icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

saznajte

Ljubavna priča sa tužnim krajem inspirisala je njenog oca: Iza imena Slobode Mićalović stoji život njene imenjakinje

Podeli:

Jedna od najharizmatičnijih žena na našoj javnoj sceni izdvaja se, pored talenta i lepote, svojim neuobičajenim imenom. Cela priča ima veze sa velikom istorijskom ličnosti koji nas je napustio 27. novembra 1943, a u pitanju je Ivo Lola Ribar.

foto: G.G./ATAImages
foto: G.G./ATAImages

Popuarna srpska glumica izdvaja se po mnogo čemu — lepoti, skromnosti, šarmu, ali i svojim neobičnim imenom. Kako je pre nekoliko godina ispričala, Sloboda Mićalović dobila je ime po Slobodi Bodi Trajković, a sve je bila ideja njenog oca Dragana, inače poznatog glumca.


Moj otac je igrao monodarmu "Ivo Lola Ribar", a Sloboda Trajković je bila Lolina verenica. To je najlepša ljubavna priča, poput našeg Romea i Julije – rekla je tada Sloboda i dodala da njena imenjakinja na neki način i danas živi, kroz nju.


Sloboda Trajković rođena je u Vrnjačkoj Banji 1918. godine, u godini kada je završen Prvi svetski rat, a njen otac Svetolik, ugledni apotekar, nazvao ju je tako u ime trijumfa slobode. Njen brat Miroslav bio je veoma aktivan u Narodno-oslobodilačkoj borbi i živeo je u Beogradu, gde je i ona stigla na studije hemije i gde ju je Miroslav ju je 1937. upoznao s danas čuvenim Ivom Lolom Ribarom.

 

 

Od prvog susreta je počela ljubav, velika i predivna – pričala je kasnije Slobodina sestra Milica Trajković, jedina članica ove porodice koja je preživela Drugi svetski rat.


Ipak, Drugi svetski rat je stao na put njihovoj ljubavi – Lola je otišao da se bori, a Sloboda se vratila kući jer Beograd nije bio bezbedan.

Ostalo je sačuvano pismo koje je Ribar poslao svojoj dragoj.

 

Najdraža, jedina moja!

Pišući ovo pismo ja se pouzdano nadam - optimista sam kao i uvek - da te ono nikada neće stići već da ćemo se nas dvoje videti i uvek ostati zajedno. Jer ovo pismo je zato i pisano.

...

U mom životu postoje samo dve stvari: moja služba našem svetom cilju i moja ljubav prema tebi, najmilija moja. Našu sreću i život koji smo hteli nismo, kao i milioni drugih, mogli ostvariti izolovano, već preko naše borbe i naše pobede. I zato su te dve stvari u suštini, u meni samom, jedno.
...
Ako primaš ovo pismo - ako, dakle, ja ne doživim taj veliki čas, nemoj mnogo tugovati najdraža! U svetu u kome budeš tada živela naći ćeš, uvek živ, najbolji deo mene samog i svu moju ljubav prema tebi.
...
I želim da nikada ne dobiješ ovo pismo, već da zajedno s tobom dočekam veliki čas pobede."

Pobedu nisu dočekali, a pismo nije ni stiglo do Slobode Trajković. Ono je završilo u policiji, a Sloboda je privedena. Policajci su je dugo terali da napiše pismo svom voljenom da bi im pomogla da ga pronađu, a ona je to odbijala, zbog čega je pet meseci provela u logorima.

Devetog dana maja 1942. godine, u kasnoj komori u logoru "Banjica" ugušena je zajedno s bratom Miroslavom, sestrom Verom, majkom Milenom i ocem Svetolikom, dok je Ivo Lola Ribar stradao u novembru sledeće godine.

 

 

 

 

 

 

 

 

Inicijalizacija u toku...