Ništa nije moglo da ga spreči da dođe do svog cilja
Luj Viton je bio francuski preduzetnik i dizajner čije je ime postalo ikona u svetu mode. Kada je Napoleon preuzeo titulu cara Francuza 1852. godine, njegova žena je angažovala Luja kao svog ličnog proizvođača kutija i pakera.
Ovo je omogućilo Vitonu da uđe u klasu elitne i kraljevske klijentele koja će tražiti njegove usluge tokom celog njegovog života i dalje, pošto će brend Luj Viton prerasti u svetski poznat brend luksuzne kože i stila života kakav je danas.
On je rođen 4. avgusta 1821. u Anšaju, malom zaseoku u planinskom, šumovitom regionu Jura u istočnoj Francuskoj. Potiču iz davno uspostavljene porodice radničke klase, Vitonovi preci su bili stolari, stolari, farmeri i mlinčari. Njegov otac, Ksavijer, bio je farmer, a njegova majka, Korone Gailard, se bavila mlinarstvom.
NE PROPUSTITE
Vitonova majka je preminula kada je on imao samo 10 godina, a njegov otac se ubrzo ponovo oženio. Kako legenda kaže, njegova maćeha bila je oštra i zla kao i svaki pepeljugin negativac iz bajke. Tvrdoglavo i svojeglavo dete, protivno maćehi i kome je dosadio provincijski život u Ančaju, Viton je rešio da pobegne u užurbanu prestonicu Pariza.
Prvog dana podnošljivog vremena u proleće 1835. godine, u dobi od 13 godina, Viton je otišao sam od kuće i peške krenuo za Pariz. Putovao je više od dve godine, uzimajući povremene poslove da bi se prehranio usput i ostajao gde god je mogao da nađe utočište, dok je pešačio put dug 292 milje od svog rodnog Ančaja do Pariza.
Stigao je 1837. godine, sa 16 godina, u glavni grad u jeku industrijske revolucije koja je proizvela niz kontradiktornosti: veličanstvenost koja izaziva strahopoštovanje i užasno siromaštvo, brz rast i razorne epidemije.
Kao tinejdžer Viton je primljen da kao šegrt radi u radionici uspešnog proizvođača kutija i pakera po imenu Monsijer Marečal. Samo nekoliko godina mu je trebalo da stekne reputaciju među pariskom modnom klasom kao jednog od vodećih gradskih praktičara svog novog zanata.
Žena Napoleona III unajmila je Vitona kao svog ličnog proizvođača kutija i pakera i zadužila ga da "najlepšu odeću spakuje na izuzetan način". Ona je Vitonu obezbedila prolaz do klase elitne i kraljevske klijentele koja će tražiti njegove usluge tokom njegovog života.
Za Vitona, 1854. je bila godina puna promena i transformacije. Te godine je Viton upoznao 17-godišnju lepoticu po imenu Klemence-Emili Pariauk.
Vuitton i Pariauk su se venčali tog proleća, 22. aprila 1854. Nekoliko meseci nakon njegovog venčanja, Viton je napustio radnju gospodina Marešala i otvorio sopstvenu radionicu za pravljenje kutija i pakovanje u Parizu.
Godine 1858, četiri godine nakon otvaranja sopstvene radnje, Viton je debitovao sa potpuno novim kovčegom. Umesto od kože, napravljen je od sivog platna koje je bilo lakše, izdržljivije i otpornije na vodu i mirise. Međutim, ključna prodajna tačka bila je ta da su za razliku od svih prethodnih kovčega, koji su bili u obliku kupole, Vitonovi kovčezi bili pravougaoni - što ih je činilo daleko pogodnijim za slanje novim transportnim sredstvima kao što su železnica i parobrod. Većina komentatora Vitonov kovčeg smatra ocem modernog prtljaga.
Koferi su pokazali trenutni komercijalni uspeh, a napredak u transportu i širenje putovanja doveli su do sve veće potražnje za Vitonovim koferima. Godine 1859, da bi ispunio zahteve postavljene za njegov prtljag, proširio se na veću radionicu u Asnijeru, selu izvan Pariza. Posao je cvetao, a Viton je primao lične narudžbine ne samo od francuske kraljevske porodice već i od Ismail-paše, egipatskog hediva.
1870. godine, međutim, Vuittonov posao je prekinut izbijanjem francusko-pruskog rata i opsadom Pariza koja je usledila, što je dovelo do krvavog građanskog rata koji je uništio Francusko carstvo. Kada je opsada konačno okončana 28. januara 1871. godine, Viton se vratio u Asnijer i zatekao selo u ruševinama, njegovo osoblje je nestalo, njegova oprema ukradena, a prodavnica uništena.
Pokazujući isti tvrdoglavi duh, koji je pokazao prešavši skoro 300 milja sam sa 13 godina, Viton se odmah posvetio obnavljanju svog poslovanja. Za nekoliko meseci napravio je novu radnju na novoj adresi. Uz novu adresu došao je i novi fokus na luksuz.
Smeštena u srcu novog Pariza, Rue Scribe je bila dom prestižnog Džokej kluba i imala je izrazito aristokratski osećaj od prethodne lokacije Vitona u Asnieresu. Godine 1872. Viton je predstavio novi dizajn prtljažnika sa bež platnom i crvenim prugama. Jednostavan, ali luksuzan, novi dizajn privukao je novu elitu Pariza i označio početak moderne inkarnacije marke Luj Viton kao luksuznog brenda.
Sledećih 20 godina, Viton je nastavio da radi u ulici 1 Rue Scribe, inovirajući visokokvalitetni, luksuzni prtljag, sve dok nije umro 27. februara 1892. u 70. godini. osnivač. Njegov sin Žoržom je preuzeo očev posao i kreirao je čuveni monogram kompanije LV. I buduće generacije Vitona, brend Luj Viton će prerasti u svetski poznat brend luksuzne kože i stila života kakav ostaje i danas.
Bonus video:
Znate li šta je Vuj Viton boja kose? Pogledajte u videu:
NE PROPUSTITE
