Dok se vraćala sa Evropskog prvenstva za odbojkašice održanog u Nemačkoj i Švajcarskoj, a na kojem je Srbija zauzela četvrto mesto, najbolji korektor svetske ženske odbojke, Jovana Brakočević (25), karakteristično za profesionalnog sportistu, premotavala je film koji se dogodio na takmičenju pitajući se šta je to trebalo da uradi drugačije i da li je sreća mogla da bude bolji saveznik našeg tima. Dok su joj se takve misli vrzmale po glavi, dogodilo se da je njen dugogodišnji dečko, bivši igrač bičvoleja i skvoša Marčelo Kanzijano (38), zaprosi.
- Verenički prsten dobila sam na aerodromu u Minhenu, na pauzi između dva leta. Moj dečko došao je da gleda poslednje dve utakmice Srbije i sve se namestilo tako da je u Beograd putovao zajedno sa mnom. Sedeli smo jedno pored drugog u avionu. Dok smo u Nemačkoj čekali na naš let, njemu se taj trenutak učinio kao najpogodniji da me zaprosi - opisuje Jovana. Inače, ona je Marčela koji trenutno radi kao
eksport- menadžer za ručno rađen mozaik, upoznala dok je trenirala na Apeninima, a njihova veza traje gotovo pet godina. Kako su naše odbojkašice bile snuždene zbog toga što se u Srbiju vraćaju bez medalje, ova novost u Jovaninom životu sve ih je razgalila.
- Da moje drugarice iz reprezentacije nisu tako burno odreagovale kada sam im pokazala prsten, verovatno niko od novinara ne bi ni znao kako sam se verila. Htela sam to da podelim s njima, pogotovo zbog toga što smo bile tužne zbog poraza u borbi za treće mesto. Nisam očekivala da će vrištati od sreće, što su svi prisutni novinari čuli. Između ostalog, moj cilj bio je da ih oraspoložim vešću o svojoj veridbi. To sam i postigla - smejući se govori brineta visoka 196 centimetara, inače četiri centimetra viša od svog verenika.
Nakon što je stigla u domovinu, Jovana i Marčelo odlučili su da veridbu proslave u intimnoj porodičnoj atmosferi.
- Vreme smo proveli s najbližim prijateljima, a posetili smo i moju porodicu kako bismo im saopštili radosnu vest. S obzirom na to da sam ja trenutno veoma iscrpljena, to je bila simbolična proslava naše veridbe. Pred nama je ceo život, slavićemo razne stvari, pa polako... - govori ona i otkriva da li je bila uključena u izbor prstena.
- Marčelo mi je rekao da je nekoliko nedelja razmišljao o prstenu. Izbor mu se sveo na dve solucije. Prva je bila jedna standardna varijanta, kakvu bi izabralo 95 odsto muškaraca, a druga nešto sasvim drugačije, zapravo nešto što oslikava mene i njega. Mislim da nije mogao da izabere nešto savršenije - tvrdi Jovana i objašnjava šta čin veridbe menja u njenom odnosu sa izabranikom.
- Dosta dugo smo pričali o našoj budućnosti, veridbi, svadbi, porodici... Ja sam, da kažem, staromodna, pa mi deca i brak idu jedno s drugim. Poštujem porodicu kao instituciju. Veridba naš odnos ne menja značajno, sve nam je isto, ali to je početak nekog našeg puta i omogućava nam da budemo spremni na ono što nam sleduje.
Bitno je ono što je u mom srcu, papir tu ne igra bitnu ulogu, ali ipak je deo neke zvanične rutine koju poštujem - iskrena je korektorka srpskog tima, za koju bi rađanje dece značilo i prekid karijere, pa će zasnivanje porodice biti korak koji još ne planira.
- Deca su neretko tema naših razgovora i oboje bismo voleli da se ostvarimo kao roditelji. Ali, s obzirom na to u kom smeru ide moja karijera, još nije pravi trenutak za tako nešto. Kada je reč o naslednicima, imamo prostora da sačekamo još koju godinu - smatra odbojkašica koja se nakon dva dana provedena u prestonici uputila u Tursku, gde igra za tamošnji klub Vakifbank, dok veruje u to kako udaljenost između nje i verenika koji živi u Italiji ne može da ugrozi njihov odnos.
- Mislim da je u svakoj vezi presudno razumevanje jer bez toga nijedan odnos ne može da opstane. On najviše vremena provodi kod mene u Turskoj, ali zbog posla mnogo putuje, pa ima tu prednost da radi i ide gde hoće, dok sam ja vezana za jednu zemlju - ističe Jovana.
Piše: Stefan Tošović
