Iako već šest godina nastupa kao solista i muzičar u čuvenom bendu Gorana Bregovića Orkestar za svadbe i sahrane, dvadesetdvogodišnji Alen Ademović susreo se s popularnošću tek kada je nedavno otpevao pesmu Kruška, kompozitora Aleksandra Milića Milija. Talentovanom momku koji svira čak dvanaest instrumenata, svet muzike bio je suđen, budući da njegova majka Jasmina, pored toga što svira harmoniku, već decenijama piše tekstove za brojne pevače, a otac Ninoslav, koji je komponovao mnoge popularne numere, već osam godina je najbliži Bregovićev saradnik. Stasiti Alen, poreklom iz Niša, praktično je još kao dečak izabrao svoj budući poziv i ne može ni da zamisli kako bi njegov život izgledao da se nije otisnuo u muzičke vode.
- Kao petogodišnjak imao sam svoj prvi nastup na festivalu Majska pesma u Nišu, gde sam pevao numeru Ja volim moju Anu, koju je komponovao moj tata, dok je mama napisala tekst, a pesma je bila posvećena komšinici iz zgrade koja je živela na četvrtom spratu. Od tog trenutka, muzika je postala sastavni deo mog života. Roditelji su mi davali veliku podršku, znali su da je to moje buduće životno opredeljenje i ohrabrivali su me da se usavršavam i napredujem. Zbog toga sam 1997. godine, kada smo se porodično iz Niša preselili u Beograd, uporedo sa osnovnom pohađao i muzičku školu - otkriva Alen koji je naknadno završio i frizerski kurs na Narodnom univerzitetu Božidar Adžija. Iako je bio uspešan u tom poslu, napustio ga je kada je dobio angažman u Bregovićevom orkestru.
- Zainteresovao me je frizerski zanat i poželeo sam da ga savladam. Tim poslom uspešno sam se bavio godinu dana i priznajem da su žene obožavale da dolaze u salon u kojem sam radio. Ipak, kada sam napunio šesnaest godina, Ognjan Radivojević je napustio Goranov bend, a pošto je moj otac u to vreme već sarađivao s njim, predložio je mene kao zamenu. Brega me je pozvao na audiciju, dao mi je viljušku, nož sa drvenom drškom, bubanj i pustio mi pesmu uz čiji sam ritam trebalo da manifestujem zvuk. Posle dva minuta, prekinuo me je i pitao da li imam pasoš, čime mi je naznačio da se završila moja frizerska karijera i da sam postao član njegovog orkestra - priča mladi muzičar kome se od tog trenutka potpuno promenio život.
- Iako sam imao samo šesnaest godina, znao sam da moram da se uozbiljim i postanem odgovoran jer sam postao član svetski poznatog benda. Brega nije strog, ali vodi računa da se previše ne opustimo. Svačiji put do uspeha je trnovit, a mi vežbamo i po jedanaest sati dnevno, naročito kada u Goranovoj kući pripremamo nove pesme. Predivna osećanja koja me obuzmu posle koncerta, teraju me da što više radim na sebi. Muzika je moj život i time ću se baviti dok sam živ - kaže Ademović koji priznaje da nije imun na novostečene obožavateljke.
- Prija mi pažnja devojaka i uživam kada mi posle nastupa priđu u želji da se upoznaju i slikaju sa mnom. Ali, trenutno nisam zaljubljen, istina je da ima mnogo devojaka, ali malo onih pravih. Nežniji pol teško može da shvati moj način života jer sam tokom turneje na putu tri meseca – ističe Alen koji je zarad poslovnog uspeha i u narednom periodu spreman na svaku žrtvu. Ipak, s osmehom na licu seća se nekadašnjih veza dok iščekuje onu sudbinsku.
- Uvek se rado setim svoje prve devojke. Imao sam šesnaest godina i s njom sam iskusio prvi poljubac i prvi intimni odnos. Još čekam da mi se dogodi prava ljubav, a mišljenja sam da čovek u životu ne može da planira kada će se oženiti i osnovati porodicu. Još je rano da se uozbiljim, ali ne bih se bunio ako bih, recimo, pravu devojku upoznao na trafici dok kupujem cigarete. U odnosu sa devojkama najvažnije mi je da osećamo strast u pogledu i da nas spaja posebna hemija. Kada imam vremena da uveče izađem u provod, ne ustručavam se da priđem devojci koja mi se dopadne jer nisam od onih muškarca koji samo posmatraju šta se oko njih dešava, već odmah stupam u akciju – ističe šarmantni muzičar.
Danilo Mašojević
