Samo jedan glumac na ovim prostorima nosi epitet neponovljivog majstora glume, čiji je život van scene i danas ostao obavijen velom misterije. Aleksandar Berček (61) jeste čovek koji na prvi pogled uliva strahopoštovanje, ali iza stroge pojave koja odiše čvrstim autoritetom leži dobroćudan domaćin starog kova koji je uvek spreman da pomogne mlađim kolegama. Tokom četrdeset godina duge karijere koju su obeležile role u brojnim kultnim ostvarenjima, njegov privatni život ostao je nedodirljiv iz prostog razloga što o njemu ne želi da govori. Ipak, on je ponosni otac četvoro dece, pa tako sa prvom suprugom Svetlanom ima ćerku Milicu (29) i sina Nikolu (35) koji je scenograf, gitarista i lider grupe Autopark, dok mu je druga žena Ana podarila naslednike Miloša (26) i Minu (22) koja je bila u kratkom braku sa reperom Đorđem Miljenovićem poznatijim kao Skaj Vikler. Posle četiri godine pauze, ovaj vrsni umetnik vraća se na veliko platno glavnom ulogom u filmu Zdravka Šotre Šešir profesora Koste Vujića.
- Nije prvi put da nisam toliko igrao jer je bilo vremena kada nisam glumio po sedam, osam godina. A ja ipak vodim malo i računa o tome šta radim, tako da je neki put bolje nešto i propustiti. Te pauze mi uopšte ne padaju teško jer imam ja i druge poslove. Bavim se prirodom, ekologijom, ljudima najviše, mojim prijateljima... – kaže Berček koji otkriva i da li je razmišljao kako će ga pored mnogih gledalaca i njegova deca videti u ulozi plemenitog i ekscentričnog profesora nemačkog jezika.
- Kako god oni hoće! Nikada ništa nisam pitao svoju decu, pa kako im se svidi. Neki će i gledati film, biće na premijeri, tražili su mi karte. To je već dobar signal – priča kroz smeh umetnik i u svom stilu izričito odgovara da li je zadovoljan kako je odigrao svoju rolu:
- O tome vam neću ništa reći, to je moja privatna stvar i ja o tome ne govorim – izričit je Berček, ali je zato o talentu mladih glumaca koji su bili u ulozi njegovih đaka i srpskih velikana s kraja XIX veka, a među kojima su Miloš Biković, Ljubomir Bulajić, Aleksandar Radojičić, Mateja Popović, Uroš Jakovljević, Nikola Ranđelović, Davor Perunović i Mladen Sovilj, spreman da priča satima.
- Vrlo je bitno da su se ti đaci i studenti uvažavajući autoritete, družili i sa profesorima. Oni su poštovali starije, a mislim da mi tu sada imamo problema jer nam se nameću pogrešni autoriteti, a još je gore što se ne poštuju pravila. Nažalost, zakazali su školstvo i porodica zajedno, a ko je najviše kriv, ne znam jer ne možemo svi biti isti u svakom trenutku. Od moje četvoro dece, troje su stariji od ovih mladih ljudi s kojima sam radio u filmu, tako da prema njima negujem potpuno drugačiji odnos. Imam iskustva sa mladima, a svi su na snimanju bili vrlo profesionalno disciplinovani i radoznali. Zato su pokazali sve ovo, iako su bili teški uslovi. Tu nema nikakve fascinacije, već je u pitanju uzajamno poštovanje i kada se to postigne, stvar je vrlo jednostavna. Moj život ne bi imao smisla da ne poštujem mlade ljude. A ovaj film biće ponovo snimljen za trideset godina, ne zbog profesora Vujića, nego zato da bi jedna čitava generacija mladih glumaca dobila priliku koju im je sada dao Zdravko Šotra. To su sve jako talentovani, pametni, diskretni i lukavi ljudi. Nisu pitali ništa direktno, samo su posmatrali i onda radili. Vrlo dobro znaju da ću, kada vidim kako neko možda nešto nije dobro uradio, kolegu odvesti u stranu i šapnuti mu da niko ne čuje: Mislim da ovo treba drugačije. Smatram da je to mnogo bitno. Stvarno treba da budeš hrabar da bi se bavio poslom kao što je gluma – tvrdi ovaj glumac koji kaže da, dok je spremao ulogu, nije razmišljao o Pavlu Vuisiću koji je igrao profesora Vujića u istoimenoj kultnoj TV drami 1971. godine, mada je rolu posvetio upravo njemu.
- Nije bilo potrebe. On je veliki na svoj način, a ja pokušavam da budem dobar na svoj način. U principu to ne radim, ali siguran sam da je živ da ne bi imao neke zamerke, bar ne velike. (Smeh) Siguran sam da će ovaj film biti gledan, a moj osnovni utisak posle njegovog gledanja bio je: Vidi, još sam romantičan. Ako to postignemo kod drugih, mi smo uspeli – zaključuje Berček.
Jelena Kulović
