Glumac je jasno postavio ciljeve u životu, ali neće imati ništa protiv ako u njen svet bude ušetala ona prava.
Talentovani glumac Viktor Savić više od decenije važi za jednog od najšarmantnijih muškaraca na javnoj sceni, ali on toj činjenici ne pridaje mnogo važnosti, već je fokusiran na svoju karijeru, prenošenju pravih vrednosti na mlađe naraštaje, ali i vođenjem novog pozorišta "Teatra na brdu".
Savić ističe da su tradcionalna i hrišćanska načela u životu zvezda vodilja, te se neretko posavetuje sa svojim duhovnikom.
— Često sam odlazio kod pokojnog oca Andreja iz Slanaca, da mu ispričam svoj ljubavni problem o određenoj devojci u tom trenutku, a od njega da dobijem savet, šta bi trebao da uradim? Ja očekujem neku mudrost, ali biranim rečima. Otac ćuti i kaže: “Je l‘ znaš ti onaj vic? Čovek se davi u reci i priziva Svetog Nikolu, jer je Sveti Nikola zaštitnik voda, moreplovaca i ljudi koji su na vodi. Priziva Svetog Nikolu i sve više tone. Kako je potonuo, javi mu se Sveti Nikola i kaže: “Pa zapraćakaj malo nogama, probaj uradi nešto, baciću ja neki balon, da ti pomognem, ali šta si se otrembesio, kako da te izvučem? — govori glumac i ističe da su iskušenje veća kada si eksponiran u javnosti, a samim tim si i interesantan ljudima.
— Iskušenja su veća jer ipak si ti zanimljiv ljudima, gledaju te kroz neke tvoje likove i popularnost. Nekako ti je lakše, primamljivi si i zanimljivije je, samim tim je i izbor veći, nažalost. Otac Slaviša mi je jednom kad sam se ispovedao rekao: “Da li ti znaš kada su uhvatili Švarcenegera sa služavkom, moji drugari svi skočili, osudili ga, kako je mogao, ima sve, a opet sa služavkom, ali, nikada niko neće razumeti iskušenja koja ima Švarceneger, on ima nešto potpuno drugo“. Ne govorim to da bih sebe opravdao, jer to i jeste moj krst, kao neki misionar, propovedam hrišćanstvo, ali nisam spreman da ponesem svoj krst. To i jeste krst koji moram da nosim i sa kojim ću u nekom trenutku morati da se izborim. Naravno, danas je to popularno, pa ti ljudi kažu, nema veze, napravi decu, lako ćeš da se razvedeš. Ne razmišljam tako, ali sa druge strane, onda ja sebe opravdavam time. Čekam da se nešto desi, i odlažem na nekom nesvesnom nivou. Nije da ja sad imam devojku, pa zato to odlažem, nemam devojku i zbog toga je sve nekako i odloženo. Bože zdravlja videćemo, nisu svi ni predodređeni za to — kaže Viktor.
Glumca neretko pitaju kada se će pronađi ženu svog života, a potom i osnovati porodicu, a ta tema je u njegovom slučaju postava davno osvešćena.
— Mislim da kada dođe taj neki trenutak da se sve veže. Sada sve veze koje imam, olako mogu i da izađem iz toga. Često pričam o tome, pa neki će možda steći i utisak da ja očajavam, ali ovo je moj izbor. Upoznao sam dva čoveka, jedan je stranac, Amerikanac, koji obožava Srbe i za sebe priča da je Srbin iako je prvi put sada bio u Srbiji. To mi je prijatelj jedan iz Njujorka, jako je uspešan, bavi se nekretninama. Investicijom čudne okolnosti, uvek mu se provlače neki Srbi kao bliski. On je potpuno lud za Srbima. On je malo stariji od mene, ali je deda. On ide sa mnom zajedno na festival, ali je već deda. Imam prijatelja iz Srbije, mojih godina, koji je već deda. Sve je moguće i stvarno bi divno bilo. Mi smo svi vaspitani. Kultura i filmovi su nas vaspitali da je važno da napraviš decu, kakve veze to ima i da ostaneš u dobrom odnosu. Ali, zbog toga porodice ne staju. Nekako drugačije razmišljam i dok razmišljam ispravno, vreme prolazi i ne radim ništa na tom planu — istakao je gostujući u potkastu oca Predraga Popovića i dodao:
— Ne želim stvarno da razmišljam unapred, već dan za dan. Ne želim da razmišljam, da sada očajavam sutra ću da imam pedeset godina, kada napravim decu, ta deca će da gledaju nekog poludedu dok odrastaju. Ali, zašto bih ja sada razmišljao i očajavao na taj način? Imam samo danas, juče je tu kao uspomena, sutra ne postoji. Bolje da se trudim, kako kažu sveti oci, da stražim nad dušom svojom, kako ne bih noćas otputovao. Stalno ima provodadžisanja — završava Viktor.
NE PROPUSTITE
