Mlada balerina Ana Đorđević ne krije uzbuđenje zbog predstojećeg Festivala igre na kom će se sa svojom baletskom kompanijom Augzburg predstaviti domaćoj publici 9. aprila u beogradskoj Operi Madlenianum, kao i 10. aprila u Narodnom pozorištu u Vršcu. Ana u razgovoru za Story otkriva koliko je trnovit bio njen put do uspeha, kada i zašto je odlučila da započne inostranu karijeru, ali i kako uspeva da uskladi poslovne obaveze sa svojim novim hobijem za koji je, kako kaže, uvek spremna da izdvoji slobodno vreme.
S: Kada ste shvatili da želite da se bavite baletom i koliko je bilo teško ostvariti taj san?
- Imala sam četiri ili pet godina kada sam videla na televiziji Labudovo jezero i tada sam poželela da igram balet. Već tada sam posedovala veliku energiju, ali teško je bilo pretpostaviti da će mi to jednog dana biti profesija. Nijednog trenutka ne mogu da kažem da je ova profesija laka, kao ni bilo koja druga, ali balet je jedno od onih zanimanja koje traži potpunu posvećenost. Upornost, naporan rad, usredsređenost, disciplina, odricanja i mentalna snaga su neizostavan deo ove umetnosti. Potrebno je da uložimo mnogo napora kako bismo se istakli, budući da se na audicijama pojavi više od pet stotina ljudi, u uži izbor uđe pet, i na kraju odaberu samo jednog.
S: Po čemu ste se vi izdvojili od ostalih?
- Pretpostavljam da je to bila velika upornost i želja, sigurnost u sebe, ali i energija koja, čini mi se, prosto izbija iz mene.
S: Kada ste odlučili da započnete karijeru u inostranstvu?
- To je bilo kada sam imala 15 godina i kada sam shvatila da je, da bih se formirala kao balerina i stekla što više znanja, neophodno da učim od vrhunskih pedagoga. Ne kažem da ih u Srbiji nema, ali mi se tada činilo da sam ovde naučila sve, zbog čega sam odlučila da idem dalje. Imala sam sreću da radim sa mnogim svetski poznatim pedagozima i ponekad sam ljuta na sebe što zbog toga nisam još bolja balerina . Nakon škole Lujo Davičo u Beogradu rešila sam da nastavim školovanje u Monte Karlu kod profesorke Marike Bezobrazove. Nakon toga sam prešla na Minhensku baletsku Akademiju koja je u tom trenutku bila jedna od najjačih u Evropi.
S: Može se reći da ste uvek tražili nove izazove?
- Da, zato što sam znala sam da će me ti izazovi odvesti dalje. Nakon diplomiranja na Minhenskoj Akademij, odmah sam dobila posao, što je retkost, pogotovo u Nemačkoj gde postoji ogroman priliv igrača iz celog sveta. Ja sam imala tu sreću da odmah dobijem posao, koji sam promenila nekoliko puta, jer sam težila ka novim izazovima.
S: U kom trenutku ćete shvatiti da ste dostigli vrhunac svoje karijere?
- Balet nikada ne prestaje da se uči i usavršava. Škole su bile prvi korak, a tek sada kroz profesionalni rad sve više napredujem. Usavršavanju u baletu nikada ne treba da dođe kraj. Vrhunac je po mom mišljenju relativan pojam, a ono što je za mene neka najviša tačka to je onaj momenat kada na sceni zaboravite na sve sem lika u koji se pretvarate i maksimalno uživate u tome.
S: Kada pomislite da je možda trebalo da odaberete drugu profesiju?
- Balet je psihički dosta naporna profesija, prvenstveno zato što smo od prvog dana svesni da smo zamenljivi, pogotovo na zapadu. Zato svi rade grčevito. Kod nas nema bolovanja, igramo i sa fizičkim povredama. To je jedan od onih trenutaka kada je prirodno da pomislim da je možda trebalo da odaberem neki drugi put i ostvarim se kao umetnik na neki drugi način. Ipak, koliko god nekad bilo teško, doživimo momente kada potpuno možemo da se prepustimo igri bez ijedne druge misli i predamo se publici, a to je samo po sebi predivan osećaj i dovoljna nagrada. Ta čarolija na sceni, taj paralelni svet u kome živite i trudite se da ga dočarate drugima, to je nešto neopisivo.
S: Kada se pojavilo interesovanje za druge oblasti, budući da ste počeli da se bavite i modom?
- S obzirom na to da se baletom bavim već viđe od 20 godina, naravno da se u meni javilo interesovanje i za druge stvari. Moda se pojavila kao jedan hobi koji je takođe vezan za umetnost, što je meni jako blisko, ali je moja modna karijera tek na početnom nivou. Imam vrlo jasne prioritete, a to je naravno balet. Mnogo sam angažovana, ali kad god imam slobodnog vremena, uvek se rado posvetim i modelingu.
S: Da li uspevate da uskladite privatni život sa poslovnim i kako postižete da se posvetite društvenom?
- Kad imam vremena, jako mi prija da se vidim sa društvom, volim da izlazim, ali to nije često. Olakšavajuća okolnost je to što je većina mojih prijatelja takođe iz sveta baleta, pa razumeju nedostatak vremena za druženje. U toku sezone imam šest slobodnih nedelja, koje najradije koristim da dođem u Beograd i posetim porodicu. Ostatak vremena volim da iskoristim na putovanja, pa svake godine obiđem po nekoliko svetskih destinacija. Putovanja me najviše opuštaju, a najradije se odlučujem za egzotične destinacije.
S: Da li postoji neki ritual koji obavljate pred nastup, šta je to što vas opušta i daje koncentraciju?
- Imam razne rituale, ali to zavisi od nastupa. Kada su fizički naporni nastupi, neophodno mi je da odspavam sat vremena pred nastup. To je i meditacija i spavanje u jednom. Nekada vizualizujem ceo nastup. Vizualizacija me u potpunosti opusti i kada se probudim, spremna sam za nastup.
S: Vodite li računa o ishrani? Koliko odricanja u tom smislu zahteva vaša profesija?
- Prvo i najbitnije jeste da jako mnogo radim, jer bez rada i trošenja mislim da nikakvo gladovanje ne bi imalo efekat idealno vitke figure. Ipak, ishranu moramo prilagoditi tako da imamo dovoljno snage za nastup. U ovom poslu sve je podređeno očuvanju telesne vitalnosti pa se zdrava ishrana samim tim podrazumeva. Osim toga, tu je i joga, jer telo treba dobro propremiti za napore, ali ga i odmoriti, u čemu mi pomažu masaže u spa centru.
S: Koje su vaše najistaknutije uloge do sada?
- Imala sam tu sreću da od samog početka dobijam solo uloge. Prva uloga u mojoj karijeri bila je u baletu Krcko Oraščić u Dortmundu. U Diseldorfu sam takođe imala dosta solo uloga, a sada u Augzburgu, gde sam izuzetno zadovoljna izborom repertoara koji seže od neoklasičnog do sasvim modernog baleta, izdvojila bih ulogu u baletu Sedmo plavo Kristijana Špuka, direktora Baleta ciriške opere, koji me je sam izabrao. Izuzetno iskustvo su i baleti Vilijema Forsajta kao i rad sa Icikom Galilijem. Ove sezone mogu se pohvaliti dvema glavnim ženskim ulogama u baletu Portret Dorijana Greja. Jedna je uloga Sibil Vejn, mlade devojke koja se zaljubljuje u Dorijana, a druga je uloga grofice koja ga zavodi - to su zapravo dva potpuno različita zenska lika. Volim da glumim, i to je po mom mišljenju vrhunac moje umetnosti - kada na sceni prestajem da budem ja, potpuno se predajem ulozi.
S: Šta je vaš sledeći cilj i kakvi su vam planovi za budućnost?
- Počela sam da pravim koreografije za Balet Augzburga, koje su se pokazale kao jako uspešne, a najlepše od svega je to što sam ja shvatila kako je to kada si sa druge strane: kada moraš da biraš igrače, da ih naučiš,motivišeš, da im objasniš tačno šta želiš od njih. Nije nimalo lako, ali to je svakako jedan novi izazov za budućnost. Sada kada sam se oprobala u koreografiji, mislim da više ne mogu bez nje, ali smatram da za to imam dosta vremena. Bitno je da sam počela na vreme. Moj glavni cilj je da budem zdrava i da nastavim da se razvijam kao umetnik i kao čovek.
S: Sa Baletom Augzburga predstavićete se 9. aprila u Beogradu i 10. u Vršcu na Beogradskom festivalu igre. Šta očekujete od ovog nastupa?
- Izuzetna mi je čast da konačno zaigram za svoju publiku, za ljude koji me znaju i za svoju porodicu. Moja kompanija iz Nemačke takođe je jako ponosna što će nastupati u Srbiji. Igraćemo program Icika Galilija, koreografa iz Izraela, i biće jako zanimljivo. Njegovi baleti su puni humora i kubanskog ritma i sigurna sam da će publika uživati, a i ja ću uživati da to zadovoljstvo pružim mojim ljudima.
S: Šta mislite o domaćoj baletskoj sceni kada je uporedite sa evropskom?
- Igra u Beogradu se dobro razvija i ima jedan dobar nivo, ali definitivno se na Zapadu dešavaju sasvim nove stvari. Mislim da je Festival igre ogroman uspeh za Beograd.
S: Da li planirate da se vratite u Srbiju i prenesete svo znanje koje ste stekli u inostranstvu na naše mlađe generacije?
- To je nešto što je oduvek bio deo mog sna. A da li će se ostvariti i da li će ovde biti uslova da se vratim, to ostaje da vidimo. Želja je definitivno tu. Jako bih volela da podelim sve što sam naučila, ali još je rano, još moram da učim.
S: Koji savet biste dali mladim devojkama koje žele da krenu vašim stopama i ostvare se kao baletski igrači?
- Najbitnije je da su spremne da rade, da su vredne, uporne i da ne dozvole da im bilo šta stane na put. Hrabrost je takođe bitna, kao i talenat, ali potrebno je i malo sreće.
Razgovarala: Tijana Radovanović
