Slavimir Stojanović je najnagrađivaniji dizajner sa ovih prostora, koji je za svoj rad primio više od 200 svetskih nagrada i priznanja. Njegovi radovi su deo kolekcija muzeja Pompidou u Parizu, Muzeju umetnosti i reklame u Hamburgu i u muzeju plakata u Varšavi, a takođe su prikazani i u mnogobrojnim međunarodnim knjigama i časopisima. Na izložbi Stop, koja je postavljena u galeriji Nova na Andrićevom vencu, od 18. novembra do 18. decembra biće prikazano više od 30 njegovih radova
Šta vas je inspirisalo za ovu izložbu?
- Izložba je nastala kao nusproizvod 25-ogodišnjeg rada u oblasti masovnih komunikacija. Inspirisana je masovnom hipnozom. Radovi su se polako skupljali kao moj autorski odgovor na poremećen sistem vrednosti u savremenom svetu. Naime, osećam da se čovek, iz raznoraznih ličnih razloga, sve više odvaja od sveta u kome živi, svako to radi na specifičan, samo njemu svojstven način. Izložba se bavi upravo istraživanjem tih fenomena. Na izložbi je prikazan šum koji nastaje u masovnoj komunikaciji, izazvan nelogičnim izborom poruka i načina na koji se one prenose, od javnih do najintimnijih, i njihovim uticajem na pojedinca kao gradivnog tkiva te mase.
Imate li tremu pred izložbu? Do čijeg mišljenja najviše držite, čija vam kritika najviše znači?
- Imam najlepšu moguću tremu, jer sam siguran u kvalitet izložbe, a istovremeno me veoma zanima kako će sredina u kojoj živim reagovati na direktnu kritiku. Veoma držim do mišljenja svakoga ko vidi izložbu. To je stvar navike iz domena masovnih komunikacija, u kojima je najvažnije da li je poruka dostigla željeni cilj, da li je svakoga dodirnula na pravi način.
Šta mislite o srpskoj dizajnerskoj sceni? Da li biste nekog posebno izdvojili? Šta biste savetovali mladima koji tek počinju da se bave dizajnom?
- Srpska dizajnerska scena je po talentu sasvim ravnopravna sa bilo kojom u svetu, a posebno u regionu. Njen jedini, ali ne i mali problem je što nema utemeljenje u realnoj industriji. Pošto je dizajn posledica industrijskog razvoja, dok do njega ne dođe, i dizajn će čekati na bolja vremena. Za sada imamo svetle primere u veoma mračnom tunelu. Jedan od takvih primera je novosadski dizajn studio Peter Gregson, nešto najbolje sa ovih prostora, oni rade pametno i lepo, a svi znamo da se pametno i lepo najteže nalazi. Danas je zbog interneta mnogo lakše doći do informacija o svetskim dizajnerskim trendovima, zbog toga puno novog dizajna liči jedan na drugog. Mladi dizajneri moraju pre svega da se pouzdaju u svoje autentične ideje, koje će kasnije kroz formu proizvesti u nesvakidašnji dizajn. Svima preporučujem da pogledaju i redovno obilaze sajt www.designed.rs.
Jeste li se pokajali što niste ostali u belom svetu?
- Što se mene tiče, ja jesam u belom svetu, možda je kod nas malo manje beo, ali dovoljno da bi bio inspirativan.
Šta je vaš najveći uspeh?
- Moj najveći uspeh su moja žena Olja i moja ćerka Nađa.
Važili ste za plejboja, a dovodili su vas u vezu sa poznatim lepoticama. Koliko vas je porodični život promenio? Čega ste se odrekli, a šta ste dobili za uzvrat?
- Iskreno, ničega se nisam odrekao što je zdravo. Za uzvrat sam dobio pametnu i lepu ženu, a o ćerki da i ne govorim. I dalje volim da zaigram, pogotovo kada čujem Džejmsa Brauna, da li sam u društvu ili sam, u diskoteci ili ateljeu, nije važno. Važno je naučiti kada se treba prepustiti, a kada ne.
Vera Nikolić
