Važno je reći da su samo dve osobe od pomenutih šest, odbili Nobelovu "svojom voljom", odnosno bez pritiska političkih ili društvenih struktura.
1. Žan Pol Sartr
Filozof je 1964. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost, koju je odbio. Kako se navodi u njegovom zvaničnom objašnjenju koje je dostavio Nobelovom komitetu, on je rekao da ne želi da bude institucionalizovan kao pisac.
Nije isto ako se potpišem kao Žan Pol Sartr ili kao Žan Pol Sartr, dobitnik Nobelove nagrade. Pisac mora da odoli da bude pretvoren u instituciju, čak i kada se tako nešto dešava na počasan način", naveo je Sartr.
2. Le Duk To
Vijetnamski revolucionar i političar, odbio je Nobelovu nagradu za mir koju je dobio 1973. godine, zbog učestvovanja u Pariskoj mirovnoj konferenciji. Na toj konferenciji potpisan je prekid sukoba u Vijetnamskom ratu. Kako je rekao, i posle potpisanog sporazuma nasilje se nastavilo, tako da ono nije doprinelo prekidu rata u južnom Vijetnamu.
U ovakvim uslovima nije moguće da prihvatim Nobelovu nagradu za mir. Kada se budu u potpunosti poštovali uslovi primirja, i pravi mir bude zavladao južnim Vijetnamom, biću u mogućnosti da prihvatim nagradu", naveo je Le Duk To.
Preostala četiri dobitnika Nobelove nagade su odbili priznanje zato što su bili primorani da to urade na neki način.
Nastavak teskta možete pročitati na sledećoj stranici...