icon-arrowicon-closeicon-commentsicon-galleryicon-nexticon-previcon-searchicon-totopsoc-commentsoc-fbsoc-gplussoc-inssoc-mailsoc-rsssoc-twittersoc-vibersoc-wupsoc-yt

Jedan dan NIKAD neće zaboraviti

VELIKA NEMAŠTINA i još veća LJUBAV obeležili su njegovo detinjstvo: Sloba Radanović se prisetio teškog odrastanja

Podeli:

Poznati pevač danas spada u najpopularnije na našim prostorima kada je narodna muzika u pitanju, pa živa u izobilju, a u danima kad je odrastao nije sve bilo tako bezbrižno

foto: Antonio Ahel/ATAImages
foto: Antonio Ahel/ATAImages

Pevač Slobodan Radanović prisetio se detinjstva, a otkrio je da je kao dete bio vrlo bolešljiv, kao i da je u jednom periodu njegova porodica jedva spajala kraj s krajem.


Kao dete sam bio često bolestan i moji roditelji su se baš namučili sa mnom. Stalno smo išli po bolnicama. Primao sam venske injekcije u čelo. Gušio sam se, a majka nije mogla da dođe sebi od tuge. Ja sam se gušio u nedostatku vazduha, a ona u suzama — ispričao je u razgovoru za "Srpski telegraf".


On se prisetio dana za koji kaže da ga nikad neće zaboraviti.

 


Često smo odlazili u dečiji dispanzer u Zrenjaninu i do tamo smo dolazili autobusom. Na stanici je bio jedan kiosk u kom se prodavalo pecivo. Majka mi je tu uvek kupovala pogačice i jogurt. Posle terapije smo krenuli kući i tada mi je rekla da je bolje tog dana da prošetamo kroz grad umesto da se vratimo autobusom. Kada smo prošli pored kioska, podsetio sam je: "Mama, zaboravila si da mi kupiš pogačice." Odgovorila mi je: "Nema mama danas za pogačice, kupićemo drugi dan." Zato što nije imala novca za kartu nismo ušli ni u autobus, danas mi je jasno. Nekih 200 metara dalje na stazi smo pronašli 20 dinara. Bog nam ih je poslao! Bili smo srećni kao da smo pronašli milion dinara i odmah smo se vratili po pogačice i jogurt. Taj dan nikada neću zaboraviti. Njen ponos da ne traži ni od koga pare, njenu bol što nema da mi kupi kiflu i sreću kada smo pronašli pare za obrok — kaže Radanović.

 

1 / 7 Foto: Antonio Ahel/ATA Images


On je istakao da se kao dete zadovoljavao sitnicama i bio zahvalan na njima.


Kada generalno pomislim na detinjstvo, setim se i jednog dočeka Nove godine. Nestalo je struje, a ja sam nestrpljivo čekao oca da dođe iz firme i donese paketić koji je tamo dobio. To su bili skromni paketići, u njemu je bio jedan mali voz. Obradovao sam mu se neverovatno i godinama sam se igrao tom igračkom. Uvek sam bio zadovoljan sitnicama koje sam dobijao — prisetio se pevač.


Međutim, to što im nije bilo lako kad su finansije u pitanju ne znači da je Slobi nešto nedostajalo: cela porodica se trudila da izraste u srećnog mladića.


Bez obzira na to što nismo imali mnogo, majčine sestre su se trudile da meni, ali i mom bratu i sestri, ništa u životu ne fali. Kada je trebalo da krenem u školu, tetka koja živi u Češkoj me je potpuno opremila. Poslala mi je sve! Od čarapa do kape! Jedan krevet je bio pun stvari, svezaka, pribora za školu. Kupila mi je i ranac! Nikada neću moći da zaboravim tu kap u moru stvari koje je učinila za mene — istakao je Sloba.

 

 

Inicijalizacija u toku...