Svetski priznata violončelistkinja otkriva za Glossy kako je zaradila novac za svoj instrument, koliko se obradovala kada je dobila stepenik na zemunskoj Kalvariji i zašto muzičari moraju da budu radoznali
Zanimljivo je da su vam zahvalni Zemunci posvetili jedan stepenik na čuvenim stepenicama na Kalvariji u Zemunu. Kako gledate na to?
- To je bilo za mene ogromno iznenadjenje i osećam se zaista počastvovana što su mi Zemunci dali stepenicu u gradu iz kog sam se otisnula i kome se uvek rado vraćam. Nadam se da će biti još puno stepenika sa značajnim imenima, jer imamo puno ljudi kojima možemo da se ponosimo. Svaka čast mladim i kreativnim Zemuncima na ovakvoj prelepoj ideji!
NE PROPUSTITE
Da li ste se navikli na popularnost i da li postoji momenat kada vam ona tesko pada?
- Nikad ne gledam na popularnost i iskreno ni ne razmišljam o tome. Ako moje sviranje dotiče i inspiriše ljude, ja sam presrećna. U današnje vreme i u svetu koji se sve više cepa jako je teško napraviti svoj put jer vlada neko čudno vreme mediokriteta. Zato se moramo boriti svim snagama da promovišemo kulturu. Meni je toliko drago, da kad sviram u Beogradu, vidim jako puno mladih na koncertima - to je nešto što nas narod čini posebnim, radoznalost i želja za učenjem.
Šta je najvažnije što jedan violončelista mora da poseduje?
- Radoznalost.
Sa svojim instrumentom obišli ste čitav svet. Gde vas je publika najbolje prihvatila i gde ste se najlepše osećali?
- Uvek sam imala tople reakcije publike gde god sam nastupala. Na sceni se osećam kao kod kuće i srećna sam da upoznajem različite kulture sveta. Ali moram da pomenem da najviše volim da se vratim u moj Beograd.
Ko vam je omiljeni kompozitor?
- Onaj koga sviram u tom momentu.
NE PROPUSTITE
S kim se najviše slažete kad je muzika u pitanju?
- Naravno da postoje ljudi s kojima se više slažete u životu kao i u muzici, sa nekim osnujete i kamerni sastav i nastupate redovno. Ali, u momentu kad spremamo koncert ili snimanje, zajednički jezik mora da se nađe sa svima, pa makar to bile i zaraćene strane. Svi smo tu zbog istog cilja, a to je da najbolje što možemo priredimo vrhunski doživljaj publici. Radujem se svakoj novoj i staroj saradnji, uvek učim od svojih kolega i nadam se da je slično i sa njima kad sviraju sa mnom.
Dobitnica ste mnogih nagrada, koja vam je najdraža?
- Sve su mi podjednako drage, ali bih izdvojila moje poslednje takmičenje “Aldo Parisot“ u Koreji jer je bilo dosta specifično. Postojala je samo jedna jedina velika nagrada, novčana ali i puno koncerata, turneja i “Debi resital“ u njujorškom Karnegi Holu. Ta nagrada je pripala upravo meni i omogućila mi je da kupim instrument, koji je bio napravljen specijalno za mene 2012. godine, a graditelj je čuveni francuski majstor Frank Ravatin.
Nastavak na sledećoj strani...
