Saveti koje im je davao otac, legendarni pevač Ljubiša Stojanović Luis, najbolji su putokaz koji slede njegovi naslednici Maja (28) i Marko (27) koračajući kroz život i karijeru već četvrtu godinu u svom bendu Maraqya. Neke od najvrednijih saveta, među kojima je i onaj da ništa nije nemoguće, brat i sestra, koji su krenuli tatinim stopama, svakodnevno ponavljaju. Jer, deo imidža tragično nastradalog muzičara, bio je i originalan način vaspitavanja dece.
- Nikada se nećemo navići na činjenicu da smo tatu zauvek izgubili i zato želim da verujem da je on na putu - priča Maja.
- Kad god bi me neko pitao nešto u vezi sa tatom, pomislio bih kako je na putu. A tako je i danas - izričit je Marko koji, kao i njegova sestra, što je stariji sve više spoznaje istinitost tatinih saveta.
- Tata je uvek govorio: Ne može da ne može, a mi ga često citiramo i to uvek sa njegovim južnjačkim akcentom. Jer, zaista, na teži ili lakši način, sve je ipak moguće. I volimo što nas je tome učio - nastavlja Maja koja je nepuna dva meseca nakon večnog rastanka s tatom saznala da je u drugom stanju. Ispunila je ne samo svoju i želju svog verenika Đorđa, već i san svog oca.
- Saznanje da sam u drugom stanju malo mi je ublažilo tugu zbog gubitka tate. Ultrazvučni pregled je nedavno potvrdio moju intuiciju da nosim devojčicu, koju je i Đorđe priželjkivao. I drago mi je što smo razbili monotoniju u njegovoj porodici jer ima četvoricu braće. Inače, termin za porođaj mi je 30. jun, samo pet dana posle tatinog rođendana, a nije isključeno da devojčicu na svet donesem baš tog dana. A, tata je često umeo da mi kroz šalu kaže: Kad nećeš da mi rodiš unuke, moram ja da pravim decu - kaže Maja, koja baš kao i Marko ima divan odnos sa polubraćom Miodragom (37), Andrejem (8), Sergijem (6) i polusestrom Elom Mitom (3). Njen osmeh je veći pri pomisli da će i ovi najmlađi postati ujaci i tetka.
- Uveliko se spremam za ulogu ujaka. Maji sam prvo odneo teglu kiselih krastavčića, a potom sam kupio i flašicu za sestričinu. Nakon svega ružnog i lepog što nam se desilo tokom prošle godine, mogu samo da kažem kako Bog uzima, ali i daje - priča Marko koji već pet godina uživa u romansi sa devojkom Mašom s kojom je počeo i zajednički život. Za to što su oboje ispunjeni, kako intimno, tako i profesionalno, zaslužna je porodična baza koju su im pružali roditelji čak i nakon davnašnje odluke da se razvedu.
- Ponekad volim da kažem kako je naša porodica rasuta po celom svetu. Naš stariji polubrat Mića živi u Minhenu od 1997, često se viđamo i bliski smo, a kad god smo u prilici, odemo i do mališana iz tatinog trećeg braka. Ponekad se tako zaigramo što ume da potraje i ceo dan - opisuje Marko koji je kao i Maja rođen u Minhenu.
- Tamo smo i odrasli, a kada je tata počeo da gradi kuću u Beogradu, živeo je bukvalno u kolima. Za Srbiju je putovao svaki peti dan i bilo je normalno da kaže: Idem za Beograd nešto da uzmem i sutra se vraćam. Obožavao je da putuje i da vozi, a često bi rekao: Idem malo da lutam... Kada se definitivno odselio iz Nemačke, insistirao je i da nas dvoje dođemo. Ja sam to uradila čim sam postala punoletna, a Marko pet godina kasnije - priča Maja koja je po struci frizer, ali već neko vreme radi u jednoj inostranoj firmi za istraživanje tržišta. Marka su za našu prestonicu prvo vezale studije dizajna zvuka na Fakultetu dramskih umetnosti, a potom i osnivanje benda Maraqya, u jesen 2008. godine. U aprilu prošle godine objavili su prvi album, a potom i spotove za pesme U mojoj sobi mrak i Govor tela. Dve nedelje su držali prvu poziciju na MTV top listi.
- Dva dana uoči dočeka nove godine imali smo prvi veliki koncert u Skoplju zajedno za Strukom, Tonijem Zenom i Lou Bennyjem. Publika nas je dočekala kao da smo Rolingstonsi, ali mi je ipak posebno zadovoljstvo činilo to što je tu nastala prva Majina fotografija na sceni sa trudničkim stomakom. Inače, koncert je snimalo 12 kamera, a baš na Dan zaljubljenih promovišemo njegovo DVD izdanje u ŠC Ušće - kaže Marko, otkrivajući da ih je u svet soul i džez muzike uveo tata.
- Sa njim smo slušali Stivija Vondera, Reja Čarlsa... I stigli dotle da stvaramo ono što volimo. Sve zarađeno ulažemo u nove pesme i spotove. Iako sam bio profesionalni košarkaš od četrnaeste do dvadeset druge godine, moje preseljenje u Srbiju značilo je i povratak muzici kojom sam se bavio kao klinac. Svirao sam perkusije, a Maja me je nagovarala da pevam i uspela je. Kada mi je klavijaturista Andrej Martinović predložio da napravimo bend i sviramo instrumentalnu muziku, polako smo okupljali muzičare, a onda sam ja Maju ubedio da nam bude pevačica - opisuje Marko, koji se jednako kao i njegova dvadeset meseci starija sestra neumorno daje u svom stvaralaštvu.
- I to smo nasledili od tate. Njegova energija ne može da se prepriča. Recimo, dok smo bili u Minhenu, umeo bi da mi ponedeljkom uveče kaže: Hajde, vodi me negde u provod. Iako bih mu objasnila da ne radi nijedan klub, niti diskoteka, on bi uvek odgovorio: Da smo u Beogradu imali bismo gde da izađemo! Njegova rečenica: Ne može da ne može, naš je vodič kroz život. Kad smo u Beogradu, znao je da u tri ujutro uđe u moju sobu i počne da me doziva: Mišulina, spavaš li? Kad bih se konačno odazvala, predlagao bi mi da negde skitamo. Ja bih ustajala, brzo se šminkala i krenuli bismo u provod! Mama se nije ljutila. Bila je srećna kad smo sa tatom jer su ti trenuci, zbog njegovih čestih putovanja, zaista bili retki. Ali, mi nismo znali za drugog tatu i i danas smo ponosni na njega - kaže Maja.
- Nikada nije hteo da nam kaže da ne radimo dobro ili da nas uputi u to kako treba. Jednostavno nas je puštao da radimo kako mi hoćemo jer je i sam tako živeo. Ponekad bismo se zapitali što nas ne savetuje, ali smo shvatili kako je želeo da sami sebe nađemo - kaže Marko.
Jasmina Antonijević
