Tokom godina, ova dama izborila se da je upoznaju ne samo kao nečiju suprugu, već i kao ostvarenu ženu koja je kroz rad Fondacije Ana i Vlade Divac omogućila srećniju budućnost za više od 600.000 ljudi, a zahvaljujući donacijama tokom prethodnih 10 godina, koliko ova humanitarna fondacija postoji, prikupljeno je oko 13,5 miliona dolara. Uz stvaranje karijere, Ana je odgajala troje dece, sinove Luku (24) i Matiju (22) i naslednicu Petru (18) koja je u njihov život došla nakon bombardovanja Srbije 1999. godine i ubrzo postala miljenica cele porodice. Iako se danas može pohvaliti da vodi veoma uzbudljiv život i sebi može mnogo toga da priušti, nije oduvek sve bilo lako. U razgovoru za Story, Ana govori o tome kako izgleda njena svakodnevica, šta je najviše pogađa, ali i koliko je truda bilo potrebno da održi porodicu na okupu u današnje vreme kada su poljuljane najbitnije ljudske vrednosti.
- Kada sam podizala decu, nisam imala pomoć sa strane. Vlade i ja živeli smo u Americi i tamo odgajali naše naslednike, bez roditelja i rodbine da nam pomognu. Moj suprug kao profesionalni košarkaš nije mogao da uskoči oko dece kao oni očevi koji imaju radno vreme od devet do pet – započinje priču Ana objašnjavajući da je danas ženama veoma teško da usklade poslovne obaveze i odgajanje dece:
Skromna, fina i skrivena od očiju javnosti: Evo kako sada izgleda ćerka Vlada Divca (FOTO)
- Bila sam privilegovana jer je moj suprug zarađivao toliko novca da je mogao da izdržava porodicu, ali mnoge žene danas nemaju tu beneficiju i one stvarno moraju da rade. Sreća je što na našim prostorima i dalje uskaču babe i dede da pomognu. Mislim da su naše žene zaista veoma sposobne da usklade ekonomiju, decu, karijeru i lični napredak. Sve ono što roditelj daje detetu, sigurno će mu se u potpunosti vratiti. Ako vam potomstvo nije najvažnije tokom njihovog odrastanja već su vam bitne neke druge stvari, nemojte očekivati ni da ćete vi njima biti važni – objašnjava Ana.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani...
Iako su ona i njen suprug veoma popularni i dostupni medijima, naslednici ovog para nisu. Oni vode svoje živote u Americi, daleko od očiju javnosti, pa su čak i najmanje pojedinosti iz njihovog odrastanja nepoznate.
- Mislim da pojedinac treba da bude zastupljen u medijima samo ukoliko je nešto stvorio, pa da to promoviše i inspiriše nekog drugog. Moja deca su za svoje godine mnogo toga postigla, ali ništa što bi sada trebalo da se promoviše. Mislim da naslednici poznatih imaju neke dobre stvari zahvaljujući zastupljenosti u medijima, ali s tim dolazi i nešto loše.
Ana Divac: Drago mi je da ljudima pružamo novu šansu
Tokom rada Fondacije, Ana je imala priliku da upozna sudbine različitih osoba na koje nije ostala imuna.
- Svaka tragedija slično izgleda, bespomoćni smo u tim trenucima i zaista nam treba razumevanje nekoga preko puta nas. Bog mi je dao taj talenat da mogu da prepoznam ljudsku nesreću i da znam kako se ko oseća. U tom trenutku najvažnije je da smislim kako možemo da pomognemo što većem broju ljudi. Tek kada vidim rezultate, onda me obuzmu emocije – kaže ona.
Iako je imala priliku da proputuje svet, Ana Divac smatra da je uvek lepo što ima gde da se vrati i mesto koje može nazvati svojim domom.
- Živela sam u Americi, Španiji, Srbiji i generalno sam mnogo putovala. Kaliforniju smatram svojom domom, tamo smo stekli prijatelje za ceo život, isto kao i kada dođem u Srbiju. Uvek je dobro imati gde da se vratiš. Volim države u kojima žive ljudi različitih religija i rasa, jer onda shvatite da se samo malo razlikujemo po mentalitetu, dok je sve ostalo isto.
S obzirom na to da vodi život u koferima, smatra da razdaljina ne predstavlja problem kada je reč o ljubavi.
- Veoma sam srećna i stalno zahvaljujem Bogu na tome što imam prijatelje koji su uvek sto odsto na mojoj strani. Tu su kad mi je dobro i kad mi je loše, da mi ukažu na čemu moram da radim. Nas ljubav povezuje, ne moram da im se javljam godinama, a znam da smo tu jedni za druge i da se volimo. Neke najvažnije veze u životu nisu zasnovane na dnevnom viđanju. Ni svoju decu ne gledam svaki dan, jer su odrasli ljudi i žive svoje živote. Ako se volimo i znamo šta nas povezuje, nije bitno da li smo stalno u kontaktu. Bez obzira na daljinu, kad nekog volite, on je s vama u srcu i vi ga stalno nosite – zaključuje Ana.
