Jedna od najlepših glumica Jugoslavije, Ena Begović, život je izgubila na tragičan način pre 22 godine, a njena lepota, talenat i intervjui su ostali da se prepričavaju.
Ena Begović će zauvek ostati upamćena po svojoj nestvarnoj lepoti, harizmi, radoznalosti, naivnosti u pogledu, ali i tužnoj sudbini koja je okončala jedan mlad život.
Jugoslovenska glumica je nastradala u jednoj saobraćajnoj nesreći, zbog nemara koji se dogodio u sekundi. Naime, Ena je sa Josipom Radeljakom, njegovim sinom Leom, svojom majkom Terezom i tek rođenom ćerkom Lanom krenula džipom prijateljima u posetu. U jednom trenutku Leo je rešio da prepusti volan svom ocu iz razloga što je zakačio za jedan kamenčić koji mu je razbio maglenku. Zaustavili su se na uzbrdici i Leo i Josip su izašli iz vozila, a za to vreme, džip je počeo da klizi unazad da bi na kraju završio u provaliji.
NE PROPUSTITE
Tereza je zadobila višestruke povrede, mala Lana je bila u bolnici, dok Eni nije bilo spasa i preminula je.
Ostao je zabeležen njen intervju iz 1982. godine kad je bila studentkinja četvrte godine Akademije pozorišne i filmske umetnosti u Zagreb, koji je u celosti preneo Yugopapir.
- Sećam se, prvi put sam "videla" majku kada mi je bilo devet meseci. To mi niko ne veruje, ali ja tu njenu sliku pamtim: nagnuta nad mojim kolicima, kratko ošišana, crvenokosa - krov mojih kolica i njena glava, to je slika koju sve ove godine nosim u sebi. Ja se sećam toga. Možda je neverovatno, ali ja znam da sam baš to videla - nagnula se nad moja kolica i smeši mi se - započela je glumica.
Zanimljivo je da je Ena govorila za sebe kako uopšte nije lepa.
- Ja nisam lepa. Ja imam čudno lice, ili bolje rečeno - ja imam jedno interesantno lice. Zanimljivo sve zajedno, s izvesnim nepravilnostima, ali upotrebljivo u svakom slučaju. Često me pitaju koliko u likovima koje tumačim ima mene. Ima me, potpuno me ima. Ostaje tvoje telo, ruke, noge, glava.
Otkrila je i kako je gluma pomogla u životu, ali i kako se snalazi u različitim projektima i snimanjima brojnih scena.
- Ja za sebe mislim da sam jedan dobar, pošten čovek. Nisam zla, pokvarena, ne podmećem nikom nogu, ne uživam u tuđim neuspesima. Ne snalazim se najbolje u ovom svetu i ne uspevam da sledim sve "linije" koje ovaj posao zahteva, nameće. Gluma mi je, inače, puno pomogla u životu. Bila sam introvertna (a i sada sam), nekomunikativna, nesigurna... Akademija mi je pomogla da shvatim da nešto vredim, da nešto mogu, da sam kao čovek važna. Ja sam po prirodi nezadovoljna, stalno nezadovoljna. San mi je da jednog dana napravim ulogu za koju će i dobri i zli priznati da je dobra. Najveća mi je želja da postanem dobra glumica, a za to treba puno rada ili puno sreće.
Ena je bila skromna devojka koja je odrastala u prosečnoj porodici, nije joj bilo strano da radi kako bi imala svoj džeparac, a svoje roditelje je neizmerno poštovala jer je bila svesna koliko se muče i žrtvuju za nju i njenu sestru.
- Moji roditelji su siromašni, oboje imaju jako niska primanja i nije nam bilo lako. Studiramo i sestra i ja, izdaci su veliki, oni su primorani da iznajme kuću, pa tokom leta nas četvoro spavamo u istoj sobi i kuvamo za goste. Mama radi i po deset sati u kiosku, ne znam kako izdrži. Šta bih uradila kada bih zaradila puno novca? Pa, volela bih da imam svoj stan, jer se već osam godina (od svoje četrnaeste) potucam kao podstanar. Kupila bih potkrovlje - to mi je san, a mami i tati televizor u boji, mada trenutno nemaju ni crno-beli, stari im se pokvario.
Ena je isticala kako mnogo voli da čita, ali i da se druži sa prijateljima sa klase, ali ne gleda televiziju i ne sedi u kafićima.
- Ja sam, uostalom, simpatično ljudsko biće s kojim je dobro družiti se... Kažu, prijatno je biti sa mnom - zaključila je glumica tada.
NE PROPUSTITE
