ŽIVELA U JAPANU, ŽUDELA ZA DOMOVINOM: Priča Jadranke Stojaković, dive koja nas je rano napustila

Danas bi otmena zvezda nekadašnje Jugoslavije slavila 70. rođendan!

Sećanje na Jadranku Stojaković

 

Jadranka Stojaković rođena je 24. jula 1950. godine u Sarajevu, gde je i počela sa svojom jedinstvenom muzičkom karijerom. Jedna od najznačajnijih kantautorki na prostoru nekadašnje Jugoslavije u Sarajevu 1950. godine.

Autorka je brojnih urbanih šansona i šlagera tokom sedamdesetih i osamdesetih.

 

Njene pesme poput “Što te nema”, “Sve smo mogli mi”, “Čekala sam” i dan-danas se rado izvode uživo i često su emitovane na radio-stanicama.

 

Tokom kasnih 1970-ih počela je da se bavi obradom bosanskih sevdalinki i starih gradskih ljubavnih pesama u novom muzičkom aranžmanu. Radila i primenjenu muziku za televiziju (Dečie emisije Televizije Sarajevo).

 

Muzički počeci Jadranke Stojaković desili su se krajem 60-ih, kada je počela u grupi Kombo 6. Prvi put kao solista nastupila je 1968. na festivalu "Mladi pjevaju proljeću", pa nastup u TV emisiji "Na ti" (autora Duška Trifunovića), kroz koju su prodefilovali svi ondašnji muzičari, da bi napokon s pesmom "Ti ne znaš dom gdje živi on" Vlade Miloša nastupila na Omladinskom festivalu u Subotici 1973. i dobila prvu nagradu. Taj njen prvi singl sa ovom pesmom objavio je PGP RTB, jer u Sarajevu još nije postojala diskografska kuća. Potom su usledile "Muzika je svirala" (1974) i "Sve smo mogli mi" (1975), autora Valerijana Žuje i Žarka Šipke, da bi ubrzo počela da snima back-vokale na pločama Indexa i grupe Cod. Ismeta Dervoz i Jadranka Stojaković su tada bile tandem i za prateće vokale u pesmama s popularnog festivala Vaš šlager sezone.

 

U dva navrata je 1974. išla je na turneju po Rusiji, prvi put s Daliborom Brunom, Višnjom Korbar i grupom "One i oni", a drugi put s Oliverom Dragojevićem, Minjom Subotom i Slađanom Milošević. S tih dalekih i napornih turneja sećala se i teških trenutaka — jednom se onesvestila na sceni od silnog napora – ali i neobičnih detalja: u Gruziji im je bilo zabranjeno da sviraju harmoniku.

 

1981. godine, zajedno sa Nedom Ukraden i Ismetom Dervoz-Krvavac, biva izabrana da peva prateće vokale u Vajtinoj pesmi Lajla, koja je predstavljala Jugoslaviju na Evroviziji 1981. godine.

 

Zatim je krenula prekretnica u Jadrankinoj karijeri — Japan. Sve je krenulo kad ju je jedan novinar iz Japana slušao na 14. Zimskim olimpijskim igrama u Sarajevu 1984. godine, za koje je napisala zvaničnu muzičku temu. Bila je zadužena da nakon dodele medalja pesmom zabavlja goste. U to vreme Diskoton je objavio kompilacijski album s obradama jugoslovenskih narodnih pesama. Tako je do te ploče došao i japanski novinar, koji ju je čuo i u emisiji Televizije Sarajevo kako peva "Sarajevo — Vas" (tako se nekada zvalo Sarajevo). Ploču je odneo u Japan i dao prijateljima iz muzičkog biznisa. Oni su je preslušali i za vrlo kratko vreme pozvali Jadranku da gostuje na Internacionalnom festivalu. Kada su se uverili da ju je publika prihvatila, ponudili su joj ugovor na četiri godine, koji je sklopila 1988. 

 

Taman kad je krenula u osvajanje japanskog tržišta, izbio je rat u Bosni.

Posle izvesnog vremena, Jadranka je ostala bez pasoša. U Bosnu se vratila 2000. godine

 

O svom životu u Japanu, Jadranka je svojevremeno pričala: "Svaka zemlja ima svoju tugu. U Japanu se svaki dan zemlja trese, ljudi se ubijaju zbog odgovornosti, desi se da deca ubiju roditelje zbog pritiska koji ne mogu podneti. S druge strane, za turiste nema lepše i interesantnije zemlje. Japanci su najcivilizovaniji narod na svetu. Iako nisu izmešani s drugim narodima, paze da nikog ne povrede. Ali, u zadnje je vreme uočljivo da napuštaju tradicionalni način života. Po našoj zajedničkoj istočnjačkoj liniji imamo nekih sličnosti. Tamo se, kao i kod nas, niko ne ceni previše. A već je poznata činjenica da najveći broj kompanija radi do trenutka kad šef ustane i ode kući. Odušak od posla ljudi, nažalost, traže u piću".

 

Ipak, Jadranka se nadala povratku u Sarajevo: "Ja nikada neću postati prava Japanka. Kao ni drugi stranci. Zato je povratak neminovan. Naravno, uz ono osnovno što se zove nostalgija... "

 

Nekoliko poslednjih godina života provela je u različitim banjama po Srbiji i Bosni i Hercegovini. Ipak, preminula je 3.maja 2016. godine u staračkom domu u Banja Luci.