Životna priča – Merilin Monro: Heroina uklete lepote

0
Mada je misterija kako je devojka iz komšiluka Norma Džin postala slavna Merilin Monro, prerana smrt fatalne plavuše dvostruko je veća tajna, ponajviše zbog njene afere sa predsednikom Amerike Džonom Kenedijem.
Merilin Monro, Foto: Profimedia, Guliver
Merilin Monro, Foto: Profimedia, Guliver

Uvek obučena u uske i pripijene haljine koje su izazovno naglašavale njene obline, sa ženstvenim uvojcima, maznim glasom i podignutom levom obrvom, Merilin Monro je postala seks simbol pedesetih godina prošloga veka, mit koji do danas nije uspela da sruši nijedna glumica. Iako ju je još sredinom 1999. godine magazin Pleyboy proglasio seks zvezdom 20. veka, nedavno je, nakon pola veka od njene smrti, proglašena i za najseksipilniju glumicu svih vremena. Ove godine Hju Hefner odlučio je da na naslovnicu svog Pleyboya stavi do sada neobjavljenu fotografiju Merilin. Proteklog leta počast joj je odala i prestonica filma, Kan, na tradicionalnom i najvećem evropskom festivalu koji je protekao baš u njenom znaku.

Rođena je kao Norma Džin Mortenson 1. juna 1926. godine u sirotištu okružne bolnice u Los Anđelesu. Svoje detinjstvo i tinejdžerske dane provela je uglavnom po sirotištima jer ju je otac ostavio, a majka relativno brzo posle porođaja poslata u bolnicu za mentalno obolele.

Od svoje šesnaeste godine Merilin je koristila majčino prezime Bejker jer je saznala da joj se otac nije prezivao Mortenson. Dve nedelje posle proslave šesnaestog rođendana, buduća zvezda odlučila je da se uda za Džejmsa Doertija, radnika u fabrici aviona. U knjigama Tajna sreća Merilin Monro i Normi Džin s ljubavlju, Džejms je tvrdio kako su se voleli, ali da su nju poneli snovi o slavi. U članku napisanom 1953. godine pod naslovom Merilin Monro bila je moja žena za Fotoplej, napisao je kako je on nju ostavio.



Dok joj je muž tokom Drugog svetskog rata služio u transportnoj mornarici, buduća zvezda je sa svojom svekrvom počela da radi u fabrici Radioplane Company, čiji je vlasnik bio holivudski glumac Redžinald Deni. Kada je vojni fotograf Dejvid Konover obilazio lokalne fabrike fotografišući za članak posvećen ženama koje doprinose ratnim naporima u časopisu YANK, Normu je okarakterisao kao potencijalni model, da bi ona ubrzo potpisala ugovor u agenciji za modele The Blue Book. Nakon toga skratila je kosu i ofarbala je u zlatnoplavu nijansu. Na nagovor fotografa, odlučila je da ode u Holivud kako bi pokušala da radi kao glumica, ali je pre odlaska potpisala papire za razvod. Njen početak okarakterisale su skromne sporedne uloge i nije brzo napredovala. U proleće 1945. postala je poznata kao san svih fotoreportera i te godine pojavila se trideset tri puta na naslovnim stranama velikih magazina. Sledeće godine slučajno ju je primetio Ben Luon, lovac na talente. Dogovorio joj je audiciju u filmskoj kući 20th Century Fox, nakon čega je dobila standardni šestomesečni ugovor uz početnu platu od 125 dolara sedmično. Luon joj je predložio da uzme umetničko ime Merilin, po Merilin Miler, budući da Norma Džin nije zvučalo komercijalno. Tako je dvadesetjednogodišnja Norma Džin Bejker postala Merilin Monro. Posle nekoliko nezapaženih uloga i otkaza koje je dobijala na sve strane, Monro je upoznala jednog od najboljih holivudskih agenata, Džonija Hajda, koji joj je sredio novi ugovor sa Foksom nakon što ju je MGM odbio. Potpredsednik Foksa, Deril F. Zenik, nije bio siguran u njen potencijal, ali je popustio zbog Hajdove upornosti.


Ipak, ni tada nije bila srećna, a ostala je upamćena njena rečenica: U Holivudu ti plaćaju hiljadu dolara za poljubac i 50 centi za tvoju dušu. Prva značajnija uloga bila joj je u filmu Džungla na asfaltu u režiji Džona Hjustona, koji je bio veoma zadovoljan njenom glumom.

Uloga Anđele Pinvej donela je Merilin Monro željeni dugogodišnji ugovor sa kompanijom 20th Century Fox, posle čega je nastupila kao mis Kasvel u filmu Sve o Evi, za koji neki kažu da je slika njenog života. I tada se radilo o filmskoj zvezdi i zgodnoj plavuša, ali samo to i ništa više. Iako su joj uloge bile male, publika i kritičari primetili su kako joj je Hajd platio manje plastične operacije za nos, bradu, kao i stomatološku intervenciju. Od tada, karijera je počela da joj cveta, a status plave seks bombe potvrdio se posle filma Muškarci više vole plavuše. Nizala je hit za hitom: Kako se udati za milionera, Sedam godina vernosti, Autobuska stanica i Neki to vole vruće koji je pokazao da je Merilin Monro i odlična komičarka. Želeći da poboljša svoju glumu, pohađala je i poznati Actors Studio u Njujorku, ali su je i dalje samo malobrojni doživljavali kao ozbiljnu glumicu.

U to vreme počele su da kruže fotografije nage Merlin koje je snimio fotograf Tom Keli još dok je tražila posao. Slike je kupio Hju Hefner, a u decembru 1953. pojavila se u prvom izdanju Pleyboya. Zbog skandala u studiju, glumica je javno potvrdila da je na slikama zaista ona. Na novinarsko pitanje šta nosi u krevetu, odgovorila je: Chanel No. 5, a kad su je zapitali šta je imala na sebi tokom snimanja, odvratila je: Radio. U svojoj dvadeset šestoj godini Merilin je bila jedna od najpoznatijih žena u Holivudu, ali i na svetu. Tada je i drugi put stala na ludi kamen i zaklela se na vernost čuvenom igraču bejzbola Džou di Mađu. Kasnije je u knjizi Moja priča napisala kako nije želela da ga upozna jer se plašila da se on uklapa u stereotip američkog sportiste. Tokom medenog meseca otputovali su Japan, a nju su zamolili da poseti Koreju. Za četiri dana održala je deset nastupa na vrlo niskim temperaturama za sto hiljada vojnika koji su tamo služili. Biografi su naglasili da Di Mađo, koji je tokom njenih nastupa po Koreji ostao u Japanu, nije bio srećan zbog odluke svoje žene jer je hteo da to bude intimni put.


Četrnaestog septembra 1954. godine Merilin je snimila sada već kultnu scenu u kojoj joj vetar diže haljinu, za film Sedam godina vernosti u njujorškom pozorištu Trans Luks. Bil Kobrin, tadašnji Foksov dopisnik sa Istočne obale, rekao je kako je Bili Vajlder hteo da to postane medijski cirkus: Svaki put kad bi se haljina digla, publika bi se uzbudila, a Di Mađo bi poludeo. Par se posle toga posvađao u predvorju hotela, a ona je zatražila razvod zbog psihičkog nasilja 274 dana nakon venčanja.



Treći put se udala 29. juna 1956. godine za dramaturga Artura Milera, kojeg je upoznala pet godina ranije u Vajt Plejnsu, u Njujorku. Sklapanje braka krilo se od medija, a iako je vaspitana u hrišćanskom duhu, prihvatila je judaizam pre ceremonije venčanja. Nakon što je završila snimanje filma Princ i plesačica sa Lorensom Olivijeom, par se vratio iz Engleske u SAD i otkrio da je Merilin trudna. Međutim, kako je bolovala od endometrioze, a trudnoća se pokazala kao vanmaterična, ubrzo je izgubila bebu. Milerov scenario za Neprilagođene, priča o očajnom razvodu, trebalo je da bude njegov dar voljenoj za Dan zaljubljenih, ali u vreme kad je snimanje počelo, 1960. godine, njihov brak bio je nepopravljiv. Razveli su se naredne godine 24. januara u Meksiku, a Miler se već 17. februara 1962. oženio sa Inge Morat, jednom od modela sa snimanja Neprilagođenih. Taj film je ujedno bila i poslednja dovršena saradnja Merilin i Klarka Gejbla. Iscrpljujuće snimanje Neprilagođenih odvijalo se u vreloj pustinji u Nevadi, a Merilin, Gejbl i Klift Montgomeri ostvarili su uloge koje su savremeni kritičari pozitivno ocenili.

Kasnije su tabloidi optuživali Merilin zbog smrti Klarka Gejbla koji je tokom snimanja preminuo od srčanog udara, tvrdeći kako ga je gnjavila na setu. Gejbl je, međutim, insistirao da sam izvodi kaskaderske scene, a bio je i strastveni pušač. Nakon Klarkove smrti, glumica je prisustvovala krštenju njegovog sina koga Gejbl nije dočekao da vidi. Posle snimanja, ona se vratila u Holivud kako bi nastavila rad na komediji Džordža Kjukora, Something’s Got to Give. Film koji nikad nije bio završen postao je legendaran zbog problema na setu, a pokazao se kao skup debakl za Foks. Budući da je bio finansijski opterećen produkcijom ostvarenja Kleopatra sa Elizabet Tejlor u glavnoj ulozi, Foks je otpustio Merilin Monro i zamenio je sa Li Remik. Međutim, Din Martin koji je u svom ugovoru imao klauzulu da bira glumce s kojima će sarađivati, nije hteo nikog do Merilin i studio ju je vratio.

Već tada nazirao se početak njenog kraja. Doživela je dva spontana pobačaja i jednu ginekološku operaciju, počela je da pije, a imala je i kratku aferu sa francuskim pevačem Ivom Montanom. Od svih njenih veza najviše je odjeknula ona sa predsednikom Džonom F. Kenedijem. Šta se zaista između njih dvoje dogodilo, ostaće večna tajna. Razvod od Artura neposredno pred premijeru Neprilagođenih, veliki problemi sa drogama, gubljenje uloga u filmovima i često bolničko lečenje od opijata uticali su da na to da njen život počne postepeno da se raspada. U maju 1962. ostvarila je poslednji poznat javni nastup, pevajući Srećan rođendan, predsedniče na televizijskoj rođendanskoj proslavi predsednika Džona Kenedija. Zbog zavisnosti od tableta njeno zdravlje bivalo je sve lošije.

Iste godine počela je ponovo da se viđa sa drugim mužem Džoom di Mađom, a u februaru 1961. njen lekar poslao ju je na psihijatrijsku kliniku Pejn Vitni gdje je, prema kazivanju Donalda Spota, smeštena na odeljenje za najteže slučajeve. Nakon dvonedeljne terapije, odlučila je da napusti kliniku, ali nije mogla sama da se odjavi, pa je pozvala bivšeg supruga Di Mađa koji ju je izveo. Posle mu se pridružila na Floridi, a njihova priča o tome kako su samo dobri prijatelji nije zaustavila glasine da su se ponovno venčali. Iako to tada nije bilo tačno, Merilin je pristala da se ponovo uda za njega. Venčanje je bilo zakazano za osmi avgust 1962. godine, ali do njega nije došlo jer su je petog avgusta pronašli mrtvu u njenom stanu. Posle opsežne istrage, policija je utvrdila da je glumica izvršila samoubistvo uzimanjem prekomerne doze pilula za spavanje. U vezi s tim pojavile su se brojne teorije zavere koje su samoubistvo dovodile u pitanje i implicirale da su u glumičinu smrt umešani Robert i Džon Kenedi, s kojima je imala ljubavne afere. Govorilo se kako je i CIA odgovorna za njenu smrt jer je, navodno, prelepa glumica postala preopasna za predsednikov imidž. Ožalošćeni Di Mađo organizovao je sahranu i nije pozvao nikoga iz Holivuda, već samo najbliže prijatelje i rođake, što je objasnio rečima kako su oni samo povređivali Merilin. Dvadeset godina je u njenu grobnicu slao tuce crvenih ruža tri puta sedmično, a za razliku od njena druga dva muža, o pokojnoj supruzi nije govorio u javnosti i nikada se više nije ženio.


Osim mita o ženi koja je zračila, iza Merilin je ostala jedna od najlepših balada Eltona Džona Good Bye, Norma Jean. Poslednji veliki intervju dala je za magazin Life, u kojem je otkrila da je bila ogorčena kad su je u Holivudu etiketirali kao glupu plavušu i kako je volela svoju publiku. Snimila je i fotosešn za Vogue, a neposredno pred smrt počela je da radi i na svom novom filmskom projektu sa Džinom Kelijem i Frenkom Sinatrom, kao i na svojoj ulozi u biografskom filmu o Džin Harlou. Druga ostvarenja u kojima je trebalo da učestvuje bila su: What a Way to Go! gde ju je zamenila Širli Meklejn, potom komedija sa Dinom Martinom u glavnoj ulozi Poljubi me, budalo, ali je Kim Novak preuzela njenu ulogu, a u planu je bio i mjuzikl Drvo raste u Bruklinu.

Slavna Merilin Monro sahranjena je 8. avgusta 1962. godine na groblju Vestvud Vilidž u Los Anđelesu. Li Strazberg održao je govor na sprovodu rekavši da ona ostaje jedna od legendarnih ličnosti 20. veka i prototip holivudske filmske zvezde, što se pola veka kasnije pokazalo kao tačno.

Moni Marković

 

makonda-tracker