Silno sam ga voleo. Baš silno. On je najveći glumac na svetu. Od njega su svi naučili mnogo. Bio je kontrabas koji je u času znao postati violina. Savršenstvo inteligencije, snage i emocije. Imao je briljantnu tehniku i intuiciju."
Razgovor o knjigama organizovan je između serije koncerata koje Šerbedžija održava u Novom Sadu, Beogradu, Somboru, Baču. On je zaokružio svoje umetničko stvaralaštvo time što se uspešno ostvaruje kao glumac, pisac i muzičar. Novinar Dragan Kremer skrenuo je pažnju na to da je Šerbedžija sve u jednom dok je za knjigu Stranac izjavio kako je, muzički rečeno, dragocena kompilacija pesama, stranih hitova i ranih radova Radeta Šerbedžije koji se ne pronalaze baš lako. Ukazujući na podudarnost likova i situacija u proznom i poetskom Šerbedžijinom delu Kremer nas postavlja pred imaginarnu situaciju gde bi neko na magičan način izmešao ove dve knjige poput dva špila karata čime bi se dobila jdna rastresita forma koja podseća na dnevnike i autobiografije Boba Dilana ili Peti Smit, njegove izaslanice, jer talenat nekih ljudi ne može da se sabije u jednu formu ili stroge formate.
Borka Pavićević, u svom obraćanju, osvrnula se prvo na njegovu glumačku karijeru ne bi li na nakon toga pokrenula pitanje sećanja i svedočenja u istoriji ili savremenosti.
To je jedan od ozbiljnih procesa; ko i kako svedoči. A literatura ima tu veliku mogućnost . A Rade, pišući knjigu 'Do poslednjeg daha', biva jedan od najpasionarnijih svedoka jednog istorijskog perioda, tj. svog života."
Samu knjigu Borka je okarakterisala kao literarno svedočanstvo koje ima poetski i etički značaj.
Dejan Mijač, patrijarh srpskog pozorišta kako ga je predstavio Đuričić, osvrnuo se na svoje poznanstvo sa Šerbedžijom koje je započeto na Filmskoj akademiji:
Fasciniralo me je šta je Rade usvojio kao glumac. Toliko inteligentnog odnosa prema igri nisam video do tada i nisam mogao da predpostavim da postoji takav mlad čovek. Rade Šerbedžija kao glumac me je više puta učinio srećnim. To je buntovan čovek koji ne pristaje na svoju kožu. On pobunu nikad nije oživljavao u destruktivnom maniru. Rade je uspevao da izađe iz svoje kože i da ponosito stoji na vetrometini.
Nakon promocije knjiga prisutni su nastavili druženje na koktelu u malom klubu Medija centra. Tu su, uz prisniju atmosferu, prisutni uživali i uz zvuke gitare Branimira Rosića koji je, zajedno sa Šerbedžijom, otpevao i Štulićevu pesmu Meni se, dušo, od tebe ne rastaje.
