Srpski glumac otvorio je dušu tokom razgovora s ruskim novinarima
Miloš Biković, glumac koji paralelno radi i živi u Srbiji i u Rusiji, stekao je ogromnu slavu u obema ovim zemljama, zbog čega i u dalekoj Rusiji ima obožavalaca koliko i kod kuće, pa se svaki njegov intervju željno iščekuje.
Iako je poznato da ne priča mnogo o svojoj privatnosti, Miloš se ovog puta prisetio odrastanja i čestih selidbi s majkom.
— Kad sam bio dete, majka i ja smo se selili od mesta do mesta, šest ili sedam puta, živeli u različitim iznajmljenim stanovima. Mama je pokušavala da iznajmi što jeftinije stanove, pa smo najčešće živeli na periferiji grada. Ponekad smo uspevali da nađemo nešto bliže njenom poslu (ona je radila u školi), ali je stanarina vremenom rasla, pa smo opet morali da tražimo nešto jeftinije. I tek kad sam imao 15 godina, smestili smo se u sopstveni stan, država nam ga je dodelila. Ali dobro se sećam i dedine kuće, nalazi se na severoistoku Srbije, sada tamo živi moj ujak. Sećam se kako su tamo rasle maline, borovnice, kruške... Ti mirisi i dalje pokreću moja prva sećanja iz detinjstva. Najjači od njih je miris borove šume — ispričao je Biković za ruski Hello.
NE PROPUSTITE
Kako je glumac otkrio, on je nakon završenih studija radio na Fakultetu dramskih umetnosti, kao i u beogradskim pozorištima, pa je morao da se odrekne i jednog i drugog da bi okušao sreću u dalekoj Rusiji. I isplatilo se.
— Kad sam otišao na snimanje u Rusiju, morao sam da napustim i Univerzitet i pozorište. Nemoguće je raditi oboje, morao sam nešto da žrtvujem — iskren je Miloš, koji je dodao i da se pozorištu potom i vratio.
— A sada sam se vratio na pozorišnu scenu, nedavno smo radili predstavu „Baal“ po Brehtu. Čini mi se da kada čovek igra u pozorištu, ima više šanse da nauči nešto novo nego na snimanju filma. Pozorište vam daje vreme za razmišljanje. Ne možete da izađete u javnost s polugotovim rešenjima. U filmu vas montaža može spasiti, ali u pozorištu nije tako — pred gledaoce možete izaći samo kada ste spremni — kaže glumac.
On se prisetio i mu je u savladavanju ruskog jezika pomoglo to što ga je kao dete učio u školi, kao i da je u ovoj dalekoj zemlji boravio i pre nego što je započeo karijeru u njoj.
— Učio sam ruski u školi, to znanje mi je dalo bazu, ali nemoguće je dobro naučiti jezik ako niste u odgovarajućem okruženju. Prvi put sam došao u Rusiju 2010. godine, bilo je to hodočasničko putovanje autobusom do manastira. Sa svojim starijim bratom vozio sam se iz Ukrajine kroz sever Rusije, do Valaama. Razumeo sam o čemu ljudi oko mene govore, ali sam loše govorio — ispričao je Miloš.
Kako je on istakao, nakon što je stigao na snimanje filma "Sunčanica" Nikite Mihalkove, što je bio prvi projekat na kom je radio u Rusiji, bio je uplašen, ali je vremeno bio sve opušteniji u pričanju ruskog jezika.
— A kad sam ponovo došao, da glumim kod Mihalkova, uplašio sam se čak i da otvorim usta. Ali postepeno sam počeo da pričam, i sada mi je sve lakše i lakše da govorim ruski, govorim ga gotovo kao srpski. I dalje postoji akcenat, ali radim na tome — iskren je naš glumac.
NE PROPUSTITE
