Poštovani gospodine Tasovac,
Zbog čestih turneja, odnosno odsustvovanja iz Srbije, tek nedavno sam čuo za odluku da Ministarstvo kulture ipak neće finansijski podržati Nišville jazz festival. Ta vest me je veoma neprijatno iznenadila pa Vas naijiskrenije pozivam da pomognete jedan umetnički festival kakav je Nišville i da ubuduće konsultujeta nas najznačajnije jazz umetnike Srbije. Obavešten sam da je Ministarstvo ove godine pomoglo ukupno tri jazz festivala ali ne i niški i s obzirom da nema srpskog festivala gde nisam svirao smatram sebe i kao muzičara i kao profesora dovoljno kompetentnim da vam dam najdobronamernije informacije.
Sticajem okolnosti, na Nišvilu sam pretposlednji put nastupio još u vreme kada se festival održavao u zimskom terminu u Sali kluba Vojske u Nišu. I tada sam smatrao da je to veoma značajan festival, a čuo sam da je u medjuvremenu došlo do velikog pomaka i kada je reč o imenima učesnika ali i o broju posetilaca. Prošle godine sam na Nišville pozvan kao dobitnik nagrade za životno delo i kao gost odličnog Elmhurst College Big Banda iz USA. Ono što sam video i doživeo, prevazišlo je i moja najoptimističnija očekivanja. Rečju, festival kojeg se ne bi postideo ni jedan veliki evropski grad. Posebno me je oduševilo prisustvo velikog broja mladih koji na Nišvil prvi put možda i dodju zbog zvučnijih imena koja su stilski na marginama džeza (uzgred, reč je takodje o veoma kvalitetnim i umetnički vrednim muzičarima čije učešće ima važnu ulogu u privlačenju publike, odnosno popularizaciji upravo džeza) , ali su već sledeće godine tu zbog pravog džeza. Okupiti više od 4.000 posetilaca za nastupe umetnika koji su sve samo ne komercijala - svojevrstan je podvig organizatora i očigledan dokaz uspešne edukacije publike kada je reč o pravim umetničkim vrednostima. Stvoriti takvu publiku kakvu ima Nišvil, ali i privući posetioce iz drugih gradova Srbije i inostranstva - nešto je što se gradi godinama i decenijama, pa bi bila neoprostiva greška sve to srušiti jednim birokratskim potezom pera. Zato sam veoma neprijatno iznenadjen odlukom da ionako tek simbolična pomoć koju je Ministarstvo, i to posle velikog pritiska javnosti, ipak dodelilo Nišvilu - sada budu totalno uskraćena.Kada govorim o Nišvilu ne mislim samo na nastupe velikih imena, već i na podršku domaćim, pre svega mladim muzičarima (i u glavnom i u pratećim programima) - a kakvu, koliko znam, ne pruža ni jedan drugi muzički festival u Srbiji. Podatak da svake godine tu priliku dobije tridesetak sastava iz Srbije - govori sam za sebe. Angažovanje bendova iz Subotice, Novog Sada, Beograda, Kraljeva Čačka, Zaječara, Bora, Dimitrovgrada, Jagodine (...) potvrdjuje i da se kvalitetna muzika stvara u celoj našoj Srbiji. Neki od članova tih bendova su mi rekli da su oduševljeni odnosom organizatora, pre svega odličnim uslovima za nastup i boravak u Nišu, ali i činjenicom da su im (za razliku od mnogih drugih manifestacija u Srbiji) honorari uplaćeni još pre dolaska u Niš. Takodje, svi ovi bendovi su besplatno dobili i veoma kvalitetne snimke svojih nastupa, što je svima njima veoma značajno u smislu promocije, odnosno, kao referenca prilikom kontakata sa drugim festivalima. A znam da su upravo ti snimci sa Nišvila bili od presudnog značaja nekim srpskim bendovima da stignu i do veoma referentnih džez festivala u inostranstvu!Posebno me je oduševilo i interesovanje mladih muzičara za Nišville workshop (tokom mog termina bilo je preko 100 polaznika!!!), i to čak smatram jednim od najznačajnijih segmenata ovog festivala. A to što se polaznicima ne naplaćuje nikakva kotizacija, već organizatori troškove angažovanja predavača – učesnika festivala regulišu prilikom ugovaranja nastupa - samo je dodatni plus. Nisam siguran da se polaznici bilo kog jazz workshopa u svetu mogu pohvaliti da su imali priliku da razgovaraju i sviraju sa toliko značajnih muzičara. Čuo sam da su se mnogi nekadašnji polaznici Nišville workshopa inficirali kvalitetnom muzikom upravo u sali Niškog simfonijskog orkestra, gde se te radionice tradicionalno održavaju i gde su se mnoga poznanstva pretvorila u veoma perspektivne mlade sastave. I ne samo da država mora da značajnije pomogne Nišville u programskom smislu, već bi velika stvar bila i kada bi nadležna ministarstva imala malo više sluha za projekat Jazz radionica, odnosno, kada bi organizatori festivala imali finansijsku podršku da učesnike festivala i dodatno plate za po još koji termin susreta i rada sa mladim muzičarima. Uostalom, kako čujem, Nišville je, za razliku od domaćih institucija dobio puno poverenje od Delegacije EU u Srbiji koja je značajno podržala projekat radionica “Jazz - multukulturalni izraz” koji će Nišvil sprovesti u šest gradova juga Srbije (Niš, Leskovac, Vranje, Vladičin Han, Bosilegrad i Bujanovac).Primetio sam i to da jedino u sklopu Nišvila postoji još nekoliko malih festivala, pre svih odličan festival džez filmova, zatim džez teatar, džez muzej ,izložbe slika, performansi i svakodnevne promocije knjiga o džezu - i sve je to besplatno. Zbog svega toga, još jednom Vas molim da preispitate Vašu odluku o ukidanju podrške Nišvilu!
Srdačan pozdrav,
