icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

Marina Tucaković: Nažalost, prokleti život ide dalje (ceo tekst)

Slavni tekstopisac Marina Tucaković priznaje da vremenom sve više tuguje za sinom Milošem, govori o nekadašnjem rastanku sa mužem Aleksandrom Radulovićem i bliskom odnosu sa naslednikom Milanom

Podeli:

1 / 8 Foto: Petar Đorđević

Pedesetšestogodišnja umetnica Marina Tucaković još se oporavlja od stravične porodične tragedije kada je u decembru 2008. godine u dvadeset četvrtoj godini preminuo njen sin Miloš. Uz svesrdnu podršku iskrenih prijatelja, ali i supruga, kompozitora Aleksandra Radulovića Fute i dvadesetčetvorogodišnjeg sina Milana, shvatila je da život ide dalje i naučila da živi sa svojim bolom koji je svakog dana sve jači. Sećanje na pokojnog naslednika i razgovori o lepim trenucima s njim vraćaju joj osmeh na lice dok radi i priprema nove stihove za naše najveće muzičke zvezde. Iako se brojni mediji u poslednje vreme često bave brakom slavne autorke, ona se ne obazire na spekulacije i uživa u trećoj decenije srećne zajednice. Kaže da je pronašla svoj mir, a odlasci na grob njenog sina nekoliko puta nedeljno, pružaju joj samo delimičnu utehu.

Story: U decembru 2009. godine bila je godišnjica smrti vašeg sina Miloša. Možete li da kažete da vam je sada iole lakše?

- Nije! Mislim da mi je gore, časna reč. Tuga duže traje i on mi više nedostaje, ali borim se s tim. Nažalost, taj prokleti život ide dalje. Imam drugo dete, svoj posao, ljude koji me vole i koje volim pa se nekako borimo zajedno. Često idem na groblje i u crkvu i stalno imam neku vezu s njim. To je nešto neobjašnjivo.

Story: Da li vam je lakše kada govorite o njemu i sećate se lepih uspomena?

- Ne znam da li mi je lakše, ali često pričam o njemu. Prosto me vuče.

Story: Svojevremeno ste sa sinovima putovali na sve muzičke festivale, stalno ste bili zajedno...

- Uvek sam vodila decu na festivale. Miloš je bio nekoliko puta, mada je njega to uvek smaralo. Bila su to divna vremena.

Story: Kakav odnos imate sa mlađim sinom Milanom?

- Sa Milošem i Laćom uvek sam imala drugarski odnos, a naravno i majčinski. Kada mi nešto nije po volji, mogu da vičem i da se nerviram, ali džaba mi. Šta znači biti strog? Kako da mu zabranim? Čovek ne može sebe da promeni, a kamoli nekog drugog.

Story: Da li je Milanu to što je vaš sin lakša ili otežavajuća okolnost u životu?

- Mislim da je otežavajuća. Deci poznatih i uspešnih roditelja veoma je teško, a bavili se oni javnim poslom ili ne, nose taj teret i ljudi ih drugačije gledaju. Svi misle da su do bilo čega došli preko veze, a niko ne gleda da li su zaista talentovani. Mislim da je tako i u svetu.

Story: Savetujete li ga o tome kakav treba da bude u odnosu sa ljudima?

- I dan-danas ni ja ne znam kako da se ponašam pred ljudima. To je stvar intuicije i trenutka. U odnosu sa ljudima treba biti korektan. Milan u principu nije odgovorna osoba za mnoge stvari, ali za svoj posao jeste. Ipak, ja sam odgovorna, radim od svoje osamnaeste godine i navikla sam na to. On kaže da je umetnik, ali mu odgovorim da sam to i ja.

Story: Da li je vaš sin Milan završio režiju i planira li ponovo da s nekim poznatim pevačima snima spotove, kao što je to uradio sa duetskom numerom Olivera Mandića i Svetlane Ražnatović?

- Milan studira BK Univerzitet i na završnoj je godini, a spotovi ga ne privlače. Više bi voleo da snima filmove, pa sada neka mu je Bog u pomoći. Uvek sam mu puna podrška u svemu, a ko bi drugi, ako ne Futa i ja.

Story: Nedavno je u medijima objavljena informacija da se razvodite od Fute. Da li je to istina?

- Kakve gluposti.... Mislim da smo mi sada u najboljim odnosima. Svako na svoju stranu, ali lepo uživamo, super se slažemo, bez stresova i akcija sa strane.

Story: U retkim izjavama, vaš muž je govorio da vas je ostavio pre dvadeset godina, ali i da vam se vratio...

- To je tačno. Pre dvadeset pet godina imali smo jednu veliku frku i godinu dana nismo bili zajedno. Ipak, pomirili smo se. Dešava se...

Story: Smetaju li vam natpisi o vašem rastanku?

- Pročitala sam, ali već sam oguglala. Nije mi smetalo, neka pišu.

Story: Da li ste ikada pomišljali da ga napustite?

- Svaki treći dan to pomislim (smeh). I on mene i ja njega.

Story: Kako izgleda brak dvoje umetnika?

- Futa u poslednje vreme manje radi. Ali, dok smo radili zajedno, to je stvarno bila pesma. On je bio aktivniji, ali primećujem da se opet vraća muzici. Valjda je shvatio kako mu je to najpametnije i da to najbolje zna. Na ovim prostorima boljeg kompozitora od njega nije bilo i to mu svi priznaju. Naš rad bio je vođenje ljubavi kroz pesme, on je pisao muziku, a ja tekstove. I mi smo vodili ljubav na taj način, časna reč. Patili smo i bili srećni. U poslednje vreme češće sarađujem s drugim autorima jer se on bavi drugim stvarima. Sada nam je život miran, neka tiha vatra. Ali, nikad se ne zna i možda opet bude kao pre, a volela bih to.

Story: Vas dvoje ste se upoznali dok ste sarađivali s grupom Zana. Da li ćete učestvovati u njihovom jubileju ove godine?

- Upoznali smo se kod mene kući, gde je Bogdan Dragović, basista grupe Zana, doveo Futu i, naravno, biću u Sava centru na njihovom jubileju, ali sigurno neću pevati (smeh).

Story: Čini se da imate i previše obaveza. Odmarate li se ikada?

- Volim kada imam previše obaveza jer mi je zbog tragedije koja mi se desila bolje da me malo misli odvuku. Mada, non-stop mislim i nikada neću prestati. Volim da radim, a čak i kada ne pišem, uvek nađem neku obavezu. Nisam od onih koji idu po salonima i kafićima i za mene je to gubljenje vremena. 

Story: Poslednjih nekoliko meseci bili ste angažovani oko izbora srpskog predstavnika za Evrosong. Kakva je bila saradnja sa Goranom Bregovićem?

- Već godinama sarađujem s njim, pisala sam na njegovu muziku tekstove za četiri albuma Zdravka Čolića, kao i na Severininom najnovijem CD-u. Naravno, tu je i moja koleginica Ljiljana Jorgovanović koja mi je pomagala oko pesama za ovogodišnje takmičenje. Raditi za Gorana Bregovića je veoma teško. Kada se nađemo, nas troje pišemo zajedno, ali on uvek vodi na svoju vodu i stalno je u pravu. Na licu mesta smišljamo, ali nas nekada pusti da idemo kući kako bismo pisale, dobijemo kao domaći zadatak (smeh). On poseduje specifičan način razmišljanja, u svim tim pesmama ima mnogo od nas dve, ali ima i njegovog dela. Na kraju sve ispadne dobro, ali i te kako se mučimo i ne ide tako lako.

Story: S obzirom na to da je festival Beovizija prvi put organizovan na vašu inicijativu 2003. godine, da li vam je isti ukinut?

- Iako svi misle da je pokrenut na moju inicijativu, to je zapravo bila ideja producenta Predraga-Preže Milutinovića koji je zvao mene i Vladu Graića da budemo umetnički i muzički direktor. Po mom mišljenju, Beovizija je bila fenomenalna i krivo mi je što se više ne organizuje. Mada, u svetu se festivali odavno ne organizuju i uvek se nađe pet pesama koje peva jedan pevač, pa se izabere koja je najbolja ili ovako kao što je to bilo kod nas.
Story: Gde ste pronalazili inspiraciju za pisanje stihova za tri pesme: Ovo je Balkan, Ti kvariigro i Predsedniče halo?

- Iz džepova, iza ušiju, ispod pazuha (smeh)... Stvarno ne znam gde smo pronalazili inspiraciju. Lakše je kada znaš za koga radiš i šta treba da napišeš. Imali smo kratak rok, a mi pod pritiskom dobro radimo.

Story: Jeste li imali favorita među učesnicima?

- Priznajem da mi je Milan Stanković bio favorit, ali i pesma Emine Jahović mi se dopala, kao što je i Oliver Katić bio odličan. Mislim da je Milan imao više energije i manje treme i da je zasluženo pobedio. U njegovom nastupu sve mi se dopalo i nadam se da ljudi iz RTS-a neće pokvariti koncepciju jer je menjaju, a to obično na kraju ispadne lošije.

Story: Da li ćete u maju putovati u Oslo na Evrosong?

- Mislim da nas RTS neće slati. Mi tekstopisci smo na celoj estradi najmanje plaćeni i najmanje poštovani, a u toku izvođenja pesama, imena tekstopisaca nisu ni bila potpisana. Mislim da neću ići u Oslo, ali iskrena da budem, ne bih ni volela da budem tamo. Plašim se leta avionom, a i bolje da sedim kod kuće i gledam prenos na televiziji.

Story: Radili ste pesme za novi album Zdravka Čolića. Jeste li kritički nastrojeni prema svom radu ili vam se sve dopadaju?

- Meni se sviđaju numere: Poplava, Pamuk, Javi se javi se, Kada pogledaš me preko ramena. Pesma Manijači je već lepo zaživela među publikom, a Brega i ja smo na licu mesta pred Čolom pisali tekst u studiju. Imala sam ideju i Brega je rekao da je odlična, ali kako ipak treba da krenem u pravcu koji njemu odgovara i bio je u pravu.

Story: Znači li to da niste sujetni?

- Normalno. I on posluša mene.

Story: Ako se pod bogatstvom podrazumeva da imate puno prijatelja, jeste li vi bogata osoba?

- Prebogata, verovatno zato što sam laf i iskrena. Drugarice mi poveravaju najveće tajne koje nikada ne otkrivam. Ako im treba pomoć, tu sam da pomognem šta god mogu. Nisam sujetna, ne ogovaram i kod mene je sve široko. Uopšteno, volim ljude. Muž mi često kaže da su meni svi dobri, što zaista i jeste moje mišljenje.

Story: Da ste sada ponovo na trećoj godini ekonomije, da li biste ponovo ušli u svet muzike?

- Kada se vratim unazad i razmislim, sigurna sam da bih ponovo sve isto uradila. Mene je život nosio, nisam imala nikakvih ambicija, a stvari su se dešavale same po sebi. Videla sam da me to privlači i poslovi su dolazili sami po sebi. Volela sam da radim i išlo mi je.

Story: Koje su pozitivne i negativne strane estrade?

- Što se mene tiče, najpozitivnija stvar je ta što ne moram ujutru da idem na posao. Mogu da legnem kada hoću, spavam i radim kada mi odgovara. Negativne stvari su te što smo izloženi zavidnim ljudima. Umeju da budu izuzetno čudni.

Story: Do sada ste napisali nekoliko hiljada pesama za razne pevače i mnogima pomogli da izgrade sjajne karijere, a učestvovali ste i u stvaranju pravih zvezda. Planirate li da napišete autobiografiju?

- Kada bih se sećala, možda bih i napisala. Čim stvari prođu, zaboravim  sve osim bitnih momenata. Ne znam da li bi to nekoga zanimalo, ali eto, možda, hvala na predlogu.

Story: Umete li na prvi pogled da procenite koliki uspeh će doživeti neki mladi pevač?

- U devedeset devet odsto slučajeva pogodim jer imam osećaj da li neko nosi nešto u sebi ili ne. Sećam se Ane Nikolić kada je ušla kod mene, samo me je oduvala nekom energijom, a nisam ni čula kako peva.
Story: U trenucima ljutnje, da li ste eksplozivni ili se povlačite u sebe?

- Uvek svima kažem šta mislim jer ne mogu da ćutim. Međutim, neki put ponešto i zadržim za sebe.

Story: Kako reagujete kada primetite da se neko s vama druži iz interesa?

- Dozvoljavam to, ali ne verujem da se baš sa mnom druže iz koristi.

Story: Ko najlakše može da vas iznervira?

- Laća i Futa. Ko bi drugi mogao da me iznervira osim mojih najbližih?!

Story: Kako izgledaju trenuci kada se opuštate? Da li je to u vašem domu kada ste sami ili je u velikom krugu prijatelja?

- Čitam knjigu, novine, gledam filmove ili odlazim u šoping. Nemam neke posebne rituale.

Story: Koje životno doba je najbolje za ženu?

- Priznajem da se sada kao starija osećam bolje. Mene je klimaks prošao, ali pred to stanje bilo je najgore. Nakon toga i fizički i psihički mi je bilo dobro, osetila sam mir. To je čudo jedno i mislim da su te pozne godine najbolje za ženu.

Story: Postoji li nešto što sebi zamerate?

- Mislim da sam, pre svega, mogla bolje finansijski da se obezbedim da sam bila pametnija. Bilo bi bolje da nisam toliko široka i galantna, to jedino sebi zameram.

Story: Ranije ste uvek nosili garderobu skupih brendova. Da li i sada nosite isključivo takve stvari ili vam je vremenom postalo svejedno?

- Od detinstva mi je dobar izgled mnogo značio. Kada sam bila mala, imala sam bogatog ujaka u Nemačkoj koji mi je stalno slao puno novca od kojeg sam kupovala isključivo garderobu. Uvek sam volela da budem lepo obučena. Moram priznati da sam se u poslednje vreme smirila jer nemam gde da nosim te stvari. Ne stižem nigde.

Ksenija Konić

Inicijalizacija u toku...