Vapila je za očevom pažnjom, a dobila traume za ceo život: Turbulentan odnos Sigmunda Frojda i njegove ćerke Ane

Sigmund Frojd je svoju ćerku psihoanalizirao, a nekad i namerno traumatizovao zbog svojih istraživanja.

Čuveni lekar i psihijatar, začetnik psihonalize Sigmund Frojd rođen je 6. maja 1856. godine. 

 

Njegov rad je zauvek promenio polje psihologije i psihijatrije, a njegov rad je nastavila njegova ćerka Ana Frojd koja mu je i pomagala i za života.

Međutim, odnos oca i ćerke je imao uspone i padove.

 

Sa svojom suprugom Martom, Frojd je imao šestoro dece, ali dolazak poslednjeg deteta na svet nije preterano oduševio Sigmunda.

 

On je očekivao sina i smislio je ime Vilhem u čast svog prijatelja Vilhelma Filsa, koji je predložio teoriju o biseksualnoj prirodi čoveka.

Bilo kako bilo, Sigmund Frojd je ionako imao hladan odnos prema deci, nikada im nije govorio da ih voli, po 18 sati dnevno je bio u ordinaciji razvijajući teoriju nesvesnog. 

 

Deca su uglavnom bila prepuštena sama sebi i dadiljama. 

 

Ništa se nije promenilo ni dolaskom Ane Frojd na svet, a pogotovo što nije bila sin kojeg je želeo.

 

Ipak, njegovo najmlađe dete je celog života očajnički želela da privuče pažnju svog oca. 

Umesto toga, dobila je psihičke traume koje su joj obeležile život. 

 

Kako bi mu se približila, počela je da se interesuje za psihoanalizu.

 

U periodu od 12, 13 godina, otac joj je držao časove psihologije, a ona je bila srećna što je ocem i što joj posvećuje pažnju.

 

Vodio je sa sobom na konferencije i simpozijume, poslao na usavršavanje u Italiju, a ona je svoj život posvetila nauci.

 

Frojd je svoju ćerku Anu uz njeno odobrenje psihoanalizirao u periodu od 1918. do 1921. godine kada je ona imala 23 godine. 

 

Ovo je bilo kršenje pravila psihoanalize, a Sigumdn je zarad nauke namerno traumatizovao ćerku kako bi posmatrao njenu reakciju.

 

Istoričar psihoanalize Pol Rozen je jednom prilikom rekao da se "Ana plašila svog oca, ali da nijedno od njih nije bilo svesno".

Kako je Rozen pričao, Frojd je "upao u lični prostor Anine duše i ouneo nove, ne uvek pozitivne emocije u njihovu vezu bez mogućnosti da ih se ona nekad reši".

 

Sesije oca i ćerke su razarale Anu, ali uprkos svemu ona je odlučila da postane očev sledbenik i posvetila se temi deteta koje pati, što je verovatno učinila iz svog iskustva. 

 

Upravo ona je donela rađanju nove vrste, dečije psihoanalize i može da se smatra jednom od začetnika psihoanalize dečje psihologije. 

 

Ana i Sigmund Frojd su bili potrebni jedno drugom: njoj je bila potrebna očeva pažnja, a njemu ona zarad nauke i istraživanja.

Oboma je ovaj odnos štetio, osećali su se nelagodno u društvu jedno drugog i ostavio je trajne posledice na Anin život.

 

Ali ona je uvek bila tu - 16 godina je pomagala ocu dok se borio sa rakom vilice i bila mu je pomoćnica, medicinska  sestra i sekretarica. 

 

Nikad se nije udala ni rodila decu, a mnogi su rekli da je to zbog toga što se nikada nije psihički odvojila od oca. 

 

Nakon smrti svog oca, Ana je uradila sve da se njegov rad sačuva i očuva.

 

Ona je u 86. godini doživela moždani udar i nekoliko meseci nakon toga preminula.