Story
- Na Balkanu je i za umrlima trka zato što je ideološka, religijska i etnička pripadnost pomešana na maloj teritoriji. Da se to ne bi desilo i meni, odlučio sam da primim pravoslavlje. Nisam znao da će moje krštenje izazvati buku, ali bio sam glup i trebalo je to da pretpostavim. Kada sam shvatio da ne mogu ostati neutralan, zbog bolje budućnosti svoje dece, odlučio sam da se vratim pravoslavlju koje je nekada bilo vera moje porodice. Nisam ja nikakav veliki pravoslavac, niti Srbin, nego Hercegovac -
- Nemam nikakva pravila. Poštujem samo prirodan autoritet, ali manje-više to se nekako podrazumeva. U razgovoru uvek primirim ponekad ostrašćenu prepirku. Kod mene ne postoji hijerarhija koja je uspostavljena formalno, nego se sve dešava prirodno.
Otac na službenom putu Sjećaš li se Doli Bel
- Nažalost, nemam mnogo vremena za odmor. Sve ovo što radim zahteva dobru organizaciju i čvrst koncept. Uvek se setim kako sam kao mladić gledao fudbalske utakmice naše reprezentacije koja je stalno gubila jer nije imala dovoljno istrajnosti, snage i želje. Moja htenja su javna, pa je na neki način i moj intimni život u tom pogledu nepostojeći. Svaki normalan čovek uzme odmor u trajanju od mesec, dva, ali meni se to ne dešava jer sam potpuno upregnut tokom celog života, što mi i ne smeta. Zadovoljstvo koje mi pričinjavaju uspesi članova moje porodice jeste ono što mi je dovoljno. Mećavnik je takvo mesto da ga je teško naći jer ga okružuju planine poput nekih čuvara. Dugo sam tražio prostor gde ću se skrasiti i pošto nemam potrebu da živim u gradu, to je predstavljalo idealan izbor –
Piše: Moni Marković
