deo životne radosti koju imam me je donekle izvukao. Radoznala sam žena i želela sam da znam odgovore na dva pitanja na koja medicina nije mogla da mi odgovori. Prvo je: Zašto sam ja dobila rak? A taj odgovor znamo samo ja i moje telo, ostali samo nagađaju i nabrajaju različite faktore. Ne dobijaju svi pušači rak grla, a ni svi pevači. Očigledno sa mnom nešto nije bilo u redu i sama sam ga napravila. A drugo pitanje je: Da li će se on vratiti? Odgovor je vrlo logičan: Vraća se, ako nastaviš isti život. Svi su mi govorili da promenim život, a lako je to reći. Ipak, vremenom sam otkrila da i jeste lako menjati život samo ako promeniš ishranu. Kad sam uvidela da sam dotakla dno, preživela sam nervni slom, a potom odlučila da se obratim svom prijatelju Gruji, velikom misliocu i filozofu koji je uprkos tome što ima 74 godine sve mlađi i mlađi jer radi na sebi i svojoj ishrani već deceniju i po. Imala sam želju da učim i potpuno sam promenila način ishrane koji se sada zasniva na živoj, a ne na mrtvoj hrani, pa se tako hranim biljkama. Otvorio mi se novi svet. Danas smatram da treba svakodnevno da rastemo i da se razvijamo jer kad se razvoj zaustavi, dođe do bolesti. Ne žalim ni za čim u životu i znam da je sve što se desilo imalo svoj razlog. Moj stav nije povlačenje, naprotiv, nikad borbenija nisam bila, a i vrlo lake sam adaptivnosti. Moja sposobnost rešavanja zadataka je mnogo veća, što je plod ishrane koja dozvoljava da moj organizam funkcioniše perfektno.
Story: Nakon operacije grla krenuli ste na hemoterapiju, ali ste posle druge terapije odlučili da je prekinete. Zbog čega?
- Tačno se sećam osećaja posle druge hemoterapije kada sam shvatila da me to ubija i da niko ne može da me ubedi da nešto što ubija može da mi pomogne. Nisam znala da mi je druga hemoterapija oštetila jetru, ali moje telo je to znalo i nije mi dalo da odem i treći put. Pacijenti su u bolnici dobra i poslušna deca koja ne smeju ni da pitaju bogove jer oni znaju i smatraju vas laicima. Moje obrazovanje i IQ veći su od svih doktora kod kojih sam bila. Nisam kivna na lekare, ali mislim da su oni žrtve zastarelih saznanja svoje profesije. A ja se rakom bavim već tri godine. Učim, čitam i znam ono što je u savremenoj medicini prevaziđeno, pa i da je ishrana bolesnika važna stvar, odnosno gorivo.
Story: Kako su vaše ćerke Teodora i Milena i sin Mihailo podneli vašu bolest, nervni slom? Na koji način ste pokušali da ih zaštitite?
- Tu sam mnogo pogrešila i možda je to jedina stvar zbog koje žalim jer niko nije znao da mi kaže kako da reagujem. Očekivala sam saosećanje, a dobila bes i gnev. Bila sam ljuta, besna i gnevna što se meni to desilo, a i oni su bili ljuti i besni. U atmosferi besa i gotovo opipljive mržnje, nije bilo ljubavi. Rak je uneo zlo. Oni su bili jako uplašeni, a sad znam da je to bio odraz straha i nesigurnosti, iako sam očekivala da budu veliki i zreli, a ja dete koje oni treba da neguju. Lekari su mi rekli da treba sebi da budem najvažnija i da je bolje da me deca ne vide pet godina, nego da me zauvek nemaju. Bukvalno sam shvatila da treba se izolujem. Onda sam gledala kako mi se porodica raspada i kako je sve gore, a u jednom momentu sam shvatila da ja nisam važna i da treba da idem nazad da sredim taj problem. Tog časa sam počela da rešavam probleme i sve je krenulo nabolje, pa se i moj ego konačno istopio. Radila sam na sebi, cedila rane koje su iznutra bile nagomilane. Kada sam uspela da izađem na površinu, onda je proradila energija i to je sad mašina koja radi fenomenalno. Put kojim se ređe ide je fantastičan jer je to put bola, ali je na kraju to odloženo zadovoljstvo vrhunsko i čak bolje i od seksa.
Story: Nekoliko godina pre nego što ste se razboleli, okončali ste šesnaestogodišnji brak. Kakve je to posledice ostavilo na vas?
- Danas sam sa bivšim mužem u odličnim odnosima i konačno mogu čak i njega da volim. Osam godina sam ga krivila za mnoge stvari, što je glupost jer sam ja kriva za sve što se desilo. Mi se retko čujemo, ali preko dece komuniciramo, a preko portala Facebook pratimo jedno drugo. Njegova žena je divno stvorenje i divna majka mom sinu. Patila sam kada je moj sin pre pet godina otišao od mene kod oca, a tek nedavno sam ga pitala zašto je to učinio, a on mi je odgovorio da je imao bolju komunikaciju sa tatom. Meni je to saznanje pomoglo, pa sam mogla jedino da mu se izvinim i poboljšam komunikaciju.
Story: Uspešno se bavite raznim profesijama. Da li su vas deca nasledila u nekom od poslova?
- Teodora studira dramaturgiju i hoće ozbiljno da se bavi mojim PR-om, Milena je klon moje majke, ide na glumu ali je ujedno i moj stilista i ima glas kakav ja nikad nisam imala, dok Mihailo svira bluz gitaru, što je nasledio od mene. Svako od njih je po delić mene: pisac, muzičar, glumac... Najmilije mi je da svi žele da im ja hranim decu i da ih od starta usmerim na pravilan način ishrane. Oni su pre svega plemenita i velikodušna bića i verujem da će uspeti u svemu što požele jer su pametniji od mene, a i videli su koliko sam ja grešila. Prošli smo kroz mnoge patnje i nesreće koje im ne pripadaju, ali su izrasli u ljude na koje mogu da budem ponosna.
Story: Svojevremeno ste radili kao radio-reditelj, a odnedavno ste postali deo voditeljske ekipe TV emisije Žene na TV Prvoj. Kako je došlo do te saradnje?
- Pre tri meseca su me kontaktirali moji bivši studenti koji sad rade na ovoj televiziji i urednica emisije. Njima je bilo zanimljivo da ja kao žena sa stavom i nesvakidašnjim načinom razmišljanja budem deo ovog projekta. Snimali smo probne emisije, kroz studio su prošle mnoge žene, sve dok nismo stigli do dobitne kombinacije. Danas se osećam mnogo bolje, kreativnije i vitalnije nego pre trideset godina.
Danilo Mašojević
