Nevena Živić bila je veoma vezana sa brata, te i dalje ne prihvata činjenicu da ga nema, ali će on večno živeti u njenom srcu.
Proslavljeni sprski glumac Marko Živić napustio nas je 14. oktobar protekle godine, nakon borbe sa virusom korona koji ga je odneo nakon nekoliko nedelja, iako su kolege, prijatelji i publika nadali da će izađi kao pobednik.
Marko je ostavio neizbrisiv trag na domaću kinematografiju, ali i na svoje saradnike koje su o njemu imali samo reči hvale. Izdvajao se izraženim entuzijazmom, velikodušnošću, osvešćenošću, posebnom harizmom, a ove reči potvrđuje i njegova sestra - lektorka Nevena Živić (54).
Ona se i dalje ne miri sa gubitkom brata sa kojim je bila veoma bliska, a u razgovoru za Gloriju istakla je kakve je emocije obuzimaju otkako ga više nema.
— Ima crnih dana, i ima crnjih dana. Kada su crni, osamim se, sakrijem od ljudi bez želje da sklonim tugu ili pobegnem od nje. A kada su crnji dani, okupljamo se moja kćerka Danica, Markova devojka Maja, brat i sestra od tetke i ujaka i pokušavamo da se motivaciono podignemo. Plačemo i smejemo se. Sva sreća pa nam crnji dani ne dolaze svima u isto vreme, što nam omogućava da se međusobno hrabrimo. Živim u stanju da je sve ovo privremeno, da će se Marko odjednom pojaviti i da će sve biti kao pre. Taj utisak privremenosti me drži na površini. Ponekad mi se učini da čujem njegovo “Cako”. Tako me je zvao otkako smo bili deca — kaže s tugom Nevena i dodaje da i dalje nije u stanju da ode u njihov rodni kraj, gde je sve asocira na porodicu koju je prerano izgubila.
— Nemam još snage da odem u Kruševac. Kad nam je preminula mama 2020. godine, Marko je često išao u stan u kome smo odrasli i u kome su nam živeli roditelji. Mama je na terasi gajila cveće. Kako nismo mogli stalno da odlazimo da zalivamo mamino cveće, posadili smo na terasi prkos, biljku kojoj ne treba mnogo nege i čije ime najslikovitije govori o njenom karakteru. Poslednji put kad je bio u Kruševcu poslao mi je fotografiju prkosa koji je procvetao.
Čitava familija se nadala da će se Marko izvući i pobediti opaki virus korona.
— Prvo prijemno odeljenje, ubrzo poluintenzivna, a nedugo zatim i intenzivna nega. Bila sam ubeđena da će se izvući, čak i kad su ga priključili na respirator. Verovala sam da će, kao mnogo puta do sada, pronaći put da nam se vrati. Mislila sam da on jednostavno ne zna da umre. Slala sam mu poruke, ali odgovora nije bilo. A onda šok, neverica, jauk, praznina. Imam ogromnu potrebu da se ovim putem zahvalim osoblju KBC Dragiša Mišović koje se lavovski borilo za njega i za sve ostale pacijente, kao i Draganu Bjelogrliću i Jugu Radivojeviću. Poneli su se kao porodica, kao veliki ljudi. Rešili su sve oko sahrane, pružili nam svu moguću pomoć.
Dramski umetnik sahranjen je u kostimu Martinija, lika kojeg je tumačio "Letu iznad kukavičjeg gnezda", a bio mu je jedan od omiljenih.
— Marko nije pričao o smrti, verovao je, kao i svi mi, kako su najbolje godine pred njim. Ipak, hteo je da uzme kostim Martinija kada se predstava skine s repertoara i da ga izloži pored crtačkog stola našeg oca u stanu u Kruševcu. Tata je bio arhitekta i slikar, pa je Marko smislio da pored njegovog stola postavi taj kostim — priznaje Živićeva i dočarava kakvo su detinjstvo imali u rodnom Kruševu.
— Imali smo divno detinjstvo. Marko je odmalena govorio kako će biti glumac, za njega nije bilo rezervnog položaja. Odrastali smo u porodici koja je veoma cenila umetnost. Osim što je bio arhitekta i slikar, tata Svetislav je glumio u amaterskom pozorištu, dok je mama Biljana dobijala nagrade na recitatorskim takmičenjima. Imali smo podršku roditelja u našim izborima, a za Marka nije bilo šanse da se bavi nečim drugim osim glumom. Kruševac je pružao mnogo mogućnosti krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih kad smo se formirali. Ako bi se opredelio za sport, mogao si da treniraš šta god poželiš. Mi koji smo naginjali umetnosti imali smo Dom omladine, u kome je, pored ostalog, radila Dramska sekcija Bate Miladinovića. Marko je samo želeo da bude glumac. I kad prvi put nije prošao na akademiji, tata je rekao da će on konkurisati dok ga ne prime — završava lektorka za Gloriju.
NE PROPUSTITE
