Iako još uvek nije napunio trideset godina Rodžer Federer zasluženo nosi titulu jednog od najboljih tenisera svih vremena jer je jedini u istoriji osvojio šesnaest Grend slemova ovog sporta i na prvom mestu ATP liste bio dvesta trideset osam nedelja. Mada su mnogi teniski stručnjaci predviđali da nikada neće postati broj jedan, on je dokazao kako je ljubav najveći pokretač u životu, a da trud i disciplina mogu da donesu nezapamćene rezultate. Rođen je 8. avgusta 1981. godine u Biningenu, selu u neposrednoj blizini Bazela u Švajcarskoj kao jedino dete Južnoafrikanke Linet Du Rand i Švajcarca Roberta Federera. S obzirom na to da je sin jedinac, njegovi roditelji potpuno su se posvetili njegovom vaspitanju, a najviše pažnje poklonili su učenju katoličke veroispovesti pa je on od malih nogu naučio da veruje u Boga, pomaže siromašnima i poštuje žene. U najranijem detinjstvu pokazao je ogromnu ljubav prema sportu, a pogotovo prema tenisu i fudbalu. Njegov otac redovno ga je vodio na treninge i dok su mu govorili da će jednog dana biti odličan fudbaler, teniski treneri su ubeđivali njegovog tatu da ne dovodi dete na tenis jer nimalo nije talentovan. Ipak, ljubav prema individualnom sportu, a i činjenica da nisu verovali u njega, probudila je u Rodžeru ogromnu želju i volju da pokaže svima kako nisu u pravu.
- Imao sam dvanaest godina kada mi je otac saopštio da moram da se odlučim da li ću nastaviti da treniram tenis ili fudbal. Za jednog klinca bila je to teška odluka, ali sam tada slučajno čuo kada je jedan od trenera u teniskoj školici rekao mom tati da okačim reket o klin jer mi to nikako ne ide od ruke. Tog dana sam za ručkom saopštio roditeljima da sam rešio da prestanem da igram fudbal i posvetim se potpuno tenisu. Kao i kasnije u životu, oni su podržali tu moju odluku i obećali mi da će uvek biti uz mene. Nije bilo lako, svi su mi govorili da sam levo smetalo i da nemam talenat, ali sam ja trenirao i po sedam, osam časova dnevno bez pauze želeći svima da pokažem da ja to mogu. Bio sam tvrdoglavo dete, ali sam znao da disciplinom i odricanjem, kao i napornim treniranjem, mogu da uspem. U meni se rodio taj inat koji mi je najveća vrlina u životu. Čini mi se da bih kada bi mi neko u šali rekao kako ne mogu da se popnem na Maunt Everest to uradio istog dana - kaže Rodžer koji je pored slavnog Pita Samprasa jedini teniser koji može da se pohvali da je osvojio sva četiri Gren slema, Vimbldon, US Open, Rolan Garos i Australian Open.
Mada je duboko u sebi znao da će postati profesionalni teniser, Rodžer se seća i onih dana kada mu je bilo teško pa je čak pomišljao kako psihički više nije stabilna osoba koja u samo jednoj sekundi može da se pozdravi od svega što je napravila.
- Lagao bih kada bih rekao da mi je bilo lako. Vodio sam večitu borbu sa samim sobom, a to je najteži meč u životu svakog čoveka. Bio sam tinejdžer i molio sam Boga svako veče pred spavanje da mi da snage za sutrašnji trening i da mi da volju da uvek idem napred. Imao sam uspone i padove, plakao sam od sreće ili sam bio na ivici nervnog sloma. Korak po korak, naučio sam da ne pokazujem ljudima svoje emocije, jer oni ponekad mogu da budu veoma zli, pa kada osete da ste psihički slabi mogu da vas toliko ubiju svojim rečima i delima da bi vas manje bolelo da vas neko upuca pištoljem u glavu. Život me je naučio da budem staložen i miran, a zbog takvog mog spoljašnjeg izgleda novinari često misle da sam arogantan i uobražen. Naprotiv, veoma sam emotivan i često plačem, čega se ne stidim - ističe ovaj dvadesetdevetogodišnjak čiji stil igre teniski stručnjaci danas opisuju kao nešto najsavršenije što se ikada moglo videti na nekom teniskom terenu.
Budući da je veoma nežan i romantičan muškarac, porazi na terenu donosili su mu mnogo patnje i suza, a onda je 2000. godine na Olimpijskim igrama u Sidneju upoznao ženu koja je potpuno promenila njegov život i poglede na svet. Kada je ugledao teniserku Mirku Vavrinec znao je, na prvi pogled, da je to žena pored koje želi da dočeka starost. Uz ovu damu postao je pravi šampion i na terenu i svojim životnim poljima, ona je postala njegov glavni motiv za uspeh.
- Ne znam kako bih opisao trenutak kada smo se prvi put poljubili, kao i to kako sam se tada osećao, ali probaću ovako: da je pesma I am a woman in love od Vitni Hjuston otpevana u muškom rodu, bila bi to moja biografija. Mirkin pogled i njene usne bile su nešto najlepše što sam ikada video. I sada, posle devet godina kad god začujem njen glas moje srce zatreperi kao krila lastavice koja poleće na jug. Možda sada nekom zvučim malo patetično, ali ono što osećam prema njoj ne mogu da izrazim rečima, jer nisam pesnik, pa ne znam toliko lepih stihova. Mirka je moja ljubav, moja svetlost na kraju puta, moj izvor snage, moja podrška, moja ruža u rano proleće i osoba zbog koje bih odleteo na Mesec, pokupio prašinu sa njega i posuo njome put kojim ona hoda - opisao je svoja osećanja prema voljenoj Federer.
Njegovu tvrdnju da mu je upravo Mirka dala energiju da postane najbolji pokazuje činjenica da je sve nagrade u karijeri dobio otkako je otpočeo romansu sa njom. Zbog povrede noge 2002. godine Mirka je prestala profesionalno da se bavi tenisom i sve svoje vreme posvetila je dragom, postala je njegov trener i PR menadžer.
- Tokom 2004. godine ostao sam bez trenera pa je moja sadašnja supruga preuzela tu ulogu na sebe. Zagrevala me je uoči deset mečeva od kojih sam na devet pobedio. Tada je moj kolega Rodik u šali tražio da mu pozajmim Mirku da i njega zagreva, kako bi i on postigao tako dobar rezultat. Bez sve šale, naučila me je mnogo u životu, osim što sam uz nju postao bolji teniser i čovek, naučila me je i da se razumem u modu. Dok nju nisam upoznao, imao sam nekoliko pari farmerki i patika, a potom sam postao pravi elegantni gospodin - sa osmehom ističe Rodžer.
Posle punih devet godina zabavljanja 11. aprila 2009. godine njih dvoje shvatili su da je došlo vreme da se venčaju, a pošto ni jedno ni drugo od toga nisu želeli da prave spektakl, zakleli su se na večnu ljubav na maloj ceremoniji u Bazelu na kojoj su prisustvovali samo njihovi roditelji i najbliži prijatelji.
- Za mene je to bio jedan od najemotivnijih trenutaka u životu. Bio je sunčan dan, a nebo je imalo neku čudno plavu boju koju nikada ranije nisam video. Stupio sam u brak sa osobom koju volim najviše na svetu i to me je činilo veoma ponosnim, a posebno mi je drago što je od tog dana više ne predstavljam kao devojku, nego kao suprugu. To jesu sitnice, ali me one čine ponosnim. Mislio sam da ću biti mnogo opušteniji tokom samog venčanja koje ništa neće promeniti između nas dvoje, ali smo ipak oboje zaplakali kada smo izgovarali sudbonosno da - otkriva Federer koji je samo nekoliko dana pred samu svadbu saznao da će postati otac.
Vest da je njegova najveća ljubav u drugom stanju obradovala ga je kao nijedna do tada. Ona je za njega predstavljala ostvarenje sna o kome je dugo razmišljao, a kada je saznao da će postati tata blizanaca još više se obradovao.
- Oduvek sam maštao da zasnujem porodicu u onom tradicionalnom smislu te reči, da kad se vratim sa treninga ili turnira sednem na pod pored kamina i igram se sa svojim detetom, dok Mirka na sofi sedi i čita knjigu. Tako je u mojim snovima izgledala budućnost. Kada mi je Mirka saopštila da ćemo postati roditelji pomislio sam u sebi: Bože, hvala ti što si uz mene i što me čuvaš od svega. Takođe sam ga zamolio da sve bude kako treba. Prvo smo mislili da Mirka nosi dečaka, a onda nam je doktor saopštio da ćemo dobiti dve devojčice. Zaplakao sam kao malo dete, dok me je Mirka nežno zagrlila, ja sam se pretvorio u najsrećnijeg čoveka - priseća se kralj belog sporta.
Kada se 23. jula iste godine Mirka porodila i na svet donela dve devojčice, Milu Rouz i Šarlin Rivu, teniser je shvatio da se ostvarilo sve ono čemu je težio od najranijeg detinjstva.
- Njih dve su moj dar od Boga. Odrekao bih se svega zarad njihove sreće. Potpuno su me promenile. Najviše volim da se igram sa njima. Uživam u svakom trenutku koje provedemo zajedno, beskrajno sam se obradovao kada su počeli da im rastu zubići i kada su počele da puze. Trudim se da budem dobar otac i pomažem Mirki koliko god mogu, a zajedno uživamo u našem ritualu kupanja beba, što je divno. Veoma sam zadovoljan što smo dobili bliznakinje jer znam koliko nije lepo kada odrastate kao jedinac. Nisam imao brata ni sestru i to me je činilo veoma nesrećnim pa mi je drago jer znam da kad nas dvoje ne bude bilo, naše ćerke će uvek imati jedna drugu - kaže Rodžer.
Iako deluje kao veoma snažan muškarac koji pored supruge i ćerki obožava da uživa u šopingu dobrih satova, odela i automobila, sportista ne krije da se plaši neizvesnosti koju donosi budućnost. Za njega tenis ne predstavlja samo izvor prihoda već i način života.
- Plašim se onog šta mi može doneti neko novo sutra, a najviše se bojim povreda. Ne bih mogao da zamislim svoj život, a da ne igram tenis. To bi značilo da deo mene više ne postoji, i ne znam šta bih onda radio. Lepo je živeti od reklama i zbog toga mi ne smeta mi što sam javna ličnost, ali je tenis ono što sam ja - tvrdi Rodžer i navodi zbog čega će mu biti drago kada jednog dana odluči da ode u penziju.
- Porodica mi često nedostaje pa će prvo što ću uraditi kada prestanem da se bavim sportom biti to da nekoliko meseci provedem zatvoren u svom domu. Postoje mnoga mesta na svetu koja želim da obiđem, a voleo bih da odem i na skijanje, što zbog turnira stalno propuštam. Želim da provedem vreme sa prijateljima, nemam ih mnogo i oni dosta pate jer se retko viđamo - kaže Federer.
Aleksandra Dimitrijević
