Kada je reč o muzici, za dugogodišnjeg kompozitora i muzičkog producenta Marka Kona donedavno je sve bilo zamislivo, osim vrtoglavog uspeha u pevačkim vodama. To mu se neočekivano dogodilo na poslednjoj Beoviziji, gde je trijumfovao sa pesmom Cipela, zahvaljujući visokim ocenama žirija. Ovu simpatičnu numeru Marko izvodi sa harmonikašem Milanom Nikolićem, balerinom Katarinom Gromilić, baritonom Ljubom Dinčićem i tenorima Igorom Kneževićem i Jovanom Šanjulovićem. Kon je inače Beograđanin, rođen 20. aprila 1972. Sa svojim kolegom Aleksandrom Milanovićem, u javnosti poznatom pod nadimkom Kobac, Marko drži muzički studio, kroz koji su prošle mnoge estradne zvezde. U dugogodišnjoj je ljubavnoj vezi s glumicom Ivanom Knežević, koja je učestvovali i na muzičkim festivalima pevajući Konove numere.
Kada ste postali svesni svoje pobede na Beoviziji?
- Prva reakcija bila je šok, iako sam se potajno nadao pobedi. Dobio sam i neočekivanu podršku kolega koji su mi iskreno čestitali i zajedno sa mnom slavili do jutarnjih sati. U tom društvu bili su, između ostalih, i najveći favoriti na ovogodišnjem festivalu: Ana Nikolić, momci iz OT benda, Milica Majstorović i Danijel Pavlović i, naravno, moj prijatelj Ognjen Amidžić …Njihovo odobravanje moje pobede rečenicom: Znamo da se ne baviš nameštaljkama, ne spletkariš i ne muljaš, u potpunosti me je naduvalo i dalo mi novu snagu.
Koliko ćete menjati Cipelu do četrnaestog maja, odnosno druge polufinalne večeri Evrovizije?
- Zadovoljan sam kako ona zvuči, kao i sve ostale koje sam radio u dosadašnjoj karijeri i neću nikome dozvoliti da ospori njen muzički kvalitet. Kada je reč o vrsti muzike koju izvodimo, tu zaista nisam izmislio toplu vodu jer je reč o zvuku koji se sa naših prostora eksploatiše godinama i to bespoštedno, budući da je Balkan beat vrlo omiljen u čitavoj Evropi. Zašto bismo se mi onda stideli harmonike? Najbolji svetski basista, violinista i gitarista sigurno nisu Srbi, ali najbolji harmonikaš ne može biti iz neke druge zemlje. Ako je to najbolje što imamo, zašto da se onda u tom svetlu ne pokažemo Evropi?
Neke evropske kladionice trenutno vas svrstavaju na šestu poziciju u finalu Evrosonga.
- Na jednom od novoosnovanih hate klubova, kojih od Beovizije imam mnogo, napisano je da sam dvanaesti, a ako sam skočio na šestu poziciju, znači da su se mrzioci malo umorili.
Kako trpite negativne kritike?
- Pošto nisam očekivao pobedu, nisam se spremao ni za fun ili hate klubove. Ali, jutro nakon pobede, tačnije posle celonoćnog slavlja, otišao sam na YouTube da vidim svoj nastup. Počeo sam da čitam komentare i video da ima i jednih i drugih. Iznervirao sam se zbog ovih negativnih koji su me mnogo pogodili i odlučio da takve stvari više ne čitam na Internetu. Poneko me obavesti koliko iz dana u dana imam fanova, a koliko hejtera, ali to znači da sam uradio nešto dobro. Ako te neko ne mrzi, znači da ne postojiš.
Poseban šmek Cipeli daje Milan Nikolić, koji u pesmi svira harmoniku, a diplomirao je na Muzičkoj akademiji u Parizu. Hoćete li vas dvojica značajnije menjati scenski nastup?
- Ljudi koji na bini izvode Cipelu, ostaće isti jer to su moji prijatelji koje sam zvao da nam bude lepo. Osim Milana, tu je i Ljuba Dinčić - solista hora Pozorišta na Terazijama, Joca Šanjulović, solista hora Vojske Srbije, i Igor Knežević, brat moje devojke Ivane, koji je više od deset godina pevao u horu Braća Baruh. Joca i Igor prvi put su igrali na sceni, dok Ljuba to već ima u opisu radnog mesta. Katarina Gromilić je balerina u Pozorištu na Terazijama, što znači da i peva, jer je to uslov za prijem u taj teatar. Koreografiju je radio njen suprug Milan Gromilić, prvak baleta u Pozorištu na Terazijama.
Kako na pobedu gleda vaša devojka Ivana Knežević?
- Ivana mi je u celoj ovoj priči bila velika podrška i mnogo toga je uz mene pretrpela dok sam se spremao za Beoviziju. U tim danima bio sam nervozan, besan, usporen i hvala joj što je sve to izdržala.
