Tihomir Stanić: Nostalgičan sam prema budućnosti

0
Iako se na zamišljenom putu da postane istaknuti producent suočio sa porodičnom tragedijom i egzistencijalnim poteškoćama, glumac Tihomir Stanić nedvosmisleno poručuje kako ne želi da odustane od onog u šta veruje
Tihomir Stanić, foto: Luka Šarac, privatna arhiva
Tihomir Stanić, foto: Luka Šarac, privatna arhiva

Ostvarenje Falsifikator u kojem se priznati dramski umetnik Tihomir Stanić (53) oprobao kao producent, zatvorilo je prošlogodišnji Fest, dok će ovogodišnji prestonički događaj posvećen sedmoj umetnosti biti zvanično otvoren još jednim njegovim delom, filmom Top je bio vreo. Ovaj film u Tihomirovom životu ima posebnu vrednost, kako zbog činjenice da u njemu zapravo glumi svog oca, tako i zbog toga što produkciju zajedno s njim potpisuje njegov rođeni brat Bogdan, koji je uoči premijere Falsifikatora iznenada preminuo od kancera. Skoro godinu dana kasnije, poznati glumac ponovo se nalazi pod okolnostima koje ga neminovno teraju da evocira uspomene na svog brata, s obzirom na to da je Bogdan producent i ostvarenja Top je bio vreo, filma koji je snimljen još pre tri godine.

- Ovaj film bavi se temom rata u Sarajevu. Neopravdano je dobio epitet četnički, pa su neki glumci bili pod pritiscima da su deo jednog nacionalistički obojenog ostvarenja. Nailazio sam na brojne otpore i poteškoće, ali sam zaokružio priču. Ovo je prvi put da će Fest biti otvoren prikazivanjem domaćeg filma - započinje glumac dodajući da je pored gubitka brata smogao snage da dovrši njihove zajedničke poduhvate..

- Njegova smrt naterala me je da se preispitam vredi li išta nastaviti, ali verujem da bi on insistirao na mojoj istrajnosti, pa ću takav i biti - ističe Tihomir komentarišući kako doživljava nagrade uručene filmu Falsifikator, kao i to na koji način će nastojati da održi sećanje na brata.

- Nagrade ti pomognu u tom smislu da javnost tada skrene pažnju na nešto što si napravio. Plašim se da se mnogo osvrćem i uživam u onome što je već urađeno. Mnogo veće zadovoljstvo predstavlja mi ono što treba da se dogodi. Nameravam da u Republici Srpskoj napravim festival balkanskog koprodukcionog filma. Nagrada za doprinos razvoju kinematografije zvaće se po mom pokojnom bratu Bogdanu Staniću koji je nekako sagoreo u svojim željama, ali je uvek imao hrabrosti da uradi ono što ja nisam - iskren glumac dok otkriva još jednu svoju osobinu.

- Nostalgičan sam prema budućnosti, a ne prema prošlosti. Nisam nostalgičan prema tome kakav je kraj u kome sam odrastao i ljudi koji tamo žive. Nostalgičan sam prema onome šta sve tamo može da se uradi i kakvi bi ljudi mogli da budu, prema onom što mi nedostaje, a moglo bi da se napravi - metaforički opisuje Stanić koji je u minulom periodu boravio u Crnoj Gori spremajući jednu predstavu.

- To je bio jedan ambiciozan poduhvat i tu sam na neki način proverio svoju spremnost da se bavim ovim poslom jer sam mesec i po dana boravio u drugoj državi - tvrdi glumac, čija je mlađa ćerka krenula njegovim stopama.

- Malopre sam ispratio ćerku Sofiju Nađu (10) u školu. Ona je u školskoj predstavi, povodom proslave Svetog Save, tumačila glavnu žensku ulogu. Rekao sam joj da mi je velika čast što mogu da pratim glavnu glumicu do škole - kroz osmeh komentariše glumac čija je starija ćerka Milena (21) student treće godine Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Ubeđen da su deca ogledalo naše stvarnosti, Tihomir je pre nekoliko godina uspešno savladao probleme koje je imao s alkoholom i kockom, a novina je i to što za vreme razgovora s nama nije zapalio cigaretu.

- Ne pušim... Nekoliko puta pokušavao sam da ostavim cigarete. Nadam se da neću zapaliti barem godinu dana. Od kada ne pijem alkohol, ispred mene su najčešće kafa ili voda - iskren je umetnik koji izabrao da otvoreno govori o svojim egzistencijalnim problemima.

- Svi ljudi imaju probleme. Da nemam materijalne probleme, imao bih verovatno neke druge. Sve je pitanje izbora i vere. Ja verujem da ću uspeti, počev od banalnih stvari kao što je obezbeđivanje sredstava za rad do nečeg daljeg. Verujem da je i u najsurovijim vremenima moguće napraviti nešto u što veruješ. Sve je pitanje odluke. Ne mogu da se pomirim s apatijom, ni društvenom ni ličnom. To nije prirodno stanje, ni čoveka, a ni nacije - zaključuje on.

Piše: Stefan Tošović

makonda-tracker