- Osećam se fantastično dok gledam sebe u seriji s trudničkim stomakom i odmah poželim da ponovo ostanem u drugom stanju. Najčešće mi skoro svi prigovaraju kako sam mršava i da moram više da jedem, što nije bio slučaj u periodu dok sam bila u drugom stanju. Naravno, malo se šalim. Trudnoću pamtim kao skup divnih osećanja blažanstva i sreće –
- Verujem u to kako je najbolji period za majčinstvo onda kada osetite da je to moguće. Odjednom se sklope sve okolnosti, a pre svega mora da postoji ljubav kao pokretač života na zemlji. Kada je reč o meni, sve ove oklnosti o kojima govorim, poklopile su se baš pre nešto više od dve godine i kao njihov rezultat došla je na svet jedna prekrasna devojčica. Svakodnevno me osvaja svojom radošću, igrom, čistotom duše i neizmernom količinom ljubavi –
- Nisam imala nikakvih problema sa usklađivanjem profesionalnih i porodičnih obaveza. Uvek su tu bake, tetke ili strine koje su uskakale da pomognu kada god je to bilo potrebno. Naravno, ogromna pomoć dolazi i od strane mog supruga za kog nema tajni kada je reč o bebi. Ako postoji nešto što je sveto, onda je to je majčinstvo. Ne postoji ni jedan segment života koji je važniji, uzvišeniji i lepši od toga – Budva na pjenu od mora
- Kako je na snimanju vreme odmicalo strah od nepoznatog bio je sve manji, a zadvoljstvo postignutim sve veće. Tome je umnogome doprinelo okruženje u kom sam radila, moje kolege i ostali deo ekipe. Problemi, koji su uvek pristuni, lagano su bili potisnuti u drugi plan, ili čak zaboravljeni, a ostalo je samo divno sećanje na kompletan projekat i ljude koji su me orkuživali. Bio je to period mog ubrzanog glumačkog sazrevanja –
- U glumi sam pre svega zbog ljubavi prema ovom pozivu i ona nikada nije bila dovedena u pitanje. Postoje periodi kada zapadnete u krizu, pojave se razni problemi, ne znate šta da radite sa samim sobom. Ne znate gde vam je ruka, a gde glava, ali na sve to gledam kao na proces koji je neminovan u stvaranju jedne uloge, i znam da će nakon toga sve biti na svome mestu. Nažalost, mojim kolegama i meni ne pružaju se stalno prilike da radimo, ali imam sreću što sam član ansambla Gradskog pozorišta u Podgorici –
Piše: Danilo Mašojević
