Vikendom imamo najviše zajedničkog vremena i tada bežimo iz stana. Idemo u šetnju ili igraonicu ako je loše vreme, družimo se s prijateljima, ručamo zajedno… Naravno, najbolje je kada otputujemo i nemamo drugi zadatak osim da uživamo. Ovog vikenda bili smo prvi put zajedno na snegu. Dakle, zvanično smo otvorili našu zimsku sezonu. Ignjatu se dopalo i već pri povratku u Beograd tražio je još snega
Priznajem da nije uvek lako istrajati u svojim principima u okruženju koje uvek zna šta je bolje za onog drugog, a svoje probleme ne vidi. Ne vredi pozivati se ni na knjige, nutricioniste, istraživanja, uvek ima većih lekara od samih lekara. Pa čak i kada objasnim kako se ne mešam u tuđi tanjir i da bih bila srećna da se i drugi ne mešaju u moj, uvek se nađe neko ko će reći: Da, ali da ti kažem... Najvažnije je dobro zdravlje i to što se osećam mnogo bolje otkad sam promenila ishranu i zbog toga se ne kolebam oko svojih principa, a drugi neka žive kako žele.
Ljubav je uvek na prvom mestu, a potom beskrajno strpljenje i razumevanje – to sam od Ignjata naučila i to je vaspitanje koje mu, zapravo, samo vraćam. Zaista je tako. Meni je, izgleda, sada vreme da naučim kako da budem bolja i kako da se uz sina razvijam u svesnog roditelja, a on je tu da ispravi ono što su moji otac i majka pogrešili u mom vaspitanju i učenju. Ne mogu da kažem kako su sve moje i suprugove odluke ispravne, ali na kraju, možda smo naučili više iz onih pogrešnih nego ispravnih. Naravno, postoje i odluke oko kojih se teško dogovaramo, neke borbe i dalje traju. (Smeh) Iskreno, ne znam još na koga sin liči. On je odlučan, zna šta hoće i veoma je istrajan u svojim odlukama. Tu je možda na oboje. Mada, koliko god da smo Nenad i ja tvrdoglavi, zna se ko je gazda u kući – Ignjat
Deca sve upijaju kao sunđeri, a najbolje uče kada znanje stiču spontano, kroz igru i razgovor, bez pritiska, gramatičkih i jezičkih pravila ili ocena. Od kada se rodio, Igiju pričamo i objašnjavamo sve što radimo. Volim i da mu pevam pesme na srpskom, engleskom i pomalo na italijanskom. Pričam i čitam mu na srpskom, engleskom i ruskom, sve kroz igru i razgovor. Zanimljivo je da sada, kad izgovorimo neku reč na srpskom, on sam prevede na engleski. Naravno, niko ga ne tera na to niti mu to predstavlja napor. Jednostavno, uči i upija sve što vidi i čuje, kao i sva deca. Kad smo bili u hotelu Falkenštajner na Staroj planini, rekla sam sinu da kaže thank you ljudima koji su nam pridržali vrata, a dečak koji je bio sa njima odmah je to izgovorio bez problema. Njegova majka bila je zapanjena što on to zna. Eto još jedne potvrde da nismo ni svesni mogućnosti naše dece.
Osnovne stvari su ljubav, razumevanje i dobra komunikacija. Ignjat je naše najdraže biće koje neizmerno volimo, a ljubav prema njemu menja i nas nabolje. Za dobar brak, pored ljubavi koja je najvažnija, komunikacija takođe igra značajnu ulogu, a ona je više od reči. Tako se rešavaju problemi, čuva veza i poštovanje prema biću s kojim delimo sve. U porodicu u koju na vrata uđu ružne reči, poštovanje i ljubav izlaze kroz prozor
Sve se promenilo – navike, svakodnevica, rutina! Od Ignjatovog rođenja do sada, Nenad i ja prolazili smo kroz razne faze, od ushićenja do premora, od iscrpljenosti do trenutka kada potpuno podetinjimo i smejemo se kao blesavi. Ali, znate kako kažu, svako u životu dobije onoliko koliko može da podnese. Dobro je što stalno učimo i razvijamo se, da nije tako, ne bismo stigli dovde gde smo sada, niti bismo išli napred, zar ne?
Kada sam rodila ovog malog princa, rekla sam da ne postoji veća radost od njega, a sada bih se rado pokolebala! Da rodim još jedno dete, opet bih bila neizmerno srećna. Iako jezički to nije moguće, u životu jeste zaista tako. Jedva čekam i sama to da proverim. Imam nekoliko poslovnih ciljeva za sledeću godinu, a privatno želim još jednog malog princa, ili princezu, ili oboje.
Piše: Ksenija Konić
