Voditeljka je ispričala koje izazovne momente je morala da prevaziđe kako bi utabala put do vrha, a dotakla se i mezimice koja je svoja i darovita.
Harizmatično tv lice Irina Vukotić više od dve decenije provela je pred malim ekranima, a ovaj posao iziskuje mnogo strpljenja, truda, hrabrosti, energije čemu svedoće njena ne tako prijatna iskustva koja je morala da prevaziđe.
— Ovaj posao je ljubav, izazov, adrenalin. Na početku karijere na televiziji znalo se da prvo radiš priloge, a ja sam se opredelila za priloge iz oblasti kulture i muzike. Prilog je maksimalno mogao da traje tri minuta sa sve off-om, stend up-om, razgovorom, dobrim pokrivalicama, ali to ni tada nije bila garancija da će ga urednik emitovati ako ne ispunjava sve uslove. Išlo se stepenik po stepenik i svi smo bili velika porodica na Trećem kanalu, što pokazuju i naša višegodišnja da ne kažem višedecenijska prijateljstva. Televizija me je naučila istrajnosti, posvećenosti, dokazala mi je da toliko puta mogu da pomerim svoje granice. Naučila me je da se borim i da kada volim zaista mogu sve, da ustanem u četiri ujutru i do pola šest budem "normalna", a spavalica sam da ne možete ni da zamislite kolika, ili da u periodu trudnoće i mučnina vodim program. Da stegnem srce i pročitam vest da mi je draga osoba preminula, da pričam 15 minuta, ne znam ni sama o čemu, jer se gost nije pojavio, da imam podeljenu pažnju pa da uporedo dok radim intervju odgovaram na poruku koja ne može da čeka.
Vukotićeva priznaje da je veoma saosećajna i puna emocija, a upravo na te osobine je veoma ponosna jer se u današnje vreme ne viđaju često.
— Jao, baš sam emotivna. Rasplačem se i kada Iskri drugarice čestitaju rođendan pevajući pesmu pod prozorom našeg stana sa tortom koju su same pravile, rasplače me nekad kad vidim odnos deke i bake sa unucima, kad mi drugarica priča o mami koju je davno izgubila. Baš sam emotivac i to ne krijem. Mislim da je divno pokazati emocije iako ih mnogi kriju plašeći se reakcija ili razočaranja.
Voditeljka ističe da je greška ukoliko očekujemo da će deca biti baš poput nas, već je svako individua sa posebnim karakteristikama.
— Ona je svoja i mislim da je greška da tražimo sebe u svojoj deci. Treba negovati njihovo tanano biće i individualnost. Ona je vesela, duhovita, kreativna, voli glumu, odbojku, jezike, slikarstvo. — završava Irina za Blic.
NE PROPUSTITE
