Život pop pevačice Marije Marić-Marković, poznatije pod nadimkom Mari Mari (32), poprimio je nove obrise otkako je 24. marta ove godine na svet donela prelepu devojčicu Unu koju su ona i njen suprug, muzički producent i kompozitor Uroš Marković (32), dugo priželjkivali. Uprkos tome što je uz dete spoznala potpunu sreću, umetnica nije dugo odsustvovala sa scene, već je sve vreme vredno radila kako bi 20. oktobra i zvanično stigla da otvori svoju Muzičku radionicu Mari Mari namenjenu mališanima. Uz podršku voljenog muža koji je u svakom trenutku razume, pevačica uspeva da uskladi porodične i poslovne obaveze. U iskrenom intervjuu za Story, šarmantna brineta otkriva koliko se promenila kako bi svojoj ćerki bila dobra mama, priznaje da je Una promenila njen odnos sa suprugom, ali i da priželjkuje još jedno dete.
Story: Koliko se vaš život promenio otkako ste postali majka?
- Od kada sam dobila dete, moj život je u svakom smislu mnogo sadržajniji, usmereniji i kvalitetniji. Briga o detetu za mene je na prvom mestu, ali imam tu sreću da me suprug i porodica maksimalno podržavaju.
Story: Da li ste se uplašili nadolazećih obaveza kada ste saznali da čekate dete?
- Znala sam da će mi se život promeniti. Imala sam hiljadu pitanja u glavi, od toga da li ću moći sve da uradim kako treba do onog da li ću biti dobra majka. Nakon što sam se porodila, dobila sam snagu za razne druge stvari.
Story: Jedna ste od malobrojnih osoba s javne scene koja je nekoliko sati nakon porođaja rekla da se oseća fantastično. Kako je to moguće?
- Iako sam želela da se to desi prirodnim putem, porodila sam se carskim rezom jer sam prenela trudnoću. O meni je brinuo odličan tim stručnjaka na čelu sa doktorom Stojanovićem koji me je porodio, pa sam bila maksimalno opuštena. Dobila sam epiduralnu anesteziju i tokom svih pet dana boravka u bolnici nisam osetila bol ili doživela bilo kakve komplikacije, pa sam po dolasku kući sve mogla da radim.
Story: Da li je vaš suprug Uroš prisustvovao porođaju?
- Uroš ne voli takve stvari pa mi je iskreno i otvoreno rekao kako ne bi voleo da prisustvuje porođaju. Pričala sam sa svojom doktorkom i ona mi je potvrdila da ga na to ne bi trebalo terati. Pored toga, smatrala sam da sam u sigurnim rukama i nisam osećala potrebu da i on bude sa mnom. Da je muškarac trebalo da bude na porođaju, verovatno bi bio i trudan. (Smeh)
Story: Kada ste iz porodilišta Unu doneli kući, koliko vam je muž pomagao?
- Uroš je sjajan i izuzetno senzibilan muškarac, pa ni u jednom trenutku nisam morala da mu kažem šta treba da radi. To je danas retkost, ali za mene je veoma normalna stvar. Imala sam sreću da nađem muškarca koji oseća moje i potrebe našeg deteta. Dešavalo se da nas savlada umor, ali uvek smo se dopunjavali i bili podrška jedno drugom.
Story: Kako je izgledao vaš prvi susret sa ćerkicom?
- Kada sam je prvi put videla u porodilištu, imala je taman ten pa sam pomislila da je Ciganče. Bila sam iznenađena, ali znala sam da se dete menja posle nekoliko dana. Posle prvog uzbuđenja spoznala sam ogromnu ljubav.
Story: Na koga vaše dete liči?
- Drugačija je nego što sam je zamišljala tokom trudnoće, a svi kažu da će biti lepotica. Ipak, meni je najbitnije da bude zdrava i srećna. Mogu da kažem da ima sklonosti ka muzici, voli da je sluša i igra. Čini mi se da je od rođenja svoja, što volim i uvek ću to podržavati.
Story: Kako ste joj izabrali ime?
- Dugo smo razmišljali koje ime ćemo joj dati i nismo mogli da se odlučimo. Želela sam da bude drugačije, a dopalo mi se značenje imena Una – jedna jedina. Pored toga, reka Una protiče kroz Bosnu odakle je moja porodica, a i inicijali su kao i kod mog supruga. Sve se nekako poklopilo.
Story: Da li ste kod vaše ćerkice već sada primetili izražene karakterne osobine?
- Mada je rano je pričati o tome, sigurna sam da je na mene povukla tvrdoglavost, a energiju na Uroša i ja ću je usmeravati najbolje što mogu.
Story: Jeste li nakon porođaja osećali simptome postporođajne depresije?
- Ne, sve je išlo prirodno i spontano jer sam i inače tip osobe koja ide na sve ili ništa. Čvrsto verujem kako ne mogu propasti i da ću se brzo snaći u bilo kojoj životnoj situaciji.
Story: Da li ste dojili bebu?
- Veliki sam pobornik dojenja i smatram da je to izuzetno važno, na prvom mestu za bebe, kao i žene koje imaju mleko. Zaista ne mogu da shvatim majke koje to mogu, a ne žele.
Story: Od kada ste postali majka, da li ste promenili neka životna načela?
- Još u toku trudnoće mnogo toga se promenilo. Mislim da sam sazrela za tih devet meseci, a posebno tokom poslednjih sedam otkako sam postala majka. Iako sam pre trudnoće pomišljala da možda još nije vreme za majčinstvo, dete sam dobila u pravom trenutku. Čini mi se da sam mnogo bolja nego ranije jer sam postala otresitija, praktičnija, odgovornija, a imam ogromnu želju i snagu da moje dete izvedem na pravi put.
Story: Čime vas Una oduševljava?
- Reakcijama i načinom na koji reaguje na muziku. Uroš uvek kaže da nas dve imamo neverovatnu energiju kada se igramo, ali toga verovatno nisam svesna.
Story: Da li razmišljate o drugom detetu?
- Pobornik sam velikih porodica i sigurno ću imati još dece. Želim još jedno, a za više ćemo videti (smeh).
Story: Kako ćete vaspitavati svoju devojčicu?
- Učiću je da bude plemenita i dobar čovek jer smatram da je to najvrednije, pošto verujem da se dobro uvek dobrim vraća.
Story: Da li je rođenje deteta učvrstilo vaš odnos sa suprugom?
- Naš odnos je uvek bio čvrst. Sada smo nekako drugačiji, pa iako naša ljubav i dalje postoji, ona je ogromnim delom usmerena na Unu.
Story: Jeste li do sada komponovali neku uspavanku za ćerku?
- Stalno komponujem pesme o mojoj Uni. Ona me sluša, čak i ispušta nekakav zvuk pa mi se čini da peva. Trudim se da joj se posvetim kako bi bila srećna i zadovoljna.
Story: Kako ste nakon porođaja uspeli da izgubite višak kilograma?
- Za vreme trudnoće ugojila sam se dvadeset tri kilograma i svi su smatrali da je to mnogo. Nisam se opterećivala jer sam znala da nema te stvari koju ne mogu da uradim ukoliko to želim. Višak kilograma je nestao sam od sebe jer treba izdržati Unu i njenu energiju (smeh). Sada imam samo tri kilograma više nego pre porođaja, ali sve će polako doći na svoje.
Story: Dvadesetog oktobra počinje sa radom vaša Muzička radionica Mari Mari. Kako ste došli na ideju da je pokrenete?
- Kao profesor muzike do sada sam mnogo radila i imam bogato iskustvo u radu sa decom. Razvoj muzičkih sposobnosti je najkvalitetniji u tom uzrastu, pa će se muzička radionica baviti i dečjom motorikom kroz sviranje, igranje... Radiću i na razvoju njihove dikcije. Vrata su otvorena i za one mališane koji nisu pokazali sklonost ka muzici jer u uzrastu od četiri godine ne mogu svi da se iskažu.
Story: Tokom poslednjih nekoliko godina otvorilo se dosta dečjih muzičkih radionica. Po čemu će vaš program biti drugačiji?
- Smislila sam program na osnovu rada sa decom i dugo sam radila na njemu. Deca sve češće pribegavaju kompjuterima i nekako su sve usamljenija jer roditelji nemaju mnogo vremena. Iz tih razloga mislim da je program moje muzičke radionice dobar za svako dete.
Story: Planirate li novi album?
- Želim da komponujem muziku sa decom i da objavim takav album, a paralelno ću uraditi i svoje pesme. Sigurno neću okončati svoju karijeru.
Ksenija Konić
