Jedna od najuspešnijih srpskih kreatorki, Verica Rakočević (62), poštovaoce svog rada 19. septembra obradovaće modnom revijom na kojoj će prikazati novu kolekciju. Uprkos činjenici da već dvadeset osam godina gradi svoje ime na modnom nebu, ova dizajnerka tvrdi da i dalje svakodnevno uči novine koje joj pomažu da dosegne savršenstvo. Ipak, pored brojnih priznanja u poslu, svojim najvećim uspehom smatra svoje troje dece, Elenu Karić, Milenu i Milorada Rakočevića koji su se, uprkos njenom uspehu i slavi, sami izborili za svoje zavidne karijere, što najviše usrećuje njihovu majku.
Story: Ove godine napunili ste šezdeset dve godine. Šta ste sebi poželeli za rođendan?
- Kada imate toliko godina, a osećate se kao da imate trideset pet, onda vas istovremeno obuzimaju i radost i tuga. Srećna sam zbog toga kako se osećam, a tužna jer je 62 ozbiljan broj. Tačnije, u stanju sam da pravim dugoročne planove, a znam da za njihovu realizaciju ne postoji mnogo vremena. Osim zdravlja sebi sam poželela da živim u civilizovanijoj Srbiji.
Story: Koliko starijoj ćerki Eleni pomažete savetima u poslu s obzirom na to da se ona bavi dizajnom nameštaja?
- Ne pomažem joj, ona je veoma talentovana, a uređenjem enterijera bavi se preko deset godina. Za razliku od mene, ona je mnogo stabilnija. Možda je pre vremena očvrsla zato što se mlada udala, što je rano zakoračila u svetski džet-set i što su je neke životne situacije šibale. Ne mogu da kažem da me nisu pogađali novinski napisi u kojima su je karakterisali samo kao moju ćerku, ili nečiju suprugu, a nekada i kao domaćicu. Kada sam na to reagovala, ona se samo smejala zbog čega se divim snazi njenog karaktera. Elena zna ko je i za to joj ne treba ničija potvrda. Moja podrška ogleda se u ljubavi koju joj pružam i u tome što se divim svakom njenom uspehu. Nedavno sam joj rekla da sada mora da bude još jača jer su do sada svi znali da je lepa i bogata, a sada će uvideti i da je talentovana. Sve to se kod nas ne prašta.
Story: Kako ste odlučili da svoju decu pustite da samostalno koračaju kroz život?
- Milena se bavi modnom fotografijom i brani mi da govorim o njenom poslu. Čak sam i za njen prvi angažman koji je dobila za magazin Elle to saznala na nekom događaju od tadašnje urednice Marine Kosanović. Mnogi dugo nisu ni znali da je ona moja ćerka, tako da se Milena za svaki sekund svoje karijere sama izborila. Moja deca su karakterna, a oduvek sam znala da ne mogu da ih sprečavam u njihovim zamislima, već samo da ih usmeravam. Bila sam sigurna da će im put biti mnogo teži jer se njihova majka bavi javnim poslom. Milorad nije u sferi umetnosti, ali se i on sam bori za svoje mesto pod suncem.
Story: Provodite li vreme s unucima?
- Iako ih beskrajno volim, nisam od onih žena koje unuke vole više od dece. U mom slučaju to je nemoguće. Najviše na svetu volim svoju decu, pa tek onda njihove naslednike. Imam malo vremena za njih, ali ništa više vremena nisam imala ni za svoju decu. Da sam u penziji sigurno bih čitave dane provodila s njima, a ovako se malo ređe viđamo.
Story: Imate li neke neostvarene želje?
- Jedina moja neostvarena želja jeste to što nisam uspela da nađem nekog s kim bi mogla zajedno da ostarim. Dok sam bila malo mlađa, zanosila sam se kako upornošću mogu da napravim veliki posao u inostranstvu, a onda sam na sreću shvatila da je to samo iluzija. Za to treba mnogo para koje nemam. Sa ovih prostora niko osim Roksande Ilinčić nije uspeo da napravi ozbiljan posao u inostranstvu.
Story: Jeste li i dalje pri stavu da ne želite ponovo da se udate?
- Kada kažem da ne želim da se udam, mislim da bi mi bilo teško da se posle dvanaest godina samačkog života priviknem na toliku promenu. Da bih u ovim godinama mogla da budem sa nekim u vezi, taj bi morao veoma da mi imponuje i da bude uspešan, ne zbog novca, nego zbog snage i jačine koju nosi uspeh. Ne postoji osoba koja želi sama da ostari. Pre svega mislim da bi noću, kada počne da vam lupa srce, trebalo da imate nekog ko će da vam kaže da ne brinete i da vam donese čašu vode.
Story: Kako izgleda vaš muškarac iz snova?
- Kad bih znala da takav postoji, sigurno bih ga našla. S godinama sam prevazišla želju da pored sebe moram da imam lepog muškarca. Ranije sam se zaljubljivala u lepotu, potom u zrelost i pamet, a sada mi je najbitnije da to bude karakteran muškarac. Morao bi da razume sve što pričam i da ja razumem sve što on govori, da voli moju decu i da računa da nam je možda ostalo tridesetak godina da lepo proživimo. Jedino se grozim svake vrste gojaznosti.
Story: Imali ste buran život, ali hipotetički rečeno da se probudite i shvatite da imate amneziju, šta biste voleli da prvo saznate o sebi?
- Da sam rodila troje dece iz velike ljubavi sa dva muškarca s kojima sam bila u braku, da imam divne prijatelje i posao koji volim.
Story: Koliko pored napornog poslovnog tempa imate vremena za privatni život?
- Moj privatni život ne trpi. Deca su mi velika, imaju svoje kuće i obaveze. Da sam nezaposlena verovatno bih im dosadila jer i ovako ne prođe dan a da se ne čujemo telefonom.
Story: Kada ste bili najsrećniji, a kada najtužniji?
- Najtužnija sam bila kada su mi umrli roditelji i unuk. Srećnih trenutaka bilo je mnogo, od rođenja moje dece, uspeha na poslu, pa do divnih trenutaka provedenih sa drugaricama. Ako postoji kosmička pravda, rekla bih da me je stigla jer mi je Bog dao mnogo lepih i srećnih trenutaka koje sam zaslužila.
Story: Ko vam je u životu bio najveća podrška?
- Najveću podršku imala sam u ocu Miliću i ni u kome drugom. Čak su svi drugi sumnjali u mene. Proživela sam veliko osporavanje svog rada koje je trajalo petnaestak godina, sve do 1999, dok nisam učestvovala na Nedelji visoke mode u Rimu.
Story: Zašto retko pričate o svom uspehu u svetu?
- Ne mogu ni da se setim gde sve u svetu nisam održala reviju, međutim, nikada neću zaboraviti kada me je jedan poznanik pitao zašto nisam želela da pričam o svom učešću na Nedelji mode u Milanu. Odgovorila sam mu da ne mogu da govorim o nečemu što je bilo potpuni fijasko. Toga dana, u četiri sata bila je Pradina revija, u šest Armanijeva, a između njih moja. Na nju, što je bilo i za očekivati, nije došao nijedan novinar. Ko sam ja da bi neko između Armanija i Prade odabrao da dođe na moju reviju! Ipak, znam da ima onih koji bi na mom mestu od toga napravili spektakl.
Story: Šta ćete ljubiteljima mode ovoga puta pokazati na svojoj reviji?
- Moja nova kolekcija sa simboličnim nazivom Na vrhu na neki način označava moj preokret. Uživala sam praveći kolekcije inspirisana Fridom Kalo, Isidorom Dankan, Čučuk Stanom, jer je to zahtevalo kompleksno istraživanje. Ovi modeli su, kao i prethodni, pre svega praktični, namenjeni ženi koja je svoju erotičnost obavila velom tajne, a pamet stavila u prvi plan. Dopuna materijalima koje sam koristila biće krzno, činčila, samur i vizon, a rad sa njima predstavljao mi je poseban izazov.
Story: Gost na vašoj reviji biće vlasnik brenda Bun, Loris Damjani. Kako ste se vas dvoje upoznali?
- Loris je tražio dizajnera sa naših prostora koji bi mogao da mu bude ravnopravan partner u svakom pogledu. Izbor je pao na mene, a dogovorili smo se oko saradnje na nivou bivše Jugoslavije, izuzev Slovenije. Reč je o ozbiljnom brendu koji ima svoj tim dizajnera, a ja sam neka vrsta kreativnog direktora za ove prostore. Učeći od njih saznala sam koliko se različito modelira i ponaša krzno u odnosu na tekstil. Bio je to novi izazov za mene.
Ksenija Konić
