Imala je 23 godine kad je otac insistirao na LOBOTOMIJI: Potresna priča o sestri Džona Kenedija ledi krv u žilama

Rozmari Kenedi predstavlja mračnu tajnu poznate porodice. Otac je nikad nije posetio u bolnici.

Rozmari Kenedi bila je treće od devetoro dece Džozefa Kenedija i Rouz Ficdžerd Kenedi.

 

Njeno rođenje je bilo navodno veoma teško, na kraju je došlo do nedostatka kiseonika u njenom mozgu što je rezultiralo kašnjenjem u govoru i intelektualnim invadilidetom.

 

Sa 15 godina je tajna poslata u izolovanu školu gde je podučavana odvojeno od ostale dece. 

 

Međutim, sa njenim ponašanjem je bilo sve teže izaći na kraj, a ponekad je bila i nasilna.

Budući da je porodica Kenedi bila pod budnim okom javnosti, a da je stigma povezana sa mentalnim invaliditetom mogla da uništi porodicu i političke ambicije Roberta i Džona Kenedija, njihov otac je insistirao da se Rozmari uradi lobotomija.

Lobotomija je hirurška procedura koja uključuje uklanjanje ili oštećenje delova prednjeg režnja mozga. Lobotomije su prvobitno razvijene početkom 20. veka kao tretman za različite mentalne bolesti, posebno stanja kao što su šizofrenija i teška anksioznost.

Mnogi pacijenti su pretrpeli značajna kognitivna i emocionalna oštećenja kao rezultat procedure. Lobotomije se danas široko smatraju kontroverznim reliktom mračnijeg perioda u istoriji psihijatrijske medicine, a njihova upotreba je uglavnom napuštena u korist sigurnijih i više zasnovanih na dokazima pristupa zaštiti mentalnog zdravlja.

 

Lobotomija Rozmari Kenedi izvršena je kada je ona imala 23 godine, a pre nego što je usavršen postupak operacije preko očne šupljine, pa je izvedena sa klasičnim otvaranjem lobanje, pri blagoj anesteziji. Rozmari je bila svesna tokom zahvata!

Nakon operacije, mentalni kapaciteti Rozmari su se sveli na nivo dvogodišnjeg deteta, nije više mogla ni da hoda ni da govori, a bili su potrebni meseci terapije kako bi stekla sposobnost da se samostalno kreće.

 

Bila je skrivena od očiju javnosti i smeštena u institucije, prvo u severnom delu Njujorka, a kasnije u školi za izuzetnu decu Saint Coletta u Viskonsinu.

 

Porodica ju je retko posećivala (otac nijednom), a tek decenijama kasnije njena braća i sestre su saznali u potpunosti šta joj se dogodilo.

Potpuno ironično, Rozmari je nadživela većinu svojih braće i sestara i preminula u 86. godini u duševnoj bolnici.

Otac koji je i doneo odluku o lobotomiji je donirao milione organizacijama za osobe sa smetnjama u razvoju, a Rozmarina sestra Junis Kenedi Šrajver osnovala je Specijalnu olimpijadu 1968. godine i postala vodeći zagovornik prava osoba sa invaliditetom.

 

Rozmarin brat Džon Kenedi takođe je kad je postao 35. američki predsednik potpisao amandman koji će postati preteča Zakona o Amerikancima sa invaliditetom.

 

BONUS VIDEO

 

Amerikanka u beogradskom prevozu