Bila je jedna od najlepših glumica Balkana, a onda se ZAMONAŠILA — i priče su krenule da kolaju

Hrvatska glumica Edita Majić u jeku popularnosti odlučila je da napusti dotadašnji život i posveti se isposništvu...

Glumica Edita Majić pre više od 17 godina odlučila se za isposnički život u vreme svoje najveće popularnosti. Edita je birala život bez cipela, u tišini, u molitvi, nakon čega je usledio odlazak u pustinju.

 

 

Nekadašnja glumica otišla je u samostan Sv. Josipa u španskom gradu Avila, gde je postala časna sestra karmelićanka.

 

— Taj susret s Bogom dogodio se odjedanput, kao bljesak, neočekivan dar njegove ljubavi koja se uliva u tvoje biće, apsolutno, odjedanput, nezadrživo i do kraja. Odjednom mi je sve postalo jasno. Dobila sam odgovore na sva postavljena pitanja — rekla je 2003. hrvatska glumica.

 

Javnost u Hrvatskoj je bila iznenađena, jer gotovo da je odluka usledila preko noći, a mnogima nije bilo jasno šta je uticalo na to da jedna od najvećih balkanskih lepotica iz korena promeni život. 

 

Edita je živela bez grejanja, tople vode, spavala je na ležaju od slame, u molitvi i postu.

 

Mani Gotovac, spisateljica s kojom je Edita sarađivala, svojevremeno je izjavila da je glumica pokušavala bezuspešno da preboli nesrećnu ljubav, kao i da je konzumirala narkotike, a pominjao se čak i heroin. Navodno, na kraju je rešila da pobegne od svega.

 

Ipak, Editina porodica je ovo demantovala, a ona lično je iz Avile poslala pismo u kome je istakla da to nije istina, te da Mani i ona nisu prijateljice.

 

Edita je u jednom intervjuu objasnila da se odlučila na promenu zbog razočarenja površnošću života.

 

— Koji je razlog zbog kog vredi živeti? Ako je to samo ovo spoljašnje... ovih nekoliko godinica proživeti što lepše..., a potom nestati u ništavilu, s telom prekrivenim crvima u nekom tamo hladnom grobu... onda je bolje uopšte da ne postojim.

 

Sestra Edita je 2017. odlučila da započne život izvan samostana, u pustinji. Njena majka Jadranka je pre nekoliko godina govorila o svojoj ćerki.

 

— Već dugi niz godina ona je osećala da je Bog zove na drugačiji i radikalniji način življenja. Od samog početka znala je i koji je to način. Bilo je to pustinjaštvo. Živi izvan manastira na pustom i usamljenom mestu, nenaseljenom i u samoći — ispričala je Jadranka.