Popularna hrvatska pevačica sinoć je sa suprugom Igorom Kojićem prisustvovala beogradskoj premijeri filma "Poslednji Srbin u Hrvatskoj", u kom su upravo njihove uloge privukle posebnu pažnju, a samo za Glossy otkriva sve detalje snimanja, priprema za ulogu i saradnje sa rediteljem Predragom Ličinom
Horor-komedija "Poslednji Srbin u Hrvatskoj" koja je zbog svog izuzetnog humora ali i poruke koju šalje privukla veliku pažnju publike u čitavom regionu, sinoć je, nakon premijere u Hrvatskoj, predstavljena i u Beogradu, u okviru programa 47. FEST-a.
Publika u prepunoj sali Kombank dvorane ovacijama je pozdravila glumačku ekipu, a posebnu pažnju privukla je Severina Kojić, koja se u ovom ostvarenju pojavljuje u ulozi italijanske aktivistkinje koja se zalaže za prava zombija.
U ekskluzivnom intervjuu za Glossy, Severina otkriva kako je reagovala kada joj je ponuđena uloga, priseća se svojih prethodnih iskustava kada je gluma u pitanju, osvrćući se tom prilikom i na ulogu supruga Igora, koji u se u ovom ostvarenju takođe pojavljuje, i to u ulozi jednog od zombija.
Kako ste reagovali kada ste od reditelja Predraga Ličine dobili ponudu da glumite u ovom ostvarenju?
Ovo je prijateljska i mala uloga. Režiser je moj priajtelj koji mi je radio spotove za pesme "Pogled ispod obrva", "Ja samo pjevam", "Ante"... Mi smo vezani i dobri smo privatno. Imali smo čak i jedan kratki film kada je Hrvatska ulazila u Evropsku uniju, zvao se "Gde je nestala Slovenija", jako je duhovito. Inače, Predrag je jako duhovit i super je u ovom filmu što je tu duhovitost prikazao na svoj način. Ja sam prvo mislila da je samo meni smešno! Dva dana pre premijere sam gledala film kod kuće i ovo će mi biti treći put da ga gledam. Rekla sam mužu: "Pusti mi ponovo", a on kaže: "Pa ići ćemo na premijeru!" (smeh). Jako je duhovito, nasmejala sam se do suza, a i super mi je ekipa, pa smo došli malo da se družimo.
U filmu glumite italijansku aktivistkinju koja se bori za prava zombija, koliko vam je bilo teško da se pripremite za ovu ulogu?
Toliko da sam samo došla! Nisam čitala scenario, nisam ništa znala. Znala sam da su zombiji i samo sam mu (Predragu) rekla da me ne ubijaju! (smeh) Prvo mi je dodelio da budem neko koga će izrešetati, a ja sam rekla: "Nemoj, molim te, daj mi da bude sve onako, fino!"(smeh). Imala sam baš dobro iskustvo!
Nastavak na sledećoj strani...
Uloga u ovom filmu nije vaše prvo glumačko iskustvo, možete li nam reći nešto o prethodnim ulogama?
Imali smo film "Duhovi Sarajeva" 2005. u Sarajvu, a zatim i 2007. "Petelinji zajtrk" koji je najgledaniji slovenački film. I ne samo to, već je i radnja filma o meni! Onda im je bilo bez veze da neko drugi to glumi, pa su me zvali.
Smatrate li da biste i u budućnosti mogli da nastavite da se bavite glumom?
Imala sam sreću - 2003. sam imala glavnu ulogu u predstavi Karolina Riječka u HNK Rijeci, 2007. u "Glembajevima" ("Gospoda Glembajevi") sam bila Baronica Kasteli, a Jagoš Marković je režirao moju monodramu. Kad sam kasnije čitala kritike da sam "odigrala briljantnu monodramu", tek sam se posle prepala! Ja sam se ustvari samo igrala i to je njima bilo dovoljno, svidelo im se. To je super, ja bih to radila i više, ali to zahteva i mnogo vremena i truda.
Jedna od uloga u ovom filmu pripala je i Vašem suprugu Igoru Kojiću. Kako se on snašao u glumačkim vodama?
Pa mora, mislim, ipak je "Poslednji Srbin u Hrvatskoj"! (smeh). Trebalo je da on bude taj koji spašava svet, ali je na kraju bio najbolji zombi! (smeh) Ne zato što je moj, ali kažu da je zaista najbolji!