Naš veliki pesnik osvrnuo se na 70 godina stvaralačkog rada koje su iza njega
Kako su nastali "Fazoni i fore"?
- Slučajno, jednog leta u Bečeju. Pero Zubac mi je rekao da ima pola sata na Televiziji Vojvodine i da nekako popunim to vreme. Čuo sam devojčicu Slađu kako recituje Zmaja i odmah sam našao junakinju svoje serije. Na ručak smo išli u zamak Fantast i odmah našli lokaciju za snimanje. Najveća muka mi je bilo da napravim scenario. Najviše su mi pomogli sinovi, a njihova ideja je bila da pričamo fazone i fore.
U seriji je igrao i Raša Popov. Na čiji predlog?
- Na mog najmlađeg sina Vuka. On je predložio da on govori šašave izume i vesti. Raša nije imao nameru da se bavi decom. Bio je urednik naučnog programa, ali je postao osovina "Fazona i fora".
Više od 30 godina čekali smo na knjigu. Da li je bilo teško napraviti izbor?
- Snimili smo 157 epizoda i jedno 300 kilograma papira scenarija. Trudio sam se da knjigu pravim kao tortu i da u njoj bude red pesama, priča i šale. Ilustrujemo već i drugi nastavak, a u pripremi je i treći. Važno je imati posla. U godinama u kojima sam ja, kao starac Fočo od sto leta, drži me u životu što i dalje radim.
Kako izgleda vaš jedan dan?
- Svakog jutra nešto zabeležim. Proslavio sam 60 godina književnog rada, a ove godine proslavljam 70 godina od svojih ozbiljnih stihova. Oni su glasili: "Zlatibore, ti si zlato, ja te volim zato". Učiteljica mi je odmah rekla da je kratko za pesmu i da moram da produžim. Bila je to prva poezija koju sam osetio.
Nastavak na sledećoj strani…
