Večiti mladić, frontmen legendarne grupe Plavi orkestar, četrdesetpetogodišnji Saša Lošić Loša oduvek je bio predmet obožavanja mnogih žena sa prostora bivše Jugoslavije koje njegove pesme podsećaju na najnežnije, najdirljivije i najromantičnije trenutke. Za njih je on predstavljao uzornog i prisebnog momka kome su otvoreno pokazivale svoje emocije, želeći da budu deo njegovog života. Ipak, on je svoje srce čuvao daleko od svih njih, retko se upuštajući u romanse, a onda je pre petnaest godina sasvim slučajno upoznao Špelu Možin u kojoj je pronašao i ljubavnicu i najboljeg prijatelja.
- Na početku karijere Plavog orkestra, osamdesetih godina, bilo je nemoguće proći ulicom od silnih obožavateljki. Poštar mi je donosio pisma u velikim vrećama na koje je moja mama u početku odgovarala, a kasnije su na naše adrese u jednom predgrađu Sarajeva počele dolaziti i ekskurzije. Svakih deset dana dolazili su autobusi puni devojaka koje su želele samo da vide gde mi stanujemo. Sve je to prošlo kao san, ali da mogu ponovo da biram nikada ne bih odabrao ovaj put, već bih pre bio dizajner i bavio se nečim što nije toliko atraktivno za javnost - priseća se Saša koji će sa grupom Plavi orkestar održati veliki koncert u Beogradskoj areni 27. marta.
Svoju životnu partnerku Špelu upoznao je davne 1995. godine i na prvi pogled se zaljubio u njen osmeh pred kojim se topi i dan-danas. Zbog ove devojke rešio je i da se preseli u Sloveniju i započne zajednički život sa njom, kako bi dvadeset i četiri časa dnevno mogao da uživa u razgovorima sa njom koji mu daju snagu da uvek ide napred.
- Moju Špelu sam upoznao jednog običnog sunčanog dana u Ljubljani. Sedeo sam u kafiću ispred neke galerije, a onda je pored mene prošla neka devojka, pogledi su nam se sreli, a ona se samo šarmantno nasmešila. U tom trenutku sam pomislio da ja sigurno nemam sreće i da tu devojku nikada ponovo neću videti. Nakon tri meseca sam je sreo, a u glavi mi je odzvanjalo da tu priliku ne smem propustiti i da se moram upoznati sa njom. Skupio sam hrabrost, prišao joj i pitao je da li me se možda seća, a ona mi je odgovorila: Da, nasmejala sam se kada sam te videla. Tako smo počeli razgovor i kako su sati prolazili shvatili smo da volimo iste knjige, muziku, filmove. Velike ljubavi obično tako i počnu, spontano, bez ikakvih spektakularnih događaja - ističe Saša koji iako je zakoračio u petu deceniju života ne misli da je kasno da se uskoro ostvari u ulozi oca.
- Znam da sam propustio dosta vozova, za šta nije postojalo nekih posebnih razloga, osim što sam kasnije sazreo. Nadam se da ću se u godinama koji dolaze ostvariti, kako u braku, tako i u ulozi oca. To bih veoma voleo, ali meni se u životu sve stvari dešavaju u pogrešnom trenutku, ili prerano ili prekasno. Ne žalim se i ne želim da dopustim da bilo šta pokvari moj optimizam ili radoznalost. Stalno sam odlagao sastanak sa samim sobom, ali ovo su godine u kojima ću morati rešiti i te stvari. Nameravam da se uskoro oženim - priznaje Lošić i govori zbog čega je tokom cele svoje karijere nosio kačket na glavi.
- Kapu skidam samo kada ronim ili kada odlazim na pijacu i to obično da bih u nju stavio krompir ili repu. Ona nije estradni stereotip, nosim je još od gimnazijskih dana. Gledam na to kao na svoju uniformu, a ako sam u javnosti, baš kao i poštar, moram da je nosim. Kada bih je napokon skinuo na koncertu pred dvadeset hiljada ljudi, imam osećaj da bi svi izašli iz dvorane - sa osmehom zaključuje čuveni Loša.
Priredile: Maja Šitum i Aleksandra Dimitrijević
