Mada je rođena u Tuzli 20. oktobra 1960. godine, legendarna pevačica Lepa Brena svoje prve korake načinila je u bosanskom gradiću Brčko, u kojem je stasavala u petočlanoj porodici. Kao treće dete Ifete i Abida, malena Fahreta rasla je kao mezimica kraj starijih sestre i brata, Fakete i Faruka. Iako im je očeva plata, koji je radio kao medicinski tehničar, bila jedini izvor prihoda, Jahići su u jednosobnom stanu živeli veoma skromno, ali srećno. Pošto nije bila zaposlena, majka Ifeta je svu svoju pažnju usmeravala na decu i njihovo vaspitanje, u želji da ih izvede na pravi put. Pošto je po zanimanju bila krojačica, kućni budžet je s vremena na vreme dopunjavala šijući garderobu po narudžbini. Svojim umećem ulepšavala je i odeću za svoje naslednike, a mnogo godina kasnije, ponosna mama bila je glavni šnajder svoje najmlađe ćerke koju je publika u prvim danima slave zavolela baš u maminim kreacijama. Preduslovi te popularnosti i slave bezgraničnih razmera krili su se u devojčici koja se lagano od izuzetno veselog i radoznalog deteta pretvarala u veliku zvezdu.
- Imala sam bezbrižno detinjstvo u zemlji kojom je vladalo blagostanje, a iako je moja porodica pripadala srednjem staležu i iako smo živeli samo od tatine plate, ona je bila dovoljna da svake godine odlazimo na letovanja i živimo sasvim pristojno. Moju sreću upotpunjavalo je i to što sam stasavala kao veliki individualista koji je veoma držao do sebe. Oduvek sam bila borac za pravdu kojeg nije bilo lako preći. Pre svega, bila sam uporna i dosledna, i nikada nisam odustajala dok ne uradim ono što sam naumila - otkriva svoj karakter pevačica koja je danas za sve što je postigla najviše zahvalna upravo svojim roditeljima.
- Pored mame i tate, u mene su oduvek svi imali poverenja pa sam zato i u školi bila blagajnik. Uvek sam prema novcu osećala odgovornost, pošto sam davno shvatila njegov značaj, ali mu nikada nisam robovala. Nikada nisam rasipala ono što sam zaradila jer sam do svega što imam došla isključivo velikim radom i odricanjima - ističe Brena koja je, kao član školskog košarkaškog tima, dosta toga o životu naučila i kroz sport.
U starijem bratu i sestri videla je uzore od kojih je mnogo učila, a s obzirom na to da je bila najmlađa kod kuće je bila mezimica.
- U porodici s troje dece nikada nije dosadno. Moj brat živi u Beogradu i bavi se biznisom, a sestra je u Americi. Činjenica je da su kao stariji bili prvi u svemu, a to što su me tretirali kao mezimicu nije me oslobađalo kućnih obaveza. Naprotiv, morala sam da budem odgovorna i dajem dobar primer drugima, a znanje koje sam ponela iz roditeljskog doma mnogo mi je značilo kada sam kasnije iz njega otišla - priča Brena koja se tokom gimnazijskih dana, kako od brata i sestre tako i među vršnjacima, izdvojila po velikom talentu.
Volela je da peva rok hitove na školskim igrankama i još tada počela da uživa u prvim trenucima popularnosti.
- Igranke su bile šansa da pred svima zapevam, a birala sam zabavne hitove jer su ih najviše voleli oni koji su me slušali. Danas mi je veoma simpatično da se setim svega toga što, uslovno rečeno, smatram počecima mog druženja s publikom. Tada sam i zavolela aplauze.
Po završetku gimnazije, Brena je odlučila da školovanje nastavi u Beogradu, a kao odličan đak lako je upisala Odsek turizam na Prirodno-matematičkom fakultetu. Odlazak iz roditeljskog doma na nju je ostavio veliki trag, naročito zbog toga što je prvi put u životu ostala sama. Stanovala je u iznajmljenom stanu u centru prestonice, gde joj je najveći saveznik u borbi sa novonastalom situacijom bila ambicija da u što kraćem roku završi školovanje. Svaki sledeći dan nosio je novu borbu sa skromnom svakodnevicom, a jedna kišna noć kada je promrzla čekajući tramvaj da se vrati kući bila je prekretnica njenih želja. Tog trenutka odlučila je da više nikada ništa neće da čeka i da će svoju budućnost uzeti u svoje ruke. Odlučila je da iskoristi svoj talenat i pevajući počne da zarađuje.
- Moje ambicije tada su se svodile na ostvarenje želje da obiđem svet. Nisam sebe videla u prosveti, niti nekom drugom zanimanju, već sam stremila ka tome da postanem turistički vodič. Moji prvi dani na studijama bili su identični kao i kod svih drugih studenata koji iz unutrašnjosti dođu u veliki grad na školovanje. Suočena sa činjenicom da sam daleko od kuće, shvatila sam da nema nazad i da sam sada ja na potezu. I danas pamtim samoću koja me je obuzela kada sam stigla u velegrad. Iz pune kuće, u kojoj nas je bilo petoro, došla sam u situaciju da budem sama. Taj strani i neobičan osećaj samoće počeo je da me napušta kako sam upoznala nove drugarice - kaže Brena koja je šansu da preko noći svoj život promeni iz korena umela da prepozna i, uprkos činjenici da je bila prilično mlada, iskoristi na pravi način.
- U životu je, šta god da radite, najvažnije da odaberete pravi trenutak. Moj susret sa Lira Show bendom, koji je tada vodio Saša Popović, danas deluje kao da ga je neka viša sila inscenirala. Bend je imao nastup u Brčkom, baš u vreme kada sam bila kod roditelja u poseti. Upoznala sam ih, a pošto su ubrzo potom organizovali kasting za pevačicu, otišla sam u Novi Sad sa pripremljenom pesmom Tine Tarner - seća se Brena koja se uz saglasnost roditelja preselila u Novi Sad i potpuno se posvetila muzici.
Pošto je znala da peva samo zabavnu muziku, uz svesrdnu pomoć kolega iz benda naučila je i popularne narodnjake. Odeću koju je do tada nosila, a kojom je potkrepljivala imidž pankerke, zamenila je šortsevima i mini suknjama, kostimom koji će joj ubrzo postati zaštitni znak.
- Novi Sad obeležio je jedan deo mog života i kasnije kad god bih se vratila u Srpsku Atinu ponovo bih osetila tu dozu neophodnog mira koji nemam u Beogradu - ističe Brena čiji je novi bend ubrzo promenio ime u Slatki greh.
Uz saradnju sa eminentnim kompozitorom Milutinom Popovićem Zaharom snimili su pesmu Čačak, Čačak koja je odmah naišla na pozitivne reakcije publike. Iako su snimili plejbek za tada enormno popularnu televizijsku emisiju Hit parada, Lepu Brenu i grupu Slatki greh bez dodatnog objašnjenja diskvalifikovali su i izbacili iz snimka. Sticajem, kasnije se ispostavilo, srećnih okolnosti kaseta sa njihovim spotom stigla je do Minimaksa, koji je spot Slatkog greha pustio u svojoj emisiji. Umesto da nakratko zabavi publiku, legendarni voditelj postigao je kontraefekat jer imidž Lepe Brene u kratkoj suknji bio je magnet za brojnu publiku koja je naprasno počela da obožava Slatki greh. Još veću radost doživeli su članovi benda koji su u to vreme nastupali u hotelu Vojvodina u Zrenjaninu. Kada su videli snimak svoje pesme u popularnoj emisiji, njihovoj sreći nije bilo kraja.
- Svakom pevaču, koji se ozbiljno bavi muzikom, san je da jednog dana snimi album. Mi smo bili poznati i dok smo radili u beogradskom hotelu Jugoslavija. Pravili smo atmosferu do tada nepoznatu i neviđenu u okvirima prestonice, tako da je album bio samo korak više - objašnjava pevačica koja je krajem osamdesetih, neprikosnoveno držala poziciju broj jedan kao najveća jugoslovenska zvezda, a albumi Voli me, voli, Okrećeš mi leđa, Hajde da se volimo, Četiri godine, Boli me uvo za sve obarali su rekorde u prodaji.
Sa Slatkim grehom održala je na desetine velikih svetskih turneja, a koncerti o kojima se i danas priča bili su u Domu sindikata gde je trideset dana zaredom pevala. Njen rekord niko do danas nije oborio. Na veliki koncert na stadionu u Sofiji, Brenu je dovezao helikopter, a njen menadžer Raka Đokić trudio se da na karijeru svoje pulenke primeni sve svetske trendove. Tako je početkom devedesetih napravljena i barbika sa likom Lepe Brene, a ona uprkos svemu veoma skromno tvrdi da simbol zvezde nije prikladan uz njeno ime.
- Ne bih sebe nazivala zvezdom, mada mi se nekoliko puta, pa i nakon koncerata u Domu sindikata dešavalo da me policija nakon koncerta evakuiše iz zgrade. Iskreno, prija mi kada znam da kod ljudi izazivam tople emocije i dobre vibracije. Publiku ne možete da isfolirate, a iskrenost na sceni mora da rezultira ljubavlju koju publika vraća. Popularnost vremenom postaje naporna i dosadna, ali sa njom se živi. Ne smeta mi kada me fotografišu na ulici, ali mora da se zna granica dobrog ukusa. Slava mi se desila u vreme kada sam bila izgrađena ličnost i nisam je shvatala zdravo za gotovo, već kao plod rada i odricanja. Svoj posao sam oduvek shvatala ozbiljno, a sigurna sam da bih bila uspešna i u bilo kom drugom zanimanju. Mnogo je svetskih zvezda koje postižu sjajne profesionalne rezultate, a dobiju nervni slom kad treba detetu da promene pampers. To je zamka u koju upadnete kada pomislite da je iluzija koju doživljavate na sceni zapravo realnost. Kad se svetla pogase, vraćam se u stvarnost - ističe Brena kojoj se nakon albuma Zaljubiška dogodila najveća ljubav u životu.
Kako do tada nije imala vremena za ljubav i nije bila zainteresovana da upoznaje brojne udvarače, nakon premijere njenog filma Hajde da se volimo desio joj se koban susret sa sadašnjim suprugom Slobodanom Živojinovićem. Ubrzo potom, jedno drugome na večnu ljubav zakleli su se 7. decembra 1991. godine u Centru Sava, a slavlje je nastavljeno u beogradskom hotelu Interkontinental. Mladoženjin kum Jan Cirjak mladencima, zajedno sa Borisom Bekerom, poklonio je automobil marke mercedes 300 L. Video kasete sa svadbenom ceremonijom slavnog para prodavale su se u milionskom tiražu, a sav prihod bio je namenjen za Dom za nezbrinutu decu u Zvečanskoj.
- Nisam bila klasična devojka za udaju, pa ne mogu da pričam o nekim bajkama. Kada smo rešili da se uzmemo, to smo i uradili. Budući da smo i Boba i ja javne ličnosti, logično je da je naše venčanje izazvalo medijsku pompu. Bračne krize su kao plima i oseka, a samo mudri supružnici iz njih izlaze kao pobednici. Veoma je važno u kojoj meri ste se realizovali kao ličnost kada stupate u brak. Boba i ja smo uveliko bili ostvareni i privatno i poslovno pa smo lakše zaobilazili klopke koje zajednički život postavlja.
Legendarna pevačica lako je uspostavila ravnotežu između privatnog života i karijere, a estradu je napustila bez razmišljanja i otisnula se put Amerike onog trenutka kada je osetila da je vreme za materinstvo.
- Kada sam se okrenula porodici, bile su to devedesete u kojima je buktao rat i ja sam iskreno razmišljala da se zauvek odselim sa ovih prostora. Nisam mogla da pevam ovde, već sam povremeno radila u inostranstvu. Iz porodice sam sam crpila snagu za nove poslovne poduhvate. Za uspeh je neophodno da imate bazu. Nije lako uskladiti posao i privatan život ni u jednom poslu, a pogotovo ako ste deo šou-biznisa. Uz dobru organizaciju sve se može. Kada sam se porodila, sva moja ljubav i pažnja bili su usmereni prema tom novom biću u mom životu. Radila sam sve što i sve druge majke ovoga sveta. Šetala, uspavljivala, hranila bebu, s tim što sam umesto pred hiljadama ljudi, ovoga puta pevala samo jednoj osobi - mom sinu.
Protivteža svega lepog što se u životu pevačice i njenog supruga dešavalo bio je nemili događaj kada su im 2000. godine ispred kuće kidnapovali starijeg sina Stefana. Pevačica je bila na ivici nervnog rastrojstva, a kada su deset dana kasnije nakon što su platili otkup dobili sina nazad, Živojinovići su se preselili na Floridu.
- Danas sam ponosna na svoje sinove, osim što smo ih Boba i ja naučili da budu odgovorna i dobra deca, pohađaju škole koje će im omogućiti najbolje obrazovanje. Mi smo im obezbedili prezime, a za ime će morati sami da se potrude - ističe Brena koja uvek ponavlja da se u prošlost ne vraća i da ne žali za propuštenim trenucima.
I nemili period, tokom kojeg joj je pre tri godine zdravlje bilo ugroženo jer je tromb umalo zapušio vitalne krvne sudove, uticao je na pevačicinu odluku da život promeni iz korena.
- Trudim se da svaki novi dan učinim srećnijim, za svoju porodicu i sebe. Ne volim da se vraćam unazad jer moja životna deviza glasi: Samo napred. Kada bih ipak imala moć nešto da promenim, volela bih da je moj kum i menadžer Raka Đokić još sa nama. Ne opterećujem se ni novim uspesima. Uvek se rukovodim izrekom: Prvo skoči, pa reci hop! Uživam u koncertima širom Balkana, a pre nego što se poklonim beogradskoj publici, želim da snimim još jedan album - zaključuje Brena.
Ksenija Konić
