Kakav je to čovek koji se nedeljama ne javlja na telefon i ne odgovara na pozive Švedske kraljevske akademije koja ga je proglasila ovogodišnjim laureatom Nobelove nagrade za književnost? To je Bob Dilan (75), živa relikvija svetskog rokenrola. Dobro, reći će upućeni, možda ne može da se javi odmah, pa čovek je na koncertima... Što bi bilo valjano opravdanje da turneja na kojoj je Dilan, pod nazivom Never ending tour, ne traje već 27 godina.
- Njegovo neodazivanje neučtivo je i arogantno – konstatovao je u jednom javnom nastupu član Švedske akademije, pisac Per Vestberg, dodatno uzrujan činjenicom da čuveni muzičar još od 13. oktobra, kad je objavljeno da je dobitnik nagrade, nije izdao ama baš nijedno saopštenje tim povodom. Te večeri, kad se svet podelio na one koji podržavaju i one koji osuđuju ovaj izbor Akademije, Bob je držao koncert u Las Vegasu. Iako su mu fanovi iz publike iz sveg glasa čestitali na priznanju, Dilan uopšte nije komentarisao svog Nobela. Jedino što su oni oštroumniji primetili bilo je da je za završnu numeru izabrao svoju obradu Sinatrine pesme Why Try to Change Me Now (Čemu pokušaji da me promene sada), što bi svakako moglo da se protumači kao njegov nikad neugašeni bunt protiv svega što je mejnstrim i establišment, uključujući i najprestižniju svetsku nagradu. Ipak, zvaničan komentar nikad nije dao.
Tim povodom bili su izdašniji čak i Rolingstonsi, jer je Džeger, izašavši nakon Dilana na binu, rekao da je Stonsima ovo posebna čast pošto nikad u životu nisu delili stejdž s nekim nobelovcem. Ali, istini za volju, nikome ko iole poznaje opus i život ove hodajuće legende svetskog rokenrola, ništa od ovoga nije nimalo iznenađujuće. U odnosu na druge epizode iz njegovog nikad do kraja ispričanog života, sve ovo danas izgleda čak prilično umereno i gospodski. Jer, znaju i njegovi najveći obožavaoci, koliko god da je tačno nazvati ovog čoveka jednim od najvećih poetskih genija, ništa neispravnije ne bi bilo ni smatrati ga najvećim namćorom, džangrizalom i ikonom osobenjaštva i nedruštvenosti u istoriji ljudskog roda. Ipak, njegova poezija i muzika promenile su lice sveta.
Nastavak životne priče i fotografije pogledajte na sledećoj strani...
Bob Dilan rođen je kao Robert Alan Zimerman 24. maja u Minesoti, i to je skoro jedina stvar oko koje se svi njegovi biografi i on sam slažu. Gotovo sve ostalo oko njegovog detinjstva i odrastanja doživelo je, baš kao i stotine njegovih pesama, brojne modulacije i različite izvedbe, najpre zahvaljujući njegovoj ličnoj mitomaniji. Često je izmišljao neverovatno zanimljive detalje iz svog života, poput onog da je kao dete otet i da je odrastao u ciganskom cirkusu, gde je učio da postane bacač noževa. Ipak, kad je o tome reč, postoji dovoljan broj informacija o tome da je, uz manje ili više bežanja od kuće, odrastao uz svoje roditelje i mlađeg brata Dejvida, da je završio srednju školu tokom koje je mnogo čitao i da je od malih nogu bio opčinjen muzikom i tekstovima koje su pevali njegovi tadašnji uzori Litl Ričard, Vudi Gatri, Robert Džonson i Henk Vilijams. Kao mlad, pokazivao je ogroman talenat za gitaru i pisanje tekstova, a kao i svaki momak iz tih krajeva, odlično se snalazio sa usnom harmonikom. Po jednoj od njegovih živopisnih priča o odrastanju, toliko je glasno izvodio hitove Elvisa Preslija i Litl Ričarda sa rokenrol bendom u srednjoj školi da je direktor došao i isključio im mikrofone. Ipak, kad se upisao na Univerzitet u Minesoti, vratio se folk muzici. Od tada pa do danas, čitavog života njegov pravac kretao se negde između ova dva žanra – rokenrola i američkog folka.
- Stvar je u tome što rokenrol za mene nije dovoljan. Ima odlične fraze, pulsirajući ritam, ali pesme nisu ozbiljne ili ne prikazuju život realistično. Kad sam ušao u folk muziku, znao sam da je ona ozbiljnija. Pesme su ispunjene s više očajanja, tuge, ushićenja, vere u natprirodno, mnogo dubljim osećanjima – objasnio je tada.
Nastupao je u kafedžinici u blizini koledža i u to vreme počeo sebe da zove Bob Dilan. Prema jednoj od njegovih verzija, to je prezime koje je uzeo kad se upoznao s poetikom Dilana Tomasa, obrazloživši kako se dešava da se ljudi rode s pogrešnim prezimenom, ali svako može da se zove kako hoće jer je ovo zemlja slobodnih.
Nastavak životne priče i fotografije pogledajte na sledećoj strani...
Spaljene kuće
Fakultet je napustio već na prvoj godini, odselivši se 1961. u Njujork kako bi izgradio mit o sebi. Jedna od prvih stvari koju je tamo učinio bila je poseta svom dugogodišnjem idolu, Vudiju Gatriju, u psihijatrijskoj bolnici gde je ležao zbog Hantingtonove bolesti, sindroma odumiranja nervnih ćelija. Dilan je bio toliko opčinjen Gatrijem da se tamo zarekao da će biti njegov najverniji sledbenik.
Počeo je da svira u klubovima Grinič vilidža, upoznajući se i razmenjujući materijale s poznatijim imenima folka. Pažnju je privukao kad ga je u tekstu u Njujork tajmsu pomenuo tada čuveni Robert Šelton, a svirajući usnu harmoniku na albumu Kerolin Hester zapao je za oko producentu Džonu Hamondu, koji mu je sredio ugovor s Kolumbija rekordsom za prvi album. Nije da nije bilo katastrofalnijih debija, ali Dilanov prvi album prodat je u toliko malom tiražu da su Hamondu mnogi sugerisali da digne ruke od ovog klinca, ali Džon se pozivao na to da se Bob mnogo dopao Džoniju Kešu, koji je tada već bio legenda. I vrlo brzo ispostavilo se da je bio u pravu. U međuvremenu, Dilan je svirao usnu harmoniku i klavir na još nekoliko folk i bluz albuma pod pseudonimima Blajnd Boj Grund i Bob Landi. U međuvremenu, upoznavao se po Njujorku sa zvučnim imenima, nastavljajući da izmišlja priče o sebi. Sve dok ga slava nije udarila svom snagom zbog pesama Blowin' In the Wind i Like a Rolling Stone, koje su postale himne svih svetskih boraca i borkinja za ljudska prava i antiratnih pokreta. Sve nakon toga je mit koji zna gotovo cela planeta. I baš kao što je tada, na početku, uzeo električnu gitaru i razočarao svoje dotadašnje fanove koji su smatrali da je izdao folk, Dilan je tokom narednih decenija nastavio da periodično kvari sve što je napravio i onda krene ispočetka. Izvedbe sopstvenih pesama izmeštao je iz rokenrola da bi ih ponovo smestio u folk, potom ih obrađivao kao gospel, mešao često i irska sazvučja i ritmove, svodio na dva tona, izvodio pijan ili drogiran i, uopšte, svaki put kad bi stao na binu, kao da je odlučivao da vodi neki novi, dotad neisprobani život. Promena je postala i ostala njegova jedina konstanta u muzičkom stvaralaštvu.
Upitan u svom prvom velikom intervjuu za Plejboj kako je pošao stazama rokenrola, Dilan je demonstrirao svoju sumanutu poetiku:
Nastavak životne priče i fotografije pogledajte na sledećoj strani...
- Nemarom. Izgubio sam svoju istinsku ljubav. Počeo sam da pijem. Prva stvar koje se sećam bila je da se kartam. Onda sam u sranju. Budim se u dvorani za bilijar. Onda me ta velika meksička gospođa odvlači sa stola i vodi u Filadelfiju. Ostavlja me samog u kući i spaljuje je. Završavam u Finiksu. Dobijam posao kao Kinez. Počinjem da radim u petparačkoj prodavnici i useljavam se u kuću sa trinaestogodišnjakinjom. Dolazi velika meksička gospođa iz Filadelfije i spaljuje kuću. Odlazim u Dalas. Zapošljavam se kao pre u reklami Čarlsa Atlasa pre i posle. Useljavam se sa dostavljačem koji sprema fantastičan čili i hot dog. Onda dolazi trinaestogodišnjakinja iz Finiksa i spaljuje kuću. Dostavljač nije tako naivan: on joj daje nož i sledeća stvar koju znam jeste da sam u Omahi. Tamo je tako hladno i ja kradem sopstvene bicikle i pržim sopstvenu ribu. Saplićem se o nešto sreće i dobijam posao kao karburator na trkama četvrtkom uveče. Useljavam se s nastavnikom koji se sa strane malo bavi i vodoinstalaterskim poslovima, ne izgleda bog zna kako ali je konstruisao specijalni frižider koji novine pretvara u salatu. Sve ide kako treba dok se ne pojavi dostavljač i ne pokuša da me izbode nožem. Nema potrebe da se naglasi, spaljuje kuću i ja krećem na put. Prvi tip koji me je pokupio pita me da li želim da budem zvezda. I šta sam mogao da mu kažem?
Nastavak životne priče i fotografije pogledajte na sledećoj strani...
Pad s motora
Već sa 25 godina Bob Dilan bio je planetarno slavan i ozbiljno bogat. Nije bilo moguće ni zamisliti radio-stanicu, koncert, festival, pa čak ni proteste ni demonstracije bez neke njegove pesme. Ono što je posebno zapadalo za oko, bila je njegova frenetična kreativnost. Često su ga viđali u bekstejdžu velikih festivala kako kuca na mašini iz koje, kao sa pokretne trake, ispadaju listovi hartije sa genijalnim pesmama. Neko od umetnika prošao bi i rekao: Ovo je fantastično! On bi na to, i ne dižući glavu od mašine, rekao: Eto ti, uzmi je. U to vreme, da bi izdržao taj tempo, posebno zbog evropske turneje koju je tih godina imao, Dilan je počeo da koristi amfetamine. Iako je kasnije, kad je upoznao Lenona, pričao da je s njim konzumirao heroin, istraživanja njegovih zvaničnih i nezvaničnih biografa i novinara utvrdila su da je reč o izmišljotini. Kad se podvuče crta njegovih iskustava sa psihoaktivnim supstancama, reklo bi se da se sve svodi na amfetamine i alkohol. A onda je doživeo nesreću.
Od rane mladosti Dilan je voleo motocikle. Imao je jednog harlija, koji je kasnije zamenio za trijumf, previše brz i moćan za tako disperzivan mozak kakav je bio njegov.
- Visio je s te mašine kao vreća brašna – pričala je kasnije njegova tadašnja ljubavnica, legendarna folk pevačica Džoan Baez.
- Uvek sam imala utisak da to čudo vozi njega, a ne obratno i da smo samo pukom srećom stizali tamo gde smo krenuli. Naprosto, nagnuli bismo se na jednu stranu i motor bi skrenuo. Ako se to ne bi desilo, to bi bio naš kraj.
I zaista, 29. jula 1966. umalo da bude kraj kad se slupao vozeći po predgrađu Vudstoka, gde je tad kupio kuću i tajno se, bez znanja Džoan Baez, oženio Sarom Lounds, koja je takođe bila s njim na motoru. Nikad nije utvrđeno šta je tačno bilo uzrok nesreće. Isprva, Dilan je pominjao prosuto motorno ulje na putu, a kasnije je Semu Šepardu ispričao da ga je zaslepilo sunce. U bolnici gde je ležao pričalo se o naprslom pršljenu, a tračevi su ga smeštali između ivice smrti i ozbiljnog oštećenja mozga.
Kad je reč o činjenicama, osim što je otkazao nekoliko narednih koncerata, Dilan je rešio da se povuče iz života rok zvezde i sklizne u anonimnost okrećući se supruzi i deci. Tako nešto napisao je u svojoj ispovesti Chronicles.
Nastavak životne priče i fotografije pogledajte na sledećoj strani...
- Imao sam nesreću, ali sam se oporavio. Istina je da sam hteo da istupim iz te trke pacova. Deca su promenila moj život i to me je odvojilo od svih i svega što se okolo dešavalo. Izvan kruga moje porodice ništa nije moglo da me zainteresuje i na sve sam gledao kroz potpuno drugačiju dioptriju.
Pričajući o ovome, naravno, Dilan verovatno još uvek nije bio svestan da je to samo jedna od stotinu metamorfoza kroz koje će prolaziti u životu, ali nije razjašnjeno da li je tom pričom pokušao da zavara sebe ili sve ostale, pošto je, kad je već imao četvoro dece, svojoj supruzi priredio neverovatnu scenu: kad je sišla ujutro na doručak u trpezariju, zatekla je Boba kako sedi za stolom s decom i krupnom crnkinjom s kojom je proveo noć.
Neki su tvrdili da je bezazleni pad s motora iskoristio kao paravan za odsustvo sa scene zbog odvikavanja od amfetamina i alkohola, pošto je ubrzo po povratku na scenu snimio stotinak novih pesama sa bendom The Hawks. Za vreme osmogodišnjeg dobrovoljnog izgnanstva sa scene, imao je svega četiri nastupa, a najveću pažnju privukla je činjenica da je čuveni Vudstok organizovan tamo upravo zbog toga da bi njega izvukli na scenu, a on je za vreme tog festivala nastupio u Vajtu, za mnogo veću sumu novca. Posmatrano kroz tu prizmu, nije iznenađujuće što se ne javlja Švedskom kraljevskom odboru.
Nastavak životne priče i fotografije pogledajte na sledećoj strani...
Ljubavni pakao
Kad se uzmu u obzir dve ključne Dilanove osobine, a to su stalna potreba za promenom i neverovatan talenat za izmišljanje priča, nije čudo što je ovaj besmrtni superstar tokom čitavog života imao gomilu paralelnih emotivnih veza. Na primer, Džoan Baez, koja je dve godine putovala s njim po raznim koncertima i turnejama, nije imala pojma da se Bob oženio. To je saznala kad mu je vrata njegove hotelske sobe otvorila žena koju je predstavio kao svoju zakonitu izabranicu. Baezova je otišla kući. Ali bio je to tek početak. Slavni muzičar bio je opsednut krupnim crnkinjama, koje su mu najčešće pevale prateće vokale, tako da je zanimljiva činjenica da se, među desetoro dece na koliko se okvirno procenjuje obim Dilanovog potomstva, nalaze i devojke koje uopšte ne liče na oca. A opet, tome može biti razlog i lov na alimentaciju, s tim što se brojni svedoci njegovih bezbrojnih ljubavnih avantura ne bi složili s tom računicom.
U poslednjih nekoliko decenija mnogi su se pitali kako je čovek toliko lišen šarma, kao što je Bob Dilan, imao toliko žena. Stvar leži najpre u tome što je ovaj genijalni pesnik u svetu oko sebe, pa i ženama koje su ga okruživale, prosto video više nego drugi ljudi. A imao je i milione i bio rok zvezda. I to je potrajalo dobrih pola veka. Uz to, tu je i njegov nomadski život, pošto Never ending tour, koji je počeo 1988. i tokom kog je održao više od 2.500 koncerata, podrazumeva 10 meseci putovanja godišnje, pa je praktično neuhvatljiv. Pored Sare Lounds, Dilan je bio u braku i sa Kerolin Denis, s kojom ima priznatu ćerku Desi (30). Ova zajednica bila je strogo čuvana tajna petnaest godina. Bob je uselio Kerolin u svoju kuću u predgrađu Los Anđelesa i posećivao je tako diskretno da to ni komšije nisu primetile. Razveli su se posle šest godina.
Neki tvrde da postoji još četvoro dece koje Dilan krije, i da su svima majke njegovi nekadašnji prateći vokali. Pominju se još dva tajna braka, s Klajdi King i Kerol Vuds, koje je imao između Sare i Kerolin, što nije preterano verovatno. Jedna od njegovih ljubavnica, Suzan Ros, pitala ga je zašto ne žive zajedno, a on je odgovorio: Ja jedva mogu i sam sa sobom da živim. Slavni muzičar i poeta čak ni Kerolin niti Desi ne pominje nikad. Priznaje jedino četvoro dece koje ima sa Sarom. Jedan od dva meseca tokom kojih nije na turneji provodi s njima u kući u Malibuu, a jedan u kući koju ima sa bratom u Minesoti, stotinak kilometara od mesta u kom je rođen.
Nastavak životne priče i fotografije pogledajte na sledećoj strani...
Svoju privatnost Dilan čuva koliko svojom autističnom nekomunikativnošću, toliko i tehničkim detaljima. Glavnu kuću u blizini Malibua opasao je nepreglednim imanjem koje je s vremenom dokupljivao, tako da ga je nemoguće snimiti šta radi čak i iz helikoptera. Jednom prilikom njegovi susedi žalili su se na neprijatan miris koji dolazi iz mobilnih poljskih toaleta koje, na Bobovo insistiranje, koristi njegovo obezbeđenje, ali kad je opštinski zvaničnik došao na kapiju da istraži o čemu se radi, Dilan je rekao da ga čeka tužba za narušavanje neprikosnovenosti privatnog poseda. O kući se malo zna, osim da je ogromna i da sa plafona dnevne sobe visi prvi automobil koji je Bob vozio.
Kad se iz ove vizure sagleda život najveće žive rok legende na planeti, ne bi se baš moglo reći da je njegovo ignorisanje Nobelove nagrade nešto preterano iznenađujuće. Prosto, uklapa se u njegov pogled na život. Čak uopšte nije van pameti ideja da se presedan vezan za ovogodišnju dodelu ovog priznanja nalazi na sasvim drugoj strani priče: dobri poznavaoci prilika tvrde da je, nakon vezivanja prestižne nagrade za kompromitovana imena iz sveta politike, ovo moralo da se desi. Dosad je Nobelova nagrada afirmisala svoje laureate, a ovoga puta, naprotiv, odabran je jedini čovek koji može da reafirmiše Nobelovu nagradu.
