Muzičarka Krista Bel, pored toliko glumaca koji sanjaju o takvoj prilici, naprosto je ušetala u čudesni svet Tvin Piksa, i to kao intrigantna FBI agentica Temi Preston...
Krista Bel, muzičarka, glumica, model i muza kultnog reditelja Dejvida Linča, pred svoj prvi beogradski nastup (30. novembra, KC Grad), u okviru muzičkog dela Paralel festivala, govori o saradnji s genijalnim rediteljem, muzičkim uticajima, svom drugom poslu u vezi sa privatnim ekološkim grobljem i odgovara na milenijumsko pitanje - Tesla ili Edison...
Toliko glumaca priželjkuje saradnju s čuvenim rediteljem Dejvidom Linčom, a vi ste, kao primarno muzičarka, prosto ušetali u čudesni svet Twin Peaks-a, i to kao intrigantna i pametna FBI agentica Temi Preston. Kako je došlo do te saradnje?
Nakon 17 godina poznanstva i saradnje (na albumima), Linč je imao dosta jasnu ideju šta može da očekuje od mene kao profesionalne muzičarke i izvođača. Iako nikada pre nisam glumila u TV seriji, on je intuitivno znao da bih ja bila pravi izbor za tu ulogu, kao i da ću se tome posvetiti svim svojim snagama i uraditi to najbolje što mogu. Poznaje moj karakter. Na kraju, sve je to doprinelo da mi poveri ulogu."
Mislim da ste pored Dejvida Bouvija i Krisa Ajzaka jedina muzičarka koja se pojavljuje u Tvin Piks serijalu. Da li je to predstavljalo veliku odgovornost i možemo li da očekujemo nove epizode?
Iako to nije puno poznato, Migel Ferer (u ulozi FBI agenta Alberta) je počeo svoju karijeru kao bubnjar, a i Dejvid Linč je i sam kompozitor. Čini mi se da ima 'nečega' u vezi s muzičarima koji pripadaju odredu Plave ruže (Blue Rose Task Force), ali ne znam da li je to Dejvid uradio smišljeno ili je prosto tako slučajno ispalo.
On se inače veoma vodi svojom intuicijom. Sigurno da sam s velikom odgovornošću pristupila radu na seriji, ali opet nisam želela ni da budem suviše ozbiljna! Što se tiče mogućeg nastavka serijala, zaista nemam nikakav nagoveštaj da li će biti novih epizoda, a svakako da se nadam da hoće!"
Linč muzici pridaje neverovatan značaj, koliko je upravo muzika doprinela činjenici da je Tvin Piks vrhunsko remek delo?
Mislim da muzika tu igra veliku ulogu, ali ne bih rekla veću, od ostalih aspekata tog briljantnog dela. Jednostavno se sve zajedno divno slaže. Svi delovi harmonično funkcionišu stvarajući nešto savršeno haotično."
Odrasli ste u Teksasu i počeli veoma rano da se bavite muzikom, kako to da se u međuvremenu niste preselili u Holivud ili Njujork, kao centre šou-biznisa, već ste ostali "kod kuće"?
Teksas je oduvek bio kuća i moja polazna osnova, jer su tamo moja porodica, a i moj bend. Takođe, tamo vodim i svoj drugi posao. Ipak, više od 10 godina sam provela i u Kaliforniji, uključujući Los Anđeles, San Francisko i Oukland, gde trenutno živim. Njujork me nikada nije privlačio kao mesto za život, iako sam ga do sada posetila bar 30 puta, što zbog posla, a što zbog sebe lično."
U svojoj muzici i nastupima vešto koristite senzualnost i erotiku, ali ipak ni u jednom trenutku one ne dominaraju nad muzikom. Ko su vaši ženski uzori u poslu kojim se bavite?
Moji istinski vrhunski uzori, ali svakako ne i jedini su Nina Simon, Džuli London, Eni Lenoks, Kejt Blašet, Džanel Mone, Isa Rej..."
Vaši prethodni albumi rađeni u saradnji s Linčom, opisani su kao "dreamy pop", dok najnoviji, "We Dissolve", donosi širi spektar zvuka i uticaja. Šta je ono što biste voleli u budućnosti da se dešava u vašoj muzici i karijeri?
Želela bih da imam karijeru širokog muzičkog spektra, koji uključuje puno uticaja, ali zadržava postojeću esenciju kao sidro. Moja nova ploča 'We Dissolve', sadrži i uticaje džeza, bluza, čak gotik Motown momente. Zvuk je sada možda "spušten na zemlju" u odnosu na ono što sam radila s Dejvidom (na prethodna dva albuma), više je majka zemlja nego otac kosmos, ali uvek je sanjiv (dreamy).
S obzirom na to da sam kao mlada muzičarka bila pod uticajem Pi Džej Harvija, bila sam jako srećna što ću 'We Dissolve' raditi s njenim dugogodišnjim saradnikom i producentom Džonom Perišom. On je pomogao da se sačuva srce materijala i da se izrazi dubina i čistoća poruke. Volim različite žanrove, mislim da je dobro za umetnika da eksperimentiše s različitim pravcima, sve dok ima jasnu nameru i viziju."
Nastavak pročitajte na idućoj strani teksta...
Činjenica da uspevate da vodite i (ekološko) privatno groblje je zaista fascinantna, pri tom u varijanti vašeg odnosa prema kraju života, nema ničeg morbidnog. Ipak, kako ste rešili da se svakodnevno suočavate s nečim od čega većina ljudi beži ceo svoj život?
Taj pogled na stvari me u početku dosta zbunio i zatekao nespremnu, ali sam ga nakon nekog vremena potpuno prihvatila. Nasledila sam prirodno groblje, koje se zove 'Countryside Memorial Park' i nalazi se u Teksasu. Nasledila sam ga od oca koji je oduvek bio popriličan ekscentrik i preduzetnik.
Posedovanje groblja je temu smrti veoma približilo mojoj svakodnevnoj stvarnosti. Takođe je i istaklo značaj prirodnih ciklusa, jer na našem groblju mi ne smeštamo tela ni u kakve čvrste materijale, niti dozvoljavamo ikakve sanduke koji nisu 100 odsto biorazgradivi, što je veoma različito od savremenog načina sahranjivanja. Telo se jednostavno vrati zemlji, na najprirodniji mogući način.
I sama pomisao na to već donosi mir, olakšanje i utehu, koji menjaju taj pristup smrti koji uglavnom dominira našom zapadnom kulturom. Istovremeno, spoznala sam radost i ispunjenje koje donosi pokretanje teme obreda kraja života, ali posmatrano s jednog daleko mirnijeg mesta. Jednostavno, možete biti drvo! Ova ideja objašnjava ljudima da smrt može biti posmatrana kao transformacija, radije nego kao sam kraj."
Pošto u Beograd dolazite prvi put, šta mogu da očekuju vaši fanovi 30. novembra u KC Gradu?
Moj nastup je pun spektar. Slatko i bezobrazno. Svetlo i tama. Prefinjeno i sirovo. Kosmičko i melanholično."
I poslednje pitanje je vrlo krako: Edison ili Tesla?
Tesla."
Izvor: Paralel.rs, V. Macura
